Dana 8. februara 1962. avion na letu iz Napulja je sleteo na aerodrom u Njujorku. Iznešen je kovčeg, koji će zatim biti odnešen na groblje sv. Jovana. Kovčeg je položen u porodičnu grobnicu Lučijano, u prisustvu federalnih agenata, novinara, detektiva i policajaca – plus dva ožalošćena.

Preminuli koji je bio u kovčegu završio je život od srčanog udara na napuljskom aerodromu, pred licem italijanskih i američkih policijskih agenata. Taj čovek se zvao Čarls Laki Lučijano, bivši siledžija, lopov i ubica. Jedan od najpoznatijih mafijaša 20. veka.

U jednom delu života, bio je i saradnik američke države i vojske. Možda je bio i jedna od ključnih figura u odluci gde i kada da se krene sa konačnom invazijom za oslobađanje Evrope i okončanja Drugog svetskog rata. Čovek za odluku u invaziji savezničkih snaga na Siciliju.

Ali, idemo iz početka. Do tog istorijskog trenutka i uloge Lučijana put je dug.  

Rođen je 1897. godine na Siciliji, kao i mnogi drugi odatle, i iz tog vremena, zbog siromaštva porodice krenuo je preko Atlantika. Mali Salvatore Lucania napušta školu sa 14 godina i zapošljava se u fabrici šešira. Ali ne za dugo. Nemiri ulice i kockanje su njegov izazov. Pre nego što je postao odrasla osoba, uhapšen je zbog krađe, a počinje da se bavi i reketarstvom.

Kroz ove akcije Lučijano će upoznati mladog Majera Lenskog, nakon čega će on i Lenski postati bliski prijatelji i saveznici do kraja, kako u poslovnom, tako i na privatnom planu.

U 19-oj godini, Lučijano preuzima bandu Fajf points, zajedno sa Lenskim i Bagzi Sigelom, a u početku ciljaju na šverc. Ali, njihov uspeh je gubitak nekom drugom. Prvenstveno, zaguba za tada glavnog čoveka njujorške mafije, Joe Maserie. Da bi zaštitio svoje interese od novih bandi mladih kriminalaca, Maseria je naredio napad na Lučijana, ali on će taj napad preživeti. Front je otvoren, nakon čega jedan od njih mora da ode.

Salvatore Marancano, koji je dugo bio u lošim odnosima sa porodicom Maseria, ubedio je Lučijana da pređe na njegovu stranu. Da bi dokazao lojalnost i sposobnost za akcije, Lučijano u aprilu 1931. godine, uz pomoć tima i svog prijatelja Bagzi Sigela, likvidira svog bivšeg šefa Maseriu. Ovim, Lučijano preuzima vlast nad reketom u Maloj Italiji.

Ali, otkako je osetio sopstvenu moć u svojim rukama i prepoznao kako se napreduje u poslu, Lučijano se nije na ovome zaustavio. Već 10. septembra 1931. organizovao je ubistvo Marancana, u svom poslovnom prostoru. Time je sebi otvorio put do potpune kontrole Njujorka. 

Put kojim je krenuo je bio najrizičniji od svih puteva ka vrhu njujorške mafije. Ubiti šefove, niti je lako niti to prođe bez odgovora njihovih porodica. Znao je da mora ići brzo i do kraja – ili će on pobiti njih, ili će oni njega. Nakon likvidacije Marancana, sledi čistka i likvidacija serije šefova, pomoćnika, zamenika… iz vrha mafije u Njujorku i okolini grada. Stariji sicilijanski mafijaški bosovi počinju da gube teritorije i moć nad gradom, tako što pre svega prvo izgube svoje živote u akcijama koje organizuje Laki Lučijano.

Ovaj put do uspeha je doneo Lučijanu respekt mlađih mafijaša, ali i ugled, moć i strah od njega u celom lancu Njujorške mafije. Brzo je postao poštovan i cenjen u zajednici. Ali, kako bi izgradio stabilan sistem i mrežu upravljanja nad kriminalom Njujorka, kao i uticaj u Americi, trebalo mu je nešto više od dobrog tima pucača i egzekutora. Trebao mu je neko ko zna i da misli. Trebali su mu pametni i pouzdani prijatelji… neko kao Majer Lenski.

U tom periodu dvadesetih Laki Lučijano je postao prijatelj ili saradnik i sa drugim vodećim imenima Njujorka, a uspostavio je veze i saradnju sa drugim porodicama i velikim imenima širom Amerike, pre svega, italijanske mafije: kao Vito Đenoveze, Frenk Kostelo … Već od 1925. Lučijano je imao godišnju zaradu od tadašnjih 12 miliona dolara. Po odbitku troškova koje je morao da plati policiji i političarima, imao je neto godišnju dobit od 4 miliona dolara. Bila su to jedna od najvećih ličnih primanja bilo kog mafijaškog šefa u to vreme, kada je bilo moguće kupiti dobar kazino ili hotel za manje od milion dolara.

Lučijano postaje reformator mafijaške organizacije i akcije u Njujorku. Ukida etičke granice stare generacije, kao tu da mafija ne bi trebalo da se bavi drogom, deli Njujork na pet oblasti interesa, i prvi je osnovao Savet sa pet porodica, a on je svakako bio glava svih njih. Ovu organizacionu sposobnost je pridobio od svoj prvog saradnika, Mejera Lanskog, jedinog mafijaškog bosa koji je bio Jevrejin među vodećim italijanskim porodicama u Njujorku. Po mnogo čemu ove reforme u organizaciji i nastupima mafije su dale Lučijanu bitno mesto u istoriji američke mafije.

Godine 1933. ukinuta je prohibicija, zabrana za trgovinu alkoholom, ali to nije značilo i potpun kraj krijumčarenja alkohola. Gubitak tog biznisa Lenski i Lučijano su rešili tako što su se proširili na druge oblasti, pa su se dogovorili sa Arnoldom Rodštajnom i uložili u njegov biznis kazina i kockarnica „Jezerske kuće“. Lučijano se takođe fokusirao i na klađenje, prostituciju i krijumčarenje narkotika. Zarađivao je dobro i bio selebriti, slavna ličnost u javnosti. Insistirao je na svojoj glamuroznosti, stilu ponašanja i oblačenja. Pojavljivao se u društvu poznatih zvezda kao što je Joe Dimadžio, sportista i suprug slavne Merilin Monro.

Lučijano i Majer Lenski su do apsura poštovali formalnost, organizaciju i sistem, pa su osnovali kompaniju Murder Inc. (Ubistvo), koja se bavila – likvidacijom. Pored „Ubistva“, glavna preokupacija Lučijana bila je prostitucija i podvođenje. Otvorio je nekoliko javnih kuća, želeo je da raspolaže mnogim ženama, i to u bukvalnom smislu jer ih je tretirao kao svoje vlasništvo, i bez ikakvih obzira i emocija prema ženama. Neke od njegovih devojaka iz javnih kuća je i ubijao u napadima besa..

Lučijano se bez prekida širio u poslu i, za razliku od stare generacije mafijaša, nije bio diskretan šef. Naprotiv, obožavao je život u luksuzu, aroganciji i glamuru trudeći se da sve to eksponira u javnosti. To će primetiti, između ostalih, i specijalni tužilac u Njujorku, Tomas Djui, što će ga motivirati da pokrene istragu o poslovanju i akcijama Lučijana. Tomas Djui je organizovao racije u 80 bordela širom Njujorka. Pritisak na biznis mafije je bio ogroman, javnost se uskomešala i izbegavala mesta i poslove iza kojih stoje mafijaši, i svet Lakija Lučijana počeo je da se raspada. Oni koji su pali u ruke policije odmah su progovorili o poslovima mafije, otkrivajući sve što su znali o mnogim bordelima kojima je poslovao Lučijano. Tužilac Tomas Djui sakupio je dovoljno materijala da ubrzo nakon svega izda i nalog za hapšenje. Lučijano je uhapšen u svom kupatilu, u Arkanzasu, gde je prebivao sa grupom prijatelja. Za divno čudo, sudija je nodredio kauciju od samo 5.000 dolara koje je Lučijano platio na licu mesta, iz džepa. Oslobođen je, ali ne dugo.

Ponovo je uhapšen, ali ovaj put sudija je naložio kauciju od 200.000 dolara. Iznenada, Lučijano se našao u za njega novoj, i teškoj situaciji – u borbi za svoj život. Uključio je u tu borbu i svoje najbolje advokate. Negirao je da ima vezu sa bordelima, pa se vratio u Njujork, a putem platio je i kauciju za odbranu sa slobode od 350.000 dolara.

Čarls Laki Lučijano se pojavio na suđenju koje je počelo 11. maja 1936. Glavni svedok tužilaštva bila je prostitutka, a povremeno i madam javnih kuća, poznata pod imenom Koki Flo Braun. Svedočila je nejasno, pre svega jer se na suđenju pojavila u periodu kada je bila tretirana za odvikivanje od heroina što je odbrana Lučijana znala, i time obarala kredibilitet i ugled nje kao svedoka. Međutim, sam proces je poroti pokazao da se Lučijano često nalazio u javnim kućama, u društvu prostitutki što je, s druge strane, ostavljalo loš utisak na porotu i, na kraju krajeva, nije samo ta narkomanka u fazi odvikavanja bila svedok, pojavile su se na sudu i druge devojke, prostitutke koje su svedočile.

Međutim, sam Lučijano je bio najgori svedok sebi samom u tom sudskom postupku kada je počeo da govori u svoju odbranu. On je izjavio da nikada u životu nije video svedoke, i negirao da ima bilo kakve veze sa prostitucijom. „Ja sam uvek bio taj koji daje“, rekao je Lučijano, „onaj ko nikad ne uzima“. Nadmen i arogantan, obasipao je sud i porotu detaljima iz svog glamuroznog života novcem za koji nije dokazao poreklo, govorio je sa pozom moćnika i jačom potrebom da ostavi utisak moći nego da se potrudi kroz nastup koji bi mu doneo presudu povoljnu za njega. Uhvatio se u zamku tužioca Tomasa Djuia. Osuđen je po 61. tački optužnice na zatvor u trajanju od najmanje 30 do 50 godina.

Posle ovog suđenja, Lučijano je prebačen u zatvor Denemori, gde je radio u zatvorskoj perionici odeće. Bio je to život ispod svakog nivoa za čoveka koji je uživao u glamuru, luksuzu i bespogovornoj poslušnosti i poštovanju iz okruženja. Kasnije, advokati traže ponavljanje postupka, ali žalba je odbijena.

Godine 1942. godine, sa japanskim napadom na američku pomorsku vojnu bazu Perl Harbur, SAD su ušle u Drugi svetski rat. Rat na prvi pogled nema mnogo dodirnih tačaka sa sudbinom Lučijana, koji je u zatvoru, mada i tamo upravlja mafijom. Ali, to je samo na prvi pogled, Gledajući dublje, sve je drugačije.

Prva saradnja Laki Lučijana počinje sa problemima vlasti zbog sabotaže na dokovima u Njujorku. Nakon dugih neuspešnih istraga , policija prihvata savet Majera Lenskog da daju šansu mafiji, pre svega njemu i Laki Lučijanu, koji bi putem svojih kanala ušli u luke i pronašli sabotere. Ovaj savez policije sa mafijom Njujorka dao je rezultate, a saboteri su uhapšeni.

Godine 1943. snage saveznika Sjedinjenih Država i Britanije u Drugom svetskom ratu prave plan za premještanje trupa iz različitih delova sveta u Evropu. Predviđene su dve opcije: sletanje u Dalmaciju, i ulazak kroz Jugoslaviju … ili, invazija na Siciliju, i dalje napredovanje kroz Italiju.

Italija je, u proleće 1943. godine, i dalje bila pod vladavinom Musolinija, ali je zemlja u haosu i dezorijentisana. Prema procenama savezničkih snaga, Sicilija je bila bolje mesto za pokretanje invazije, a kasnije i za posljednji udar Hitleru.

Problem je bio raspoloženje sicilijanaca protiv američkih vojnih snaga, što je dodatno opterećivalo saveznike da izvrše invaziju.

Ponovo, vlada traži i dobija saradnju Lakija Lučijana. Kroz kanale Mafije, Lučijano uspeva da ubedi glavnog šefa mafije sa Sicilije, Don Kalodžera Vičinija, da sarađuje sa savezničkim snagama u iskrcavanju i ulasku na Siciliju. Nakon toga, 9. jula 1943. godine, izvršena je velika saveznička invazija na Siciliju, nazvana Haski, koja je i završena uspešno nakon šest nedelja borbi, i uz veliku podršku lokalne populacije. Dana 25. jula 1943., italijanski kralj je ukinuo mandat Musoliniju, nakon čega je on uhapšen, a savezničke snage nastavile su da napreduju kroz Italiju prema Nemačkoj.

Laki Lučijano je pušten iz zatvora i deportovan u Italiju 1947. Iako je to bilo suprotno pravilima zakona jer je bio osuđen na 30 godina zatvora, i trebalo je da služi najmanje dve trećine svoje kazne.

U Italiji, Lučijano živi uglavnom u Napulju, ali i na Siciliji. Iako je bio pod kontrolom italijanske policije, bavi se trgovinom heroina i drugim aktivnostima u okviru napuljske mafije. Njegov stil glamura, nadmoćnosti, luksuznog javnog života … neguje i tamo. Iako nije u Americi, on upravlja velikom delom njujorške mafije. Godine 1947. predložio je i dobio podršku njujorških mafijaških porodica za likvidaciju Bagzi Sigela, koji je proneverio novac mafije tokom izgradnje kazina i hotela u Las Vegasu.

Tokom pedesetih godina otputovao je na Kubu i opet u saradnji sa američkim vlastima odradio je pokušaj da prodre u posao tamošnjeg podzemlja koje kontroliše kazina, i da preuzme vlast nad podzemljem u Havani. Aktivan je. To ga je odvelo u sukob sa porodicom mafije koju je predvodio Vito Đenoveze, sudar koji se završio premlaćivanjem Đenovezea i njegovim potiskivanjem iz kubanskih poslava.

Lučijano je imao plan o svemu, posebno o sebi. Radio je vrlo uporno, svesno i planski, u građenju sopstvene legende i mita. Godine 1962. planirao je da sa grupom producenata finansira i organizuje podršku izradi filma o njemu i njegovom životu. Upravo je na aerodromu u Napulju, gdje je i počela ova priča, trebao da se desi susret sa producentima i početak pregovara o detaljima. Ali, Laki Lučijano je imao fatalan susret sa srčanim udarom…

(D.P. Latas)