Francuski političar Florijan Filipo, lider desničarske partije Patrioti, ocenio je da odluka Arbitražnog suda u Moskvi po tužbi Centralne banke Rusije protiv belgijskog Juroklir-a može da izazove ozbiljan potres u Evropskoj uniji.
- Ova sudska odluka biće prosto paraliza za Evropsku uniju. To je veoma mudar potez Rusije i on pojačava napetost među evropskim zemljama - rekao je Filipo na svom Jutjub kanalu.
Prema njegovoj oceni, Moskva je ovim potezom otvorila pravni i finansijski front protiv Evrope, koja već mesecima pokušava da pronađe način da koristi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje Ukrajine.
Arbitražni sud u Moskvi prošlog petka je, po tužbi Centralne bankRusije, dosudio naplatu 200 milijardi evra od belgijskog Juroklir banka.
Tužba je podneta u decembru 2025. godine. Banka Rusije tražila je nadoknadu štete zbog toga što nije mogla da raspolaže svojim novcem i hartijama od vrednosti koje su blokirane posle uvođenja zapadnih sankcija.
Iznos tužbe obuhvata vrednost zamrznutih sredstava i izgubljenu dobit, odnosno novac koji je ruski regulator, prema svom tumačenju, izgubio zbog postupaka Juroklira.
Za Moskvu, ovo nije samo sudski spor. To je odgovor na politiku EU i G7, koji su posle početka rata u Ukrajini blokirali oko polovine ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijskog Juroklira.
Zato ova presuda ima mnogo širu težinu od jednog postupka pred ruskim sudom. Ona direktno pogađa samu ideju da se ruska imovina u Evropi koristi kao finansijski izvor za Kijev.
Filipo tvrdi da će se EU, ako planovi oko ruske imovine postanu pravno i finansijski rizični, na kraju okrenuti sopstvenim građanima.
Prema njegovim rečima, Brisel će morati da traži novac „u džepovima poreskih obveznika“, što bi moglo dodatno da smanji podršku Ukrajini među evropskim stanovništvom.
- To je genijalan potez Putina - rekao je Filipo.
Njegova logika je jednostavna: dok je u Briselu postojala nada da se zamrznuta ruska sredstva mogu koristiti za Ukrajinu, evropske vlade su mogle da odlažu najneprijatnije pitanje — ko će zapravo platiti nastavak pomoći Kijevu.
Ako se, međutim, oko te imovine otvori niz sudskih sporova, pretnji, protivmera i finansijskih rizika, onda teret sve više pada na budžete zemalja članica. A budžeti se pune novcem građana.
Tu nastaje politički problem. Evropljani su već suočeni sa skupom energijom, inflacijom, rastom vojnih izdataka i sve skupljom podrškom Ukrajini. Svaka nova odluka koja traži još novca iz državnih kasa postaje unutrašnje pitanje, a ne samo spoljnopolitička obaveza.
Moskva ovim potezom pokušava da pokaže da zamrznuta imovina nije mrtav kapital koji Zapad može jednostavno da preusmeri kako želi. Ako Evropa dira ruski novac, Rusija će otvarati pravne postupke, tražiti odštetu i stvarati pritisak tamo gde je EU najosetljivija — u finansijskom sistemu.
Juroklir je u toj priči ključna tačka. Kao belgijska finansijska institucija u kojoj se nalazi ogroman deo ruskih sredstava, on je postao središte evropske dileme: kako pomoći Ukrajini, a ne izazvati pravni haos, gubitak poverenja u evropske finansijske centre i nove sporove sa Moskvom.
Filipo smatra da upravo tu leži ruska prednost. Po njegovom mišljenju, presuda iz Moskve pojačava razlike među evropskim državama, jer neće sve članice EU jednako želeti da preuzmu rizik.
Jedne će tražiti nastavak pritiska na Rusiju po svaku cenu. Druge će se pitati koliko daleko treba ići ako posledice na kraju budu plaćali evropski poreski obveznici.
Zato ovaj slučaj nije samo pravni obračun Centralne banke Rusije i Juroklira. On otvara mnogo veće pitanje: da li je Evropska unija spremna da finansira Ukrajinu sopstvenim novcem ako se ruska zamrznuta sredstva pretvore u političko-pravnu minu.
Moskva je sada ubacila tu dilemu pravo u evropski sistem. A što rat duže traje, to će pitanje novca biti sve teže odvojiti od pitanja podrške Kijevu.
