Neke je nekada dala zbuniti činjenica da su SAD 20 godina ratovale u Avganistanu iako Avganistan „nema naftu“. Avganistan ima naftu, ali malo, oko 1,8 milijardi barela (to je oko 150 puta manje od, recimo, rezervi nafte Saudijske Arabije).

Ali da, američka vojska sigurno nije pokrenula invaziju da bi stekla te male rezerve avganistanske nafte. Cilj invazije, okupacije i uspostavljanja proameričke vladavine bio je drugačije prirode.

Ključni cilj bio je kontrola važne strateške teritorije koja bi bila od velikog značaja za SAD za buduće geopolitičke sukobe, recimo s Kinom, ali i za širenje uticaja na region čiji će značaj tek „doći na red“ – Centralnu Aziju.

Ali Avganistan osim nafte ima podzemne i druge važne resurse, a ovih dana ih američki mediji spominju sa određenom „tugom“, verovatno shvatajući da oni gotovo sigurno neće biti predmet eksploatacije američkih korporacija, već njihovih rivala.

Iako se, ko zna, pad Kabula upoređuje sa padom Sajgona, ali današnji američki uticaj u Vijetnamu je sasvim takav da se ne može isključiti ni scenario u budućnosti kada se američki uticaj vraća u Avganistan.

Ali do toga će proći još neko vreme, a američki rivali, pre svega Kina, neće gubiti vreme. Dakle, resursi, o kakvim resursima govorimo? Izuzetno važnim.

U 2010. američki vojni stručnjaci i geolozi objavili su izveštaj koji otkriva da Avganistan leži na mineralima i metalima u vrednosti od oko 1 triliona dolara.

Pod zemljom ima mnogo gvožđa, kobalta, bakra, litijuma … ali i zlata. Ovo su veliki netaknuti resursi. Naime, u istom izveštaju se navodi da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića do početka rudarstva.

Dakle, SAD je „nedostajalo“ još oko 5.

Moglo bi se reći da su SAD imale plan da vrate „investicije“, ali sada će ogromne resurse „oteti“ drugi, pre svega Kina, Rusija i Pakistan.

Trenutno Avganistan ima oko milijardu dolara ovih prirodnih resursa.

Procenjuje se da će do 40% te zarade nestati u koridorima korupcije i snabdevati razne vojne vođe, a talibani su svakako dobili udeo.

Naravno, talibani koji danas kontrolišu Avganistan mogli bi pokrenuti veliku operaciju iskorištavanja prirodnih resursa, a ako se udruže s Kinom po ovom pitanju (koje gotovo sigurno već planiraju), Afganistan bi odjednom mogao postati jedna od najsiromašnijih zemalja sveta.

Kina je svetski lider u eksploataciji retkih prirodnih minerala i stalno traži nove izvore, a Avganistan je idealan za nju iz više razloga.

Prvo, graniči se sa Avganistanom.

Drugo, oni svejedno planiraju izgraditi svoj Novi put svile u Evropu kroz Avganistan. Sve ovo znači da je Kini hitno potreban mir i stabilnost u Avganistanu, a talibani će, ako su pametni, to osigurati jer vrlo dobro znaju da je Kina možda jedini veliki investitor na koga mogu računati.

Kina bi mogla biti najviše zainteresovana za litijum.

Podsetimo, litijum je neophodan u raznim aplikacijama zbog svojih svojstava. Litijum je izuzetno važan u proizvodnji električnih automobila i to je industrija u koju Kina ulaže velika sredstva.

Štaviše, litijum je neophodan za proizvodnju pametnih telefona, prenosnih računara itd. Potražnja za litijumom je bez presedana sa godišnjim rastom od čak 20% (do pre nekoliko godina rast godišnje potražnje bio je između 5% i 6%).

Potražnja za bakrom je takođe u porastu – čak 43% u odnosu na prethodnu godinu.

Zapad je već rekao da ne želi da ima posla sa talibanima (možda će uskoro pokušati da se predomisle, ali to neće biti lako), ali u isto vreme zemlje poput Rusije, Pakistana i Kine već „čekaju u redu „za ulazak na novo oslobođeno tržište.

Naravno, Kina će biti najveći igrač u ovoj novoj priči.Skoro polovina globalne proizvodnje danas pada na Kinu, što  znači da joj je potrebno mnogo materijala.

Dalje, Kina je spremna da pozdravi ovu situaciju, pošto je već najveći strani investitor u Avganistanu, a nakon odlaska američkih „kočnica“ taj proces će se samo ubrzati.

Jedan od kineskih rudarskih giganata, Kineska metalurška korporacija (MCC), već je imala 30-godišnji zakup rudnika bakra u avganistanskoj provinciji Logar.

Ali nije tajna da talibani okreću veliki novac sa polja maka na kojem se proizvodi čak 90% globalnog heroina. Štaviše, znali su za ove resurse i 90 -ih godina, kada su prvi put preuzeli vlast u zemlji, kako to da već nisu započeli eksploataciju?

Da su ostali na vlasti, verovatno i bi, ali u to vreme nije postojala Kina, odnosno nije postojala takva ogromna ekonomska moć koja je Kina postala tokom 20 godina dok su talibani bili u ratu sa Sjedinjenim Državama.

Talibani su već ove nedelje najavili ponovno uspostavljanje Islamskog emirata Avganistan, kako se zemlja zvala od 1996. do 2001. godine, ali Kini to ne smeta – Peking kaže da je spreman za „prijateljske i kooperativne odnose“ sa novim Avganistanskim vlastima.

Pakistan takođe „trlja ruke“ i veruje da će povratak talibana na vlast doneti i njima ekonomsku korist.

Inače Pakistan će se takođe odlično snaći u velikim kineskim infrastrukturnim projektima koji povezuju Aziju i Evropu, a Avganistan će se sada, kako stvari stoje, uključiti u tu priču. Odnosi između Islamabada i Pekinga su vrlo dobri i mogao bi im se pridružiti i Kabul.

Ali, kao što smo rekli, sve će zavisiti od toga koliko će mira biti u Avganistanu. Kina je već počela s velikim ulaganjima, ali su im sukobi između talibanskih i avganistanskih vladinih snaga stvorili probleme.

SAD, koje su izgubile 20-godišnji rat, moraće da pokušaju da osujete planove Pekinga u Avganistanu ako žele da spreče oštro jačanje Kine.

Oni bi mogli pokušati podržati određene snage otpora protiv talibana, ali izgleda da je Vašingtonu dosadio Avganistan i da bi letargija mogla potrajati bar neko vrijeme – Kina će to znati iskoristiti.

(24vesti.com via)