Pitanje odakle potiče inteligencija već decenijama zaokuplja pažnju naučnika. Iako genetika ima važnu ulogu, istraživanja pokazuju da priča nije ni približno tako jednostavna. Pored gena, značajan uticaj imaju i okruženje, vaspitanje, kao i kvalitet odnosa između deteta i roditelja.
Prema pisanju portala YourTango, neka istraživanja zasnivaju se na saznanjima da se određeni geni povezani s kognitivnim sposobnostima nalaze na X hromozomu. Pošto žene imaju dva X hromozoma (XX), a muškarci jedan X i jedan Y hromozom (XY), postoji veća verovatnoća da dete takve gene nasledi od majke.
Istraživanje Univerziteta u Pekingu pokazalo je da bi geni na X hromozomu mogli imati važnu ulogu u razvoju inteligencije. Istovremeno, istraživači su utvrdili da geni na očevom Y hromozomu imaju veći uticaj na određene fizičke karakteristike.
Važno je, međutim, naglasiti da su ključni eksperimenti sprovedeni na miševima. Iako su naučnici pronašli određene sličnosti i kod ljudi, stručnjaci upozoravaju da se inteligencija ne može objasniti samo jednim hromozomom ili uticajem jednog roditelja. Reč je o veoma složenoj osobini u čijem nastanku učestvuje veliki broj različitih gena.
Eksperimenti na miševima pokazali su još jedan zanimljiv obrazac. Životinje koje su imale više majčinih gena razvile su veći mozak i manje telo, dok su miševi sa više očevih gena imali veće telo, ali manji mozak. Iako ovi rezultati pružaju zanimljiv uvid u način na koji genetika funkcioniše, oni se ne mogu direktno primeniti na ljude.
Na razvoj detetovih sposobnosti ne utiče samo naslednost. Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu utvrdili su da važnu ulogu ima i kvalitet ranog odnosa između majke i deteta.
Tokom sedmogodišnjeg istraživanja pratili su porodice i ustanovili da su deca koja su od majki dobijala više emocionalne podrške i čije su razvojne potrebe bile bolje prepoznate u proseku imala oko 10 odsto veći hipokampus. Reč je o delu mozga koji je važan za pamćenje, učenje i upravljanje stresom.
Ovi rezultati ukazuju na to da toplina, osećaj sigurnosti i podsticajno porodično okruženje značajno doprinose razvoju dečjeg mozga, prenosi N1info.si.
Savremena nauka se sve više slaže da inteligenciju ne određuju samo geni. Na nju utiču i kvalitet vaspitanja, obrazovanje, ishrana, zdravstveno stanje, životna iskustva i podsticajno okruženje.
Iako neka istraživanja ukazuju na to da majčini geni mogu imati nešto veću ulogu u pojedinim aspektima razvoja mozga, stručnjaci ističu da su detetove sposobnosti rezultat složenog međusobnog delovanja naslednih faktora i okruženja. Upravo zbog toga ljubav, podrška i podsticajno porodično okruženje ostaju među najvažnijim faktorima zdravog razvoja deteta.
