Srbija je zahvaćena višemesečnim studentskim protestima kao odgovor na tragičnu nesreću na novosadskoj železničkoj stanici u novembru 2024. godine, kada je urušavanje betonskog krova odnelo 15 života.
Protesti su počeli da liče na neku vrstu trenutka iz maja 1968. Ne u smislu da se dešavaju u istom globalnom kontekstu kulturnih promena, socijalnog oslobođenja i antiratnog aktivizma. Zahtevi demonstranata danas su mnogo uži, piše u analizi magazina Spectator.
Ali inventivna taktika studenata, organizacija, svakodnevne blokade i sedenje na univerzitetima pozivaju na takva poređenja.
Ono što je počelo kao izliv besa kao odgovor na kobni incident u Novom Sadu, preraslo je u širi pokret koji poziva na odgovornost i okončanje sistemske korupcije, koju mnogi krive za neispravnu infrastrukturu na železničkoj stanici koja je tek nedavno renovirana.
Padanje nadstrešnice je mnogim Srbima bio najočigledniji primer načina na koji je korupcija postala endemska. U današnjoj Srbiji mito i korupcija su postali način života. Bilo da želite operaciju kuka ili građevinsku dozvolu, morate platiti za to.
Višemesečni protesti kulminirali su ove nedelje ostavkom premijera Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića. Sada se sa sigurnošću može reći da se predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) suočavaju sa najozbiljnijim političkim izazovom od dolaska na vlast 2012. godine.
Studentski protesti privukli su globalnu pažnju poslednjih nedelja, mobilišući ogromne mase do 100.000 ljudi u prestonici Beogradu.
Dobili su podršku različitih grupa, uključujući poljoprivrednike, IT stručnjake, lekare, advokate i poznate sportske ličnosti, poput Novaka Đokovića.
Đoković je na konferenciji za novinare u Melburnu izrazio saosećanje sa protestima: „Moja podrška uvek ide mladim ljudima, studentima i svima onima kojima pripada budućnost naše zemlje“, rekao je on.
Studenti su 27. januara predvodili 24-časovnu blokadu prometne saobraćajne raskrsnice u Beogradu.
Pridružili su im se i njihovi profesori, poljoprivrednici koji su svojim traktorima došli iz obližnjih sela, povorke bajkera i na kraju, kako se činilo, ceo grad.
Protest je bio zabavan. Učenici su se zabavljali pečenjem prasića na ražnju, igranjem „košarke“ i plesom. Državni mediji su izvestili odbacujući demonstrante kao blesave studente koji su dan proveli u žurci između obeležavanja komemoracije žrtvama Novog Sada.
Pokušaj medija da umanji značaj protesta bio je kratkog daha. Kasnije te noći, predsednik je otišao na nacionalnu televiziju i u suštini poslušao sve zahteve demonstranata.
On je pristao da objavi još stotine dokumenata vezanih za rekonstrukciju stanice u Novom Sadu, kao i da pomiluje studente i profesore koji su uhapšeni tokom prethodnih protesta.
Takođe je obećao opsežnu rekonstrukciju kabineta. Vladu su već napustili ministri koji su direktno povezani sa katastrofom, a posebno Goran Vesić, bivši ministar saobraćaja koji je uhapšen i optužen za ugrožavanje javnosti.
Vučić je u svom obraćanju rekao da je tužan što prethodnih nedelja Vlada i studenti „nisu razgovarali jedni sa drugima“.
Pozvao je na dijalog i rekao da je spreman da razgovara sa studentima uz partiju šaha. Predsednik je izrazio saučešće zbog psa Done, koji je pregažen tokom protesta nedelju dana ranije.
Vučić je rekao da je dva puta imao takvu tragediju u svojoj kući. „Gledaš svoje dete kako pati zbog psa i grlo ti se steže, mučiš se … kako da ne sažaljevaš psa?“
Govor je bio uporediv sa trenutkom kada je jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito rekao studentima da su u pravu u junu 1968. godine?, nakon nedelja demonstracija i policijskog nasilja.
Predsednikov pokušaj da se pomiri bio je komplikovan, međutim, kada se nekoliko sati kasnije pojavila vest da su neki od momaka bliskih vladajućoj stranci SNS pretukli devojku bejzbol palicama, nakon što su aktiviste oterali iz njihovih stranačkih kancelarija u Novom Sadu.
Sutradan su premijer i gradonačelnik Novog Sada podneli ostavke. Vlada je popustila pod pritiskom, a Vučić je obećavao da će otpustiti polovinu ministara.
Uprkos početnim pokušajima da demonstrante predstavi kao strane plaćenike, koje su slale i finansirale zapadne nevladine organizacije da destabilizuju Srbiju, vlada je na kraju priznala da je pogrešila.
Predsednikovi ustupci odaju utisak da je vlada pod pritiskom. Čini se da je Vučić uznemiren obimom protesta i njihovom istrajnošću.
Verovatno je očekivao da će, poput prethodnih protesta, kao što su oni protiv rudarenja litijuma ili protiv nasilja nakon dva masovna ubistva 2023. godine, studenti do sada odustati.
Umesto toga, protesti privlače sve veće mase. I to ne samo u uobičajenim uporišta opozicije. Protesti su se proširili i van Beograda na više gradova, uključujući Niš, Kragujevac, Čačak, Suboticu, Gornji Milanovac i Mladenovac.
Zabeležene su okupljanja i u inostranstvu u Londonu, Parizu, Njujorku, Čikagu, Vašingtonu, Torontu i svuda gde postoji značajna srpska dijaspora.
Ustupci će možda uspeti da priguše trenutni žar, ali je malo verovatno da će u potpunosti prekinuti proteste, s obzirom da su potonji vođeni širim nezadovoljstvom vladom.
Protesti su nastavljeni 28. januara u Novom Sadu, podstaknuti gnevom zbog nasilnih napada na demonstrante prethodne noći.
Studenti u Beogradu u četvrtak su peške krenuli do Novog Sada. Umesto da smiri demonstrante, vladini pomirljivi napori mogu ih jednostavno ohrabriti da idu dalje u svojim zahtevima, osećajući slabost svog neprijatelja.
Srbija se sada suočava sa izgledima novih izbora. Vlada mora izabrati novog premijera, bilo putem parlamenta ili putem nacionalnih izbora.
Predsednik Vučić će odmeriti svoje mogućnosti i pitati se da li će ono što mu je u prošlosti funkcionisalo ponovo funkcionisati.
Održavanje vanrednih izbora svakih nekoliko godina postalo je navika za predsednika, koji je iskoristio slabost političke opozicije da izlaskom na izbore potvrdi svoj i legitimitet svoje stranke.
Studenti su, u ovom slučaju, daleko ispred opozicije, koja nije popularna ni među demonstrantima, a kamoli među širom populacijom.
Uprkos riziku da SNS izgubi skupštinsku većinu, predsednik Vučić može da vidi izbore kao najbolji izlaz iz aktuelne krize. Samo biranje novog premijera i rekonstrukcija njegovog kabineta mogli bi da odaju utisak još jednog ciničnog rešenja. Bilo bi to kockanje, ali jedan Vučić je to radio mnogo puta ranije.
