Milika Ašanin više nije na čelu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, najveće zdravstvene ustanove u zemlji, koju je vodio od 2015. godine, kao v. d. direktor. Na njegovo mesto, odlukom Vlade Srbije, dolazi neurološkinja Jelena Drulović.
U vreme crnih dana majske tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca, koja je prošle godine pogodila Srbiju, Ašanin je bio personifikacija svih lekara i zdravstvenih radnika koji su se borili za živote ranjenih. Izlazio bi ispred Urgentnog centra i davao odgovore novinarima na pitanja o stanju pacijenata, koje su građani sa nestrpljenjem čekali.
Međutim, Ašanin je vrlo brzo u javnosti srušio sliku heroja, kada je samo nekoliko meseci kasnije pristupio članstvu Srpske napredne stranke.
„Čast nam je što je profesor dr Milika Ašanin od danas deo naše porodice. Da nastavimo zajedno da se brinemo o ljudima. Dobro došli, doktore“, glasila je poruka na društvenoj mreži “X““, kojom se SNS pohvalio 29. novembra prošle godine.
Sa druge strane, poznavaoci zdravstvenih prilika u zemlji ocenjivali su da je Ašanin i ranije bio blizak SNS i da nije bio podoban ne bi ni bio direktor Kliničkog centra.
„Gde idu pare od participacije pacijenata” glasilo je pitanje koje je Danas, u junu ove godine, postavio Ašaninu kao prvom čoveku Kliničkog centra Srbije na šta nam je odgovorio: „To me nikad niko nije pitao„. Odgovor do danas nismo dobili.
Iako Vlada još nije dala obrazloženje zašto je Ašanin razrešen dužnosti, novi savetnik ministra zdravlja Zoran Gojković upitao je: “Kako je moguće da najveću listu čekanja imamo u dva klinička centra, dva najveća klinička centra, u kojoj smo uložili najviše novčanih sredstava? Imamo Klinički centar Srbije, imamo Klinički centar Niš. I jedan i drugi imaju lošije rezultate od Kliničkog centra Novi Sad i Kliničkog centra Kragujevac. To je problem. Neki ljudi će zbog toga snositi posledice”.
Milika Ašanin, kako se navodi na sajtu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, rođen je novembra 1959. godine u Nikšiću. Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1985. godine, specijalizaciju iz interne medicine deset godina kasnije, a subspecijalizaciju iz kardiologije 2012. godine. U međuvremenu je magistrirao iz oblasti kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2000. godine i doktorirao 2009. godine sa temom: “Rana i udaljena prognoza u bolesnika sa novonastalom atrijalnom fibrilacijom u akutnom infarktu miokrada“.
Čitava profesionalna karijera vezana mu je za Univerzitetski klinički centar Srbije, gde je počeo da radi 1989. godine. Naredne godine prelazi u Službu urgentne kardiologije Klinike za kardiologiju Urgentnog centra. Od 2010. do 2014. bio je pomoćnik direktora Klinike za kardologiju, kada je imenovan za direktora Urgentnog centra. Avgusta 2015. godine biva imenovan za v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Paralelno, tekla je i njegova karijera na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde trenutno nosi zvanje docenta. Sam ili u saradnji, objavio je oko 390 naučnih publikacija. Boravio je na kardiologiji Univerzitetske klinike Lenox Hill u Njujorku. Bio je aktivni učesnik velikog broja značajnih stručnih i naučnih skupova u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je, između ostalog, u izradi “Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijske bolesti srca“ 2011.
Član je Evropskog kardiološkog udruženja, Udruženja kardiologa Srbije (UKS), predsedništva Kardiološke sekcije Srpskog lekarskog društva, ekspertskog tima za akutni koronarni sindrom, radne grupe za ishemijsku bolest srca i uređivačkog odbora za časopis UKS “Srce i krvni sudovi“.
Od 2014. godine je predsednik Republičke stručne komisije za kardiologiju i kardiohirurgiju pri Ministarstvu zdravlja i koordinator Ministarstva zdravlja za kardiologiju.