Postoje određena naučna istraživanja koja nekima mogu delovati jezivo.
Neke stvari deluju prosto nerealno. Foto: Shutterstock
U svetu nauke i medicine, gde se svakodnevno pomeraju granice znanja, kriju se i neke od najbizarnijih i najuznemirujućih tajni.
Ovo su 20 najjezivijih i najmračnijih naučnih otkrića i fenomena, koji će vas naterati da se zapitate o prirodi postojanja, granicama ljudskog tela i neistraženim misterijama koje se kriju u nama.
Istraživanja su pokazala: nakon teške traume u organizmu počinju da se aktiviraju sasvim drugi geni, neaktivni tokom normalnog života. To je takozvani genetski restart preživljavanja, gde organizam počinje da radi kao da je drugo biće, kako bi se spasao.
Istraživanje leševa muškaraca su pokazala: kod mnogih su otkrivene ćelije sa ženskim genetskim kodom, pretpostavlja se, od ćerki. Foto: Shutterstock
Stanje automatizma ponašanja opisano je kod ljudi sa epilepsijom i šizofrenijom: čovek može da jede, hoda, razgovara, i da se ne seća toga. Svest je isključena, ali telo funkcioniše samo po sebi.
U neuroeksperimentima naučnici su uspeli da pročitaju vizuelne informacije sa potiljačnog dela mozga i da rekreiraju sliku koju je čovek video. To jest, blizu smo "čitanja vida", i vizuelnog upada u svest.
Pankreonekroza je retko stanje pri kojem pankreas počinje da vari sopstvena tkiva, lučeći aktivne enzime. Čovek se bukvalno rastvara iznutra, ostajući pri tome u svesti do poslednjeg stadijuma.
Kod sindroma hemofagocitne limfohistiocitoze imune ćelije počinju da napadaju sopstvenu krv, izazivajući višestruke upale. Čovek umire od sopstvenog imunog sistema, od onoga što bi trebalo da ga spase.
Organi mogu da rastu na pogrešnim mestima.
Naučnici već umeju da sastave DNK iz nule i ponovo stvore gene, koji se ne sreću u prirodi. To znači da je moguće stvoriti živo biće sa potpuno veštačkim genomom. A samim tim – i čoveka.
Postoje slučajevi kada je čovek preživeo udar struje od stotine volti i zadržao disanje i rad srca, ali je potpuno izgubio kognitivne funkcije. Organi su živi, ali čovek je nestao. Ostala je biomašina.
Kod retkog genetskog poremećaja URB597 kod pacijenata se potpuno isključuje reakcija straha. Oni se ne boje bola, smrti, visine, vatre. Oni ne umiru od straha, oni žive izvan instinkta za samoodržanje.
Bolest FOP (fibrodisplazija progresivna osifikacija) izaziva okoštavanje mišića i ligamenata. Vremenom se čovek bukvalno zatvara u svoje telo, gubeći pokretljivost i pretvarajući se u živu statuu.
U krajnje retkim slučajevima teratoma (tumora koji sadrže delove embrionalnih tkiva) pronalazili su zube, kosu i čak očne ćelije u šupljini lobanje. Mozak može da "nosi" ostatke tuđeg tela.
Kod određene patologije slušnog nerva čovek može da doživljava neuroimpulse kao zvuke: da čuje rad očiju, pomeranje zenica, kretanje mozga. To izaziva psihozu, nesanicu i agresiju.
Neurobiolozi su otkrili da naš mozak različito doživljava vreme u zavisnosti od situacije. Foto: Shutterstock
Reakcija na uobičajene mirise kod ljudi sa multihemijskom osetljivošću izaziva gušenje, konvulzije, krvarenje. Njih ubijaju mirisi parfema, sredstava za čišćenje, dima. Oni su zarobljeni u svetu, gde je sve potencijalni otrov.
Postoji jedan slučaj u Japanu, gde su kod muškarca otkrili jetru u grudnom košu, a slezinu u vratu. Uzrok je bila greška tokom embrionalnog razvoja. Čovek je tako živeo 40 godina, ne sumnjajući da mu unutrašnji organi nisu na svom mestu.
Sekvenciranje mikrobioma je pokazalo: do 90 odsto virusa u organizmu čoveka nije klasifikovano. To je takozvana "tamna materija mikrobiologije". Mi živimo, okruženi živim bićima, o kojima nauka ne zna skoro ništa.
Sindrom muzičke halucinacije: pacijenti čuju melodije, glasovne kompozicije, orkestre. Ti zvuci se ponavljaju, pojačavaju se, smetaju pri spavanju. To nije psihoza, to je greška neuro mreža slušne zone mozga.
U uslovima određene vlažnosti i temperature posmatrano je pomeranje udova kod mrtvih tela u toku 17 sati nakon smrti. To je povezano sa degradacijom tetiva, ali izgleda kao oživljavanje marionete.
U telu mogu da se pojave kosti tamo gde ih ne bi trebalo biti. Foto: Shutterstock
Istraživanje leševa muškaraca su pokazala: kod mnogih su otkrivene ćelije sa ženskim genetskim kodom, pretpostavlja se, od ćerki. Ćelije prelaze hematoencefalnu barijeru. To znači da mozak može biti himera, nosilac tuđeg života.
Neurobiolozi su otkrili da naš mozak različito doživljava vreme u zavisnosti od situacije. Kod jakog straha ili bola vreme se "usporava". Ali na ćelijskom nivou, naprotiv, ubrzava se starenje. Naš subjektivni strah bukvalno nas čini starijim.
Fibroblasti, ćelije vezivnog tkiva, nastavljaju da se dele i reaguju na stimuluse do 96 sati nakon smrti organizma. To znači da čak i u mrtvom telu i dalje traje unutrašnja aktivnost i borba za opstanak.
Kod morskih hidri (Turritopsis dohrnii) zabeležena je biološka besmrtnost: one se vraćaju u stanje mladosti i ponovo žive. Ali taj je ciklus povezan sa mutacijama koje kod sisara izazivaju rak, nekontrolisano deljenje i mutacije DNK. To jest, besmrtnost je anarhija ćelija, koja je sposobna da uništi ličnost, piše portal "Dzen".
