Ove godine se navršava 50 godina od posete Ričarda Niksona, bivšeg predsednika SAD, Kini.

Organizator kinesko-američkog sporazuma, koji je označio veliku prekretnicu u Hladnom ratu i odvajanju Kine od Rusije, bio je Henri Kisindžer, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, navodi Fajnenšel tajms.

Međutim, danas Rusija i Kina imaju bliže odnose od tada, pa se postavlja pitanje da li to znači novi hladni rat sa Kinom?

– U vreme kada smo se otvarali prema Kini, Rusija je bila glavni neprijatelj, ali naši odnosi sa Kinom su bili onoliko loši koliko su mogli da budu. Kada imate dva neprijatelja, nije pametno da ih tretirate isto, to je bio naš stav prema otvaranju prema Kini. A to se dogodilo zbog tenzija koje su se autonomno razvile između Rusije i Kine“, rekao je Kisindžer.

On kaže da bivši sovjetski lider Leonid Brežnjev nije mogao da zamisli da bi se Kina i Sjedinjene Države mogle ujediniti.

– Ali Mao Cedong je, uprkos svom ideološkom neprijateljstvu, bio spreman da započne razgovore. Kinesko-ruski savez je u principu protiv stečenih interesa i sada je uspostavljen. Ali ne čini mi se da je u suštini to trajna veza, kaže Kisindžer.

Upitan da li je u geopolitičkom interesu Amerike da podstakne veću distancu između Rusije i Kine, bivši američki državni sekretar je rekao da će se globalna geopolitička situacija značajno promeniti nakon okončanja sukoba u Ukrajini.

– Nije prirodno da Kina i Rusija u svemu imaju identične interese. Posle rata u Ukrajini, Rusija će morati da preispita svoj odnos prema Evropi i NATO-u. Mislim da nije mudro zauzimati rivalski stav prema dve suprotstavljene zemlje. Ni Rusija ni Kina neće postati intimni prijatelji Zapada, ali kada se pojave konkretna pitanja, moramo ostaviti otvorenu mogućnost drugačijeg pristupa ovim pitanjima. U periodu koji je pred nama nije trebalo da ujedinimo Rusiju i Kinu kao sastavni element“, rekao je Kisindžer.

Osvrnuo se i na administraciju Džoa Bajdena, koja svoj veliki geopolitički izazov predstavlja kao borbu demokratije protiv autokratije.

– Moramo biti svesni razlika u ideologijama i njihovim tumačenjima. S obzirom na evoluciju tehnologije i ogromnu destruktivnost trenutno dostupnog oružja, strana neprijateljstva mogu nametnuti zahteve za promenu režima u Rusiji, ali mislim da to treba da izbegnemo - sa našim stavovima da utičemo na takve promene - rekao je bivši američki državni sekretar.

Što se tiče nuklearne pretnje, Kisindžer kaže da smo danas suočeni sa tehnologijama koje mogu da proizvedu nivo nezamislive katastrofe.

- Čudan aspekt trenutne situacije je da se naoružanje umnožava na obe strane i da se njegova sofisticiranost svake godine povećava. Ali na međunarodnom nivou gotovo da nema debate o tome šta bi se dogodilo kada bi se nuklearno oružje zaista upotrebilo. Moramo shvatiti da sada živimo u potpuno novoj eri. Tehnologija se širi svetom, pa će diplomatiji i ratu biti potreban drugačiji sadržaj, a to će biti izazov."

Crvena linija

Sa Vladimirom Putinom se sastao 20 do 25 puta. Ruski predsednik je zapretio da će odgovoriti nuklearnim oružjem ako smatra da je njegov režim pod egzistencijalnom pretnjom. Gde je Putinova crvena linija u ovoj situaciji?

- Sa Putinom sam se sastajao kao istraživač međunarodnih odnosa otprilike jednom godišnje u periodu od 15 godina i to samo radi akademskih strateških diskusija. Mislio sam da su njegova osnovna uverenja neka vrsta mističnog verovanja u rusku istoriju. Takođe mislim da je uvređen zbog ovog ogromnog jaza koji se otvorio između Rusije i Evrope i Istoka. Proširenje NATO-a za njega predstavlja veliku pretnju. Ali on nikada ne bi predvideo napad ovolikih razmera i pokušaj preuzimanja druge priznate države.

Mislim da je Putin pogrešno procenio situaciju sa kojom se suočio na međunarodnom nivou i očigledno je pogrešno procenio sposobnost Rusije da izvede tako veliki poduhvat. Kada dođe vreme za postizanje dogovora, svi moraju da vode računa o tome da se nećemo vraćati na odnos od ranije, već na poziciju koja će biti drugačija za Rusiju, ali ne zato što mi to zahtevamo, već zato što ga je sama Rusija proizvela. - rekao je Kisindžer za

Fajnenšel tajms.

Za njega je sada najvažnije pitanje dokle će trajati ova eskalacija i rat u Ukrajini i da li će se proširiti.

– Nemam predviđanja o tome da li je Putin došao do granice svojih mogućnosti. Ako sukob eskalira, da li će se koristiti nova kategorija oružja koja nikada nije korišćena 1970-ih? Ako se ta granica pređe, biće to izuzetno važan događaj. Jer globalno ne znamo koje bi bile sledeće linije podele, kaže Kisindžer.

"Jedna stvar koju ne bi trebalo da radimo, po mom mišljenju, je jednostavno da to prihvatimo", rekao je bivši američki državni sekretar.

Što se tiče Kine i predsednika Si Đinpinga, Kisindžer smatra da kineski lider sada najviše razmišlja o tome kako da izbegne situaciju u kojoj se Putin nalazi.

„Ne mislim da je njegov prioritet da se većina sveta okrene protiv sebe i protiv Kine, bez obzira kakva kriza može da bude“, rekao je on.

Foto: Vecer.mk