Teško je ne primetiti da je nedavna vest o pojavi novog soja koronavirusa, nazvanog omikron, počela da se širi svetom kao neka vrsta scenarija za film katastrofe. Virus se, navodno, širi veoma brzo, ali ne tako brzo kao panika.
Panika je, pak, poslednja stvar koju u ovakvim trenucima treba podsticati jer može da dovede do veoma pogrešnih odluka, kako na ličnom, tako i na državnom nivou. Zato, hajde da sagledamo situaciju što objektivnije, uzimajući u obzir sve informacije koje imamo do sada, kao i potencijalne scenarije koji iz ovoga mogu proizaći.
Novi soj koronavirusa pojavio se u južnoj Africi. Samo dva dana nakon što je svet saznao za njegovo postojanje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila ga je „zabrinutošću“.
Ovo je kategorizacija SZO, a ovo je najozbiljnija kategorija i prvi put da je jedan soj koronavirusa stavljen u isti delta soj pre godinu dana. Brojne zemlje širom sveta reagovale su tako što su zabranile ulazak ljudima koji dolaze iz nekoliko zemalja južne Afrike kao što su Južna Afrika, Bocvana, Zimbabve, itd.
Ali imajući u vidu da je novi soj već otkriven u Belgiji, Hong Kongu, Nemačkoj , Britaniji i drugde (spisak će sigurno uskoro početi da se povećava) to nam pokazuje da je već kasno za takve mere.
Zapravo, moglo bi se reći da su ove zabrane ulaska iz pomenutih zemalja više politička reakcija jer države moraju da pokažu da „nešto rade“ da spreče širenje novog soja. U praksi će se ove mere uskoro pokazati gotovo beskorisnim jer već imamo dve godine iskustva sa nemogućnošću zaustavljanja novih sojeva. Nije da je tako nešto nemoguće, već jednostavno nema volje – političke i ekonomske.
Dakle, umesto prevencije, moraćemo još jednom da se bavimo sanacijom. Izborom takvog pristupa već smo, da tako kažemo, izgubili dve godine i preko 5 miliona ljudi, ali pristup se neće promeniti.
Zašto je novi soj proglašen za zabrinjavajući?
Zbog brojnih mutacija koje su otkrivene u istom. To je prilično veliki broj mutacija, njih oko 50 po kojima se omikron razlikuje od drugih varijanti.
Štaviše, radi se o značajno većem broju mutacija nego što je to bio slučaj sa prethodnim varijantama, odnosno sojevima.
Ključni razlog zašto je ovaj novi soj "zabrinjavajući" je činjenica da je oko 30 mutacija pronađeno na njegovom šiljastom proteinu.
Kratak podsetnik – korona virus izaziva infekciju pomoću proteina na svojoj površini, tzv. spike protein. Vezuje se za ćelije tela i ulazi u njih i izaziva bolest. Pošto funkcioniše na ovaj način, većina vakcina se razvija tako što cilja na protein spike, stvarajući antitela u telu koja ciljaju na špike i sprečavaju koronavirus da uđe u ćelije domaćina.
Jasno, ako je taj deo virusa sada toliko mutirao, kao što informacije sugerišu, to znači da antitela – dobijena vakcinom ili prirodnim imunitetom – jednostavno neće prepoznati ovaj novi soj virusa.
Da li će to biti tako ili će sadašnji imunitet pružiti neku zaštitu, trenutno je nemoguće odgovoriti jer se o novom soju ne zna dovoljno, ali to su neke pretpostavke, iz toga proizilazi potencijalna opasnost.
Kako će nastale mutacije uticati na ponašanje virusa još nije poznato, ali bi mogao postati zarazniji, mogao bi postati otporan na trenutno dostupne vakcine, mogao bi na kraju učiniti druge preventivne mere manje efikasnim, kako u pogledu infekcije tako i u pogledu lečenja. Ljudi koji su se oporavili od Covid-19 mogli bi da se ponovo zaraze, isto važi i za one koji su vakcinisani, bez obzira na doze - ako se pokaže da ovaj novi soj ide u tom pravcu.
Da li se postojeće vakcine mogu redizajnirati tako da ciljaju novi soj i nude zaštitu od njega? Mogu, ali biće potrebno vreme, možda mnogo vremena, govorimo o nedeljama, potencijalno mesecima.
Kako to obično biva, prvu reakciju na paniku najjače oseti tržište, a akcije na berzama su krenule naglo nizbrdo, a prekjuče je zabeležen najveći pad od februara (ironično, na „crni petak“). Očekivano, akcije turističkih i transportnih kompanija - kruzera, avio-kompanija... pretrpele su snažan udarac... Tržište je brzo zaključilo šta bi mogao biti najgori scenario - virus koji eliminiše trenutnu zaštitu i ulazak sveta u novo teško zaključavanje.
Činjenica da neki od vodećih naučnika, poput italijanskog virologa Roberta Burionija, navode da se gotovo ništa ne zna o ponašanju novog soja, nije pomogla da se spreči širenje panike širom sveta.
Ali neki detalji su još poznati i navedeni su u novom izveštaju SZO.
Ovo još uvek nisu detaljne studije, već samo početna zapažanja, ali sugerišu da se ovaj soj širi brže nego ranije. Jasno je da su vesti o novom soju posebno nervozne u Evropi, što i ne čudi s obzirom da je situacija na Starom kontinentu u poslednje vreme prilično teška.
Zvaničnici u Južnoj Africi su, pak, ogorčeni činjenicom da se njihova zemlja odmah našla na listi za blokadu, a već tvrde da im je sada rečeno da su prijavili prisustvo novog soja.
Jasno je šta to potencijalno znači – ne bi bilo iznenađujuće da neke zemlje uskoro počnu namerno da kriju informacije koje imaju o virusu iz straha od potencijalnih ekonomskih posledica koje će sada imati Južna Afrika i zemlje u regionu.
Nepotrebno je reći da je ovo veoma pogubno za „globalnu borbu“ protiv trenutne pandemije.
U svetu, posebno u Evropi, naredne dane i nedelje će obeležiti poprilična doza panike i paranoje, na to moramo biti spremni, uprkos činjenici da je upravo sada vreme kada odluke treba donositi veoma trezveno i analitički.
Za početak, veliki broj mutacija na varijanti omikrona predstavlja se kao nešto „strašno“ i opet gotovo povlači neke paralele sa naučno-fantastičnim i filmovima katastrofe.
Nije ni čudo što je informisanje o naučnim detaljima prepušteno medijskom senzacionalizmu (koliko je „crnih rupa“ već trebalo da proguta Zemlju?).
Istovremeno, retko se ističe da virus zapravo stalno mutira.
Zaboravlja se napomenuti da smo svi mi, uključujući i životinjski i biljni svet, zahvaljujući mutacijama ovde gde jesmo. I ne, mutacije – koje bi nam uskoro mogle pomoći – nisu uvek savršene, mudre ili svrsishodne. Bezbrojna živa bića su se do sada gurnula u ćorsokak sopstvenog postojanja isključivo zahvaljujući mutacijama.
Da, na kraju krajeva, opstaju ona bića čije su mutacije najbolje prilagođene za opstanak i razvoj vrste. Mutacije su sirovi materijal evolucije, a evolucija nikako nije savršena. Problem je delimično i u samom nazivu „prirodna selekcija“ – prirodna selekcija je proces koji se dešava sve vreme, ali se njime ne upravlja svesno.
Govoreći o nesavršenosti evolucije, uzmimo jedan konkretan primer, životinju koju svi poznajemo – žirafu. Laringealni nerv se povezuje sa mozgom i zato bi bilo mudro, optimalno, da se najbržim putem prođe kroz životinju.
Kod žirafe, putanja od njenog larinksa do mozga je samo deset centimetara. Ali umesto toga, kod nje ovaj nerv ide dole, kroz njen dugi vrat, oko srca, i tek onda se ponovo kreće do mozga. To je rastojanje od oko četiri metra!
Ali odakle takva neoptimizovana karakteristika kod žirafe? To proizilazi iz činjenice da žirafa nije uvek imala tako dug vrat, štaviše, žirafa je nastala od svog drevnog pretka koji nije imao čak ni vrat. Evoluirala je da bi mogla da dosegne visoko lišće i tokom dužeg vremenskog perioda njen vrat se izdužio, a njen nerv od larinksa do mozga završio je u ovom njenom stanju, u dugom vremenskom periodu.
Ali žirafa je imala sreće, promene u njoj nisu dovele do njenog izumiranja. U mnogim životinjama, koje nikada nismo ni sreli, svakako jesu.
Zašto o svemu tome govorimo u kontekstu novog soja koronavirusa?
Jer omikron, sa svojim brojnim mutacijama, može predstavljati varijantu koja ide pravo u ćorsokak. Kako smo više puta isticali, sve je to trenutno samo u domenu teorije i spekulacija, ali bi izuzetno brojne mutacije mogle, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, dovesti do toga da virus postane nestabilan, ili sam po sebi neodrživ.
Postoji i jedna specifična mogućnost da bi pojava omikrona zapravo mogla biti dobra vest, veoma dobra vest.
Polazimo od pretpostavke da se virus zaista mnogo brže širi, kako sugerišu početne informacije. Zašto je to dobro?
Jer kod nekih drugih virusa se poklopilo da ubrzano širenje samog virusa dovodi do slabljenja njegove destruktivnosti kod zaraženih.
Drugim rečima, ako se ispostavi da je ovaj virus u stanju da istisne delta soj – pošto je delta potisnula prethodne – i ako izazove manji mortalitet, manje bolesti, manje šanse za hospitalizaciju, to bi mogla biti veoma dobra vest.
Takvom virusu bi se moglo „dopustiti“ da se slobodno širi svetom, da postane endemski (što ovaj korona virus, zbog slabe blokade, zapravo već jeste) jer bi njegova smrtnost postala zanemarljiva. To bi čak moglo dovesti do kraja trenutne pandemije.
Kakve su šanse za ovako pozitivan ishod?
Veoma je teško reći, ali šansa svakako postoji. Nažalost, prethodne varijante su ubrzale širenje, ali ne toliko njihovu opasnost.
Možemo se nadati da će omikron potencijalno biti izuzetak, da će njegova smrtnost drastično pasti.
To bi zapravo bilo u "interesu" samog virusa ako želi da preživi. Virus zapravo nema veze sa ubijanjem domaćina, važnije je da se širi uz pomoć domaćina, što znači da ga je bolje održati u životu. U slučaju ovakvog ishoda, i pored dve teške godine iza nas i svih žrtava, mogli bismo da se smatramo srećnim.
Naravno, mogući su i razni drugi scenariji, a svakako onaj da se omikron uopšte neće značajno proširiti (iako ovaj scenario nije baš verovatan).
U svakom slučaju, pred nama i novom varijantom su razne mogućnosti, a nemamo ništa od toga da se fokusiramo samo na negativne potencijalne ishode i paniku, pogotovo dok ima prostora i nade za mnogo bolji scenario.
