logo
logo

Samo devet odsto plastičnog otpada ikada proizvedenog je reciklirano – Život

26.6.2021 / 24Vesti.com

Samo devet odsto plastičnog otpada ikada proizvedenog je reciklirano – Život

Oznake biorazgradivo i kompostabilno na platičnoj ambalaži često ne znače baš ono što prvo pomislimo.

Da li radije birate plastiku koja je označena kao biorazgradiva, nego konvencionalne plastične proizvode?

Ukoliko negujete svoju ekološku svest, sasvim je moguće da je to slučaj i da kada se nađete u situaciji da ste neplanirano svratili po namirnice bez vašeg omiljenog cegera, bez mnogo griže savesti ipak kupite plastičnu kesu, jer ona je označena kao biorazgradiva.

Ako je nešto biorazgradivo, to znači da nema negativnog uticaja na životnu sredinu, zar ne?

Nažalost, nije baš tako. Nedovoljno specifično označavanje i obeležavanje plastičnih proizvoda može nas zavarati da poverujemo u nešto što nije u potpunosti istina, a dodatnu zabunu pravi i pogrešno poistovećivanje biorazgradive i kompostabilne plastike, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Problem plastike

Smatra se da je od ranih pedesetih godina prošlog veka proizvedeno više od 8,3 milijardi tona plastike. Oko 60 odsto ove plastike završilo je na deponijama ili u prirodi.

Takođe, stopa proizvodnje plastike rasla je brže od proizvodnje bilo kog drugog materijala, što je dovelo do toga da sada svake godine stvaramo oko 300 miliona tona plastičnog otpada, što je skoro približno težini cele ljudske populacije.

Više od 99 odsto plastike na tržištu napravljeno je od hemijskih jedinjenja dobijenih iz nafte, uglja i prirodnog gasa, tj. iz neobnovljivih, prljavih izvora.

Procenjuje se da ukoliko se trenutni trendovi nastave, industrija plastike mogla bi do 2050. da bude odgovorna za 20 odsto globalne potrošnje nafte.

Samo devet odsto plastičnog otpada ikada proizvedenog je reciklirano, 12 odsto je spaljeno, dok je preostalih 79 odsto u prirodi ili na deponijama.

Još jedna zapanjujuća brojka jeste osam miliona tona plastike koji završe svake godine u okeanima, uglavnom stižući dotle tokovima reka. Ukoliko se nešto ne promeni i nastavi sa sadašnjim navikama, 2050. u okeanima može biti više plastike nego riba.

Sva svojstva plastike koje je čine izdržljivom i korisnom istovremeno skoro u potpunosti onemogućavaju prirodi da je razgradi.

Većina plastike se nikada ne razgradi, već se deli na sve sitnije delove, stvarajući mikroplastiku. Mikroplastika završava u stomacima riba i domaćih životinja, a potom i na našem tanjiru. Ova plastika mikorskopskih razmera pronađena je i u pijaćoj vodi.

Takođe, plastični otpad može da zapuši odvodne sisteme i stvori pogodne uslove za razmnožavanje komaraca i štetočina, povećavajući rizik za transmisiju vektorskih zaraznih bolesti, kao što je malarija.

Kao rešenje ovih problema često se promovišu proizvodi od plastike koji se obeležavaju kao biorazgradivi, kompostabilni i kao bioplastika.

Međutim, sudeći po trenutnom stanju, rešenje ipak nije tako jednostavno. Jer se često kese koje su označečene kao biorazgradive samo brže raspadaju, stvarajući mikroplastiku koja u tom obliku može lakše naći svoj put do ljudskog tela.

Razumevanje terminologije

Posle ovih zabrinjavajućih brojki i činjenica, jasno je da problem plastike nije samo pitanje zagađenja životne sredine, već i negativnog uticaja na javno zdravlje ljudi.

Da bi se dogodile pozitivne promene, neophodno je podizanje svesti o ovim problemima i edukacija o pravljenju boljih, zelenijih izbora.

Dobar početak je upoznavanje sa vrstama plastike koje se nalaze na tržištu i razumevanje razlike između bioplastike i fosilne plastike, kao i između biorazgradive i kompostabilne plastike.

Da li će se biorazgradiva i kompostibilna plastika razgraditi i koliko će se brzo to dogoditi, zavisi od uslova kojima je izložena pri odlaganju.

Pod ovim uslovima podrazumeva se temperatura, vreme koje treba da protekne, prisustvo mikoorganizama, nutrijenata, kiseonika i vlage.

Različiti tipovi biorazgradive ili kompostabilne plastike dizajnirani su da se biorazgrade pod tačno definisanim uslovima. Kada su uslovi drugačiji, proces biorazgradnje može da se uspori, izostane, ili jednostavno da dođe samo do stvaranja mikroplastike.

Biorazgradiva plastika dizajnirana je da se biorazgradi u određenom medijumu (npr. voda, zemljište), uz određene uslove i u različitim vremenskim intervalima.

Industrijski kompostabilna plastika dizajnirana je za biorazgradnju u uslovima industrijskog postrojenja za kompostiranje ili za anaerobnu (bez kiseonika) digestiju, nakon čega sledi kompostiranje.

Kompostabilna plastika u uslovima kućnog kompostiranja dizajnirana je za biorazgradnju u kućnom kompostištu, gde su temperature dosta niže nego one pri industrijskom kompostiranju.

Bioplastika je delimično ili u potpunosti izgrađena od biološkog sirovog materijala, za razliku od konvencionalne plastike koja je napravljena od fosilnih materijala.

Plastika koja nije biorazgradiva traje veoma dugo, a može se raspasti na sitnije delove, formirajući mikroplastiku i akumulirati u životnoj sredini.

Okso-biorazgradiva plastika jeste plastika kojoj su dodati aditivi, koji tokom procesa oksidacije dovode do raspadanja na mikorplastiku ili hemijskog razlaganja.

Problem obeležavanja

Jedan od uobičajenih problema jeste da se termin „bioplastika” koristi za proizvode koji su ili zaista napravljeni od biološkog materijala ili biorazgradivi, ili oba.

Budući da to ipak nisu sinonimi, dolazi do zabune i pogrešne interpretacije termina, a posledično i do donošenja pogrešne odluke o odlaganju plastike.

Takođe, usled još jednog nepravilnog stavljanja znaka jednakosti između nečega što je biorazgradivo i kompostabilno, potrošači mogu nenamernom greškom ambalažu koja je označena oznakom „bio” odložiti u kantu za biološki otpad, uvereni da ambalaža može da se kompostira, pri čemu zapravo doprinose zagađenju plastikom.

Važno je i napomenuti i da je mali udeo plastike kompostabilan u uslovima kućnog kompostiranja i da se u većem brojem slučajeva oznaka „kompostabilno” zapravo odnosi na industrijski kompostabilnu plastiku, što znači da nema svrhe kompostirati je u kućnim uslovima. Time bi se samo zapravo zagadio kompost.

Problem u obeležavanju ambalaže je nešto što stručnjaci prepoznaju i skreću pažnju da je neophodno detaljnije, preciznije i jasnije obeležavanje o konkretnoj vrsti plastike, kao i navođenje jasnih instrukcija za njeno pravilno odlaganje.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

24Vesti.com – Sva prava na sadržaj

logo

24Vesti.com je srpski informativni portal sa najnovijim vestima dana, u svako vreme - 24 časova dnevno.

24vesti© nema odgovornost za komentare na stranici, kao i komentare na socijalnim mrežama Facebook i Twitter informativnog sajta.

Develop & Design MaxMedia Group Copyright © 2023