Američka ekonomija je ubrzala rast u tri meseca zaključno sa septembrom, vođena snažnim rastom lične potrošnje i oporavkom izvoza.

Najveća svetska ekonomija rasla je po godišnjoj stopi od 4,3%, u poređenju sa 3,8% u prethodnom kvartalu. Ovo je bilo iznad očekivanja analitičara i predstavlja najbrži rast u poslednje dve godine.

Izveštaj, čije je objavljivanje odloženo zbog privremenog zatvaranja savezne vlade SAD, pruža uvid u ekonomiju koja se suočila sa velikim promenama u trgovinskoj i imigracionoj politici, stalnom inflacijom i smanjenjem državne potrošnje poslednjih godina.

Uprkos snažnim oscilacijama u određenim segmentima, kao što su uvoz i izvoz, fundamentalni indikatori ukazuju na to da ekonomija održava solidan zamah i istovremeno prevazilazi brojne prognoze.

„Ovo je ekonomija koja je prkosila crnoj prognozi praktično od početka 2022. godine“, rekao je Aditja Bhave, glavni ekonomista Banke Amerike.

Govoreći u programu „Business Today“ na BBC-ju, Bhave je opisao američku ekonomiju kao „veoma, veoma otpornu“.

„Ne vidim razlog zašto se ovo ne bi nastavilo u budućnosti“, dodao je. Ukupna stopa rasta u trećem kvartalu bila je znatno veća od očekivane, s obzirom na to da je većina analitičara predvidela godišnji rast od oko 3,2%.

Rast je prvenstveno vođen ličnom potrošnjom, koja je rasla po godišnjoj stopi od 3,5%, u poređenju sa 2,5% u prethodnom kvartalu. Ovo se dogodilo uprkos usporavanju tržišta rada, gde su domaćinstva više trošila na zdravstvene usluge.

Uvoz, koji se oduzima od ukupnog ekonomskog rasta, nastavio je da pada, odražavajući talas tarifa na robu koja ulazi u SAD, a koje je predsednik SAD Donald Tramp najavio ovog proleća. Istovremeno, izvoz, koji je ranije naglo opao, oporavio se i porastao za 7,4%. Državna potrošnja je takođe porasla, uglavnom zbog većih izdataka za odbranu.

Dobici su nadoknadili usporavanje poslovnih investicija, uključujući i intelektualnu svojinu, kao i slabost na tržištu nekretnina, koje je i dalje opterećeno visokim kamatnim stopama, smanjenom pristupačnošću i ograničenom ponudom.

Majkl Pirs, glavni američki ekonomista u Oksford Ekonomiks, rekao je da je ekonomija u dobroj poziciji da počne da oseća efekte smanjenja poreza i nedavnog smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi do 2026. godine.

„Fundamentalni pokazatelji ukazuju na solidnu ekspanziju“, rekao je Pirs.

Tramp je na društvenim mrežama pohvalio podatke, pripisujući snažan rast svojim tarifama. To dolazi u trenutku kada se predsednik suočava sa pritiskom pada poverenja potrošača i anketa koje pokazuju nezadovoljstvo njegovim upravljanjem ekonomijom.

Ali neki analitičari upozoravaju da bi rastuće cene koje se suočavaju neka domaćinstva mogle otežati održavanje neuobičajeno snažnog tempa rasta viđenog u prošlom kvartalu.

U izveštaju se navodi da je preferirana mera inflacije američke centralne banke, indeks lične potrošnje (PCE), porastao na 2,8% u tri meseca do septembra, u odnosu na 2,1% u prethodnom kvartalu.

Analitičari upozoravaju da povećanje cena najviše pogađa domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, dok domaćinstva sa višim prihodima nastavljaju da troše bez većih ograničenja.

Oliver Alen, viši ekonomista za SAD u Panteon Makroekonomiks, rekao je da neka nedavna istraživanja i podaci o potrošnji na kreditne kartice ukazuju na to da domaćinstva počinju da smanjuju potrošnju.

„Slabo tržište rada, stagnirajuća realna prihoda i smanjenje štednje usled pandemije očigledno konačno sustižu domaćinstva“, rekao je Alen.