Prema nalazima naučnika, samo jedna navika mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za skoro četvrtinu i utiče na dugovečnost.

Ako želite da produžite život, nije dovoljno razmišljati samo o ishrani. Prema rečima dr Nighat Arif, koja radi za britanski javni zdravstveni sistem (NHS), ključno je usredsrediti se i na druge faktore životnog stila, pri čemu se jedan posebno ističe kao presudan za dugovečnost, prenosi Net.hr.

Dr Arif se pozvala na opsežnu studiju koju su sproveli London School of Economics and Political Science i stručnjaci za zdravstveno osiguranje iz kompanije Vitality.

Prema njihovim nalazima, samo jedna navika, a to je spavanje sedam sati svake noći u približno isto vreme, mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za gotovo četvrtinu.

Ona je citirala studiju napominjući da bi kvalitetan san mogao čak da doda do četiri godine vašem životu. Ipak, istakla je da istraživanje ima i svoja „ograničenja“.

Pojašnjava da su ga sproveli privatna zdravstvena kompanija i London School of Economics, čiji je interes usmeren i na finansijsku isplativost takvih zdravstvenih navika.

Uprkos ograničenjima, dr Arif je priznala da san moramo shvatiti mnogo ozbiljnije jer ima „izuzetno važnu ulogu“ u našem celokupnom zdravlju. Problem je u tome što čak devet od deset ljudi ne spava dovoljno, a to se posebno odnosi na žene srednjih godina koje pate od valunga, ubrzanih misli i hormonskih promena.

„Istina je sledeća: dobar san nije luksuz, to je ponašanje jednako važno kao fizička aktivnost ili ishrana. Za žene u menopauzi, zaštita sna ključna je za zaštitu mozga, srca i raspoloženja u decenijama koje dolaze“, nastavila je lekarka.

Zbog toga dr Arif predlaže da „jednu promenu uvedete već večeras“.

Savetuje uspostavljanje „jednosatnog prozora za spavanje“ tokom kojeg su svi ekrani isključeni. „Pristupite snu kao svojoj najmoćnijoj zdravstvenoj navici“, poručila je.

Stručnjaci koji su učestvovali u istraživanju ističu nekoliko praktičnih koraka za poboljšanje sna. Ključno je uspostaviti dosledno vreme odlaska na spavanje, što pomaže u regulaciji telesnog sata i s vremenom olakšava uspavljivanje te poboljšava kvalitet sna.

Takođe preporučuju smanjenje korišćenja ekrana barem sat vremena pre spavanja jer plavo svetlo i digitalni sadržaji povećavaju mentalnu stimulaciju, što može da odloži lučenje melatonina i drži vas budnima

Stvaranje umirujuće večernje rutine, poput čitanja knjige ili slušanja opuštajuće muzike, signalizira mozgu da je vreme za odmor i pomaže u prelasku u san.

Dr Arif je svoju poentu naglasila s dva statistička podatka iz studije. Devedeset posto ljudi ne zadovoljava optimalne obrasce spavanja, a poboljšanje navika kod samo četvrtine njih moglo bi britanskom zdravstvenom sistemu da uštedi više od 1,5 milijardi evra godišnje.

Uz to, spavanje sedam sati noću uz dosledno vreme odlaska na spavanje može da smanji rizik od smrtnosti za 24 odsto i snizi broj bolničkih prijema do sedam odsto.

Prema smernicama NHS-a, zdrava odrasla osoba obično treba oko sedam do devet sati sna. Međutim, uzrast, zdravstveno stanje i lične okolnosti utiču na to koliko nam je sna potrebno, a neki ljudi prirodno spavaju više od drugih.

Tinejdžerima, deci i bebama potrebno je više sna jer još rastu, ali i to varira, pa tako novorođenče može da spava između osam i šesnaest sati dnevno.