„Mlečni proizvodi su odličan izvor važnih nutrijenata poput proteina, kalcijuma i vitamina D, koji su korisni za celokupno zdravlje, uključujući kosti, mišiće i srce“, kaže dr Renato Apolito iz Medicinskog centra Univerziteta Hackensack Meridian Jersey Shore.

Prema rečima dr Carlos El-Tallawi iz bolnice Houston Methodist, velike studije pokazuju da ni punomasni ni mlečni proizvodi sa smanjenim udelom masti, ako se konzumiraju umereno, ne povećavaju rizik od srčanih bolesti.

U nastavku su tri mlečne namirnice koje kardiolozi izdvajaju kao dobar izbor za zdravlje srca.

Pošto je fermentisan, jogurt je izvor probiotika koji povoljno utiču na zdravlje creva, a samim tim i na opšte zdravlje organizma.

„Fermentacijom se dodaju probiotici i korisna jedinjenja koja podržavaju ravnotežu holesterola, kontrolu šećera u krvi i zdravlje creva“, objašnjava dr El-Tallawi.

Grčki jogurt i skyr su posebno dobar izbor jer sadrže više proteina i pružaju duži osećaj sitosti. Istraživanja nisu pokazala značajnu razliku između visokoproteinskih i običnih jogurta – svi mogu doprineti boljem kardiometaboličkom zdravlju.

U kombinaciji sa bademima, orasima ili suvim voćem, jogurt je zdravija opcija od prerađenih proteinskih pločica koje se često biraju za doručak.

Kefir je odlična alternativa jogurtu, naročito kada ste u žurbi ili vam je potreban dodatak za smuti. Reč je o fermentisanom napitku gušćem od mleka, karakterističnog kiselkastog ukusa.

„Fermentisane namirnice poput kefira dobar su izbor jer sve više saznajemo o vezi između zdravlja creva i kardiovaskularnog zdravlja“, kaže dr Rohit Vuppuluri, interventni kardiolog.

Probiotici u kefiru pomažu održavanju zdravog crevnog mikrobioma, što može smanjiti hroničnu upalu niskog intenziteta – jedan od faktora rizika za bolesti srca. Studije pokazuju da kefir može doprineti snižavanju krvnog pritiska, triglicerida i LDL („lošeg“) holesterola, kao i povećanju HDL („dobrog“) holesterola.

Iako sadrži zasićene masti, najnovija istraživanja pokazuju da sir može imati neutralan, pa čak i povoljan efekat na kardiovaskularni rizik.

„Studije pokazuju da je sir povezan sa nižim kardiovaskularnim rizikom. Njegove specifične komponente i proces fermentacije mogu ublažiti uobičajene negativne efekte zasićenih masti“, ističe dr El-Tallawi.

U najgorem slučaju, efekat sira na kardiometaboličko zdravlje je neutralan.

Kardiolozi poručuju da nema potrebe za strahom od mlečnih proizvoda. Jogurt, mleko i sir mogu biti deo ishrane zdrave za srce, uz fokus na kvalitet namirnica, veličinu porcije i ukupne prehrambene navike, a ne samo na procenat masti.

Posebno fermentisani mlečni proizvodi mogu imati dodatne koristi, naročito kada se uklapaju u ishranu bogatu integralnim žitaricama, voćem, povrćem, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama.