Bliži se sredina 2023. godine. Rat u Ukrajini traje više od 14 meseci i izgleda da niko ne predviđa njegov budući ishod. Čak i oni optimisti vide moguće pregovore tek za "godinu-dve". Ako u međuvremenu bude tako, dok traje rat u Ukrajini, mnogo toga će se promeniti. Najveća potencijalna promena mogla bi da dođe krajem sledeće godine u SAD. Naime, 2024. je izborna u Americi, a kampanje su već uveliko počele.

Na strani Republikanaca svakako ima kritičara zaokreta ka Trampizmu, ali su i oni svesni da zapravo ništa osim ovako rigidnog pristupa ne može da postigne dobar rezultat kod birača. Neki bi, međutim, po svaku cenu želeli da izbegnu povratak Trampa, pa guraju „skoro Trampa”, Rona DeSantisa, guvernera države Floride.

Ali sudeći po anketama, koje sada već mogu reći dovoljno, birači jednostavno ne žele DeSantisa. Šta im koristi „nešto poput Trampa“ ako mogu da ponovo izaberu samog Trampa?

Ovih dana neki u američkim medijima ističu da su Trampu problem sudski postupci koji se protiv njega vode. Možda, ako neki od ovih procesa zabrani njegovu kandidaturu, ali što se njegovih pristalica tiče, ovi procesi ne umanjuju njegovu privlačnost na njih, štaviše, oni ga sada ponovo vide kao „žrtvu establišmenta” i spremni su da vatreno podrži ga.

Eventualni povratak Trampa na vlast bio bi kulminacija unutrašnje američke političke drame koja traje godinama i podstaknuta nezaustavljivom polarizacijom društva.

Međutim, iako bi to značilo da bi stabilnost SAD bila dodatno narušena, potencijalni reizbor Trampa bi imao velike posledice po međunarodna dešavanja. Promena vlasti u SAD skoro uvek dovodi do značajnih globalnih promena, retko u vidu popuštanja tenzija.

Zapravo, koliko god se o Trampu pisalo kao o „opasnom predsedniku“, činjenica je da za vreme njegovog mandata nije započet nijedan novi rat.

Povratkom demokrata na vlast relativno brzo je izbio rat u Ukrajini. Jasno, rat u Ukrajini nije započela Amerika, već Rusija koja je upala u Ukrajinu, ali je nemoguće zanemariti američku ulogu u celoj priči.

Tenzije u istočnoj Evropi su eskalirale odmah nakon dolaska Džoa Bajdena na vlast jer je Moskvi bilo jasno da će ojačati članstvo Ukrajine u NATO.

Ruske vlasti su u jesen 2021. direktno zatražile od SAD da se distanciraju od takve ideje, odnosno da Rusiji daju bezbednosne garancije da Ukrajina neće postati deo vojnog bloka NATO-a. Kada je Vašington veoma eksplicitno poručio Moskvi da neće dati takve garancije, bilo je jasno da se približava rat.

Da li bi taj rat izbio da je kojim slučajem Tramp ostao na vlasti? Možda bi. Ne bi trebalo da bude zabune, Tramp nije bio pacifista, nego jednostavno nije imao vremena da započne novi rat (jer da je imao više vremena velika je verovatnoća da bi izbio rat sa Iranom).

Ipak, njegov ratni „rezultat“ je takav kakav jeste i jedan je od retkih američkih predsednika koji nije započeo novi rat.

Argument koji se kosi sa pretpostavkom da bi rat u Ukrajini ipak izbio jeste da je Tramp, koliko je to bilo izvodljivo i dozvoljeno, imao relativno dobre odnose sa Moskvom.

Sve se to brzo zaboravilo kada je nova realnost stupila na snagu, kada je došao taj kobni 24. februar 2022. godine, a Bela kuća, sada pod upravom Džoa Bajdena, čvrsto je prihvatila ideju da maksimalno podrži i naoruža Ukrajinu od početka.

Mogućnost smirivanja, pregovora, nikada nije pošteno stavljena na sto.

Ali vreme prolazi. Rat u Ukrajini je trenutno u svojevrsnom ćorsokaku, iako se svakodnevno govori o „vrlo skorom“ početku ukrajinske kontraofanzive. Pod pretpostavkom da se situacija na ratištu neće dramatično promeniti, jedan od mogućih scenarija je aktivan rat u Ukrajini sa promenom vlasti u Americi.

Šta ako se Tramp vrati na vlast? Ovo je nesumnjivo scenario kojeg se Kijev plaši. Jer čak i ako Tramp formalno podržava Ukrajinu, u smislu da izjavljuje da SAD „podržava ukrajinski suverenitet“, to za Kijev u praktičnom smislu ne znači gotovo ništa. Čak i Kina daje takve izjave.

Amerika pod vođstvom Bajdena i ovog specifičnog ogranka Demokratske stranke (jer cela partija nije u toj meri geopolitički agresivna, ali Bajdenovo krilo, bar kada je Rusija u pitanju, svakako jeste) podržava Ukrajinu izuzetno snažno – oružjem, novac, diplomatija, politika.

SAD su menadžer cele mreže koja trenutno radi na održavanju Ukrajine i njenog otpora ruskoj agresiji. Bez čvrste američke administracije, podrška Ukrajini od strane pojedinih članica EU brzo bi se urušila, a ubrzo bi i vojna podrška presušila.

Štaviše, neke zemlje koje su trenutno veoma istaknute u podršci Ukrajini, recimo Poljska i baltičke zemlje, brzo bi izgubile hrabrost kada bi znale da SAD više ne stoje iza celog projekta.

Znamo šta se desilo sa NATO-om pod Trampom. Vojna alijansa je bila u potpunom rasulu, do te mere da su se neki pitali da li uopšte može da opstane – među njima je bio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je rekao da NATO liči na „klinički leš”.

Koji se drugi zaokret dogodio za manje od dve godine, „zahvaljujući“ ratu u Ukrajini?

Tačno je kada šefovi NATO-a tvrde da ovaj vojni savez nikada nije bio tako jedinstven kao danas (dobro, postoje izuzeci koji nisu baš oduševljeni stvaranjem koalicije protiv Rusije, recimo Turske i Mađarske), ali do kada?

Da bi ovaj entuzijazam i euforija ponovnog buđenja atlantizma opstali, potrebno je dobiti rat u Ukrajini – a jedna od narednih velikih bitaka po ovom pitanju biće kako zadržati privremenog Bajdena u Beloj kući (iako Tramp nije mnogo mlađi, ali je nešto dinamičniji!).

Uprkos svim apokaliptičnim pretnjama i tvrdnjama da će Donald Tramp započeti svetski rat (izjave koje su date mnogo pre izbijanja rata u Ukrajini), nekako je verovatnije da bi njegov povratak na vlast Ukrajinu jednostavno doveo u situaciju da mora brzo da prihvati mirovne pregovore.

Kako bi ti mirovni pregovori izgledali i kakvim bi ishodom (teritorijalnim) završili pitanje je za drugu analizu, ali je jasno da pregovori vode iz rata u mir, daleko od tragedije koja svakim danom preti da bude  veća, potencijalno globalna.

Može li se reći da se Rusi nadaju i priželjkuju povratku Trampa?

Svakako, ali tek je maj 2023. godine – ostalo je još dosta vremena za takav scenario, i to potencijalni.

U tom vremenskom razmaku može se desiti svašta, pa čak i eskalacija koja rasplamsava rat u Ukrajini na veće područje.

Što se tiče ruskih želja, oni će verovatno ovog puta biti oprezni sa njima, jer su poslednji put kada je Tramp ušao u Belu kuću, neki, na primer pokojni Žirinovski, otvorili flaše šampanjca, a na kraju nisu dobili mnogo od Trampove vlade, moguće samo izvesna pauza pred nove eskalacije.

Ipak, sama činjenica da je na vidiku moguća promena koja bi snažno uticala na podršku Amerike Ukrajini znači da će ova postojeća grupa, od Kijeva do Vašingtona, morati da počne hitnije i konkretnije da deluje.

Ovo proleće u Evropi je hladnije od proseka, ali kada se blato konačno stvrdne, Ukrajina više neće imati argument da najavljenu ofanzivu odlaže toliko dugo.

Dobiće tu šansu, pa možda još koju (u zavisnosti od toga kako ova prođe), a onda se možda cela struktura transatlantske podrške zatvori.

Do tada imaju vremena, i poprilično i nedovoljno, što se vidi sa protivnikom ispred sebe kakav je Rusija.

Foto: Profi, Geti