Prema rezultatima koje je objavio CESID, lista oko SNS osvojila je ubedljivu većinu u Beogradu i Novom Sadu, dok je u Nišu osvojila isti broj mandata kao i udružena opozicija.
Ipak, tokom jučerašnjeg dana Ruska stranka koja je osvojila jedan mandat u ovom gradu saopštila je da će podržati listu "Aleksandar Vučić-Niš sutra". Da li je ovo bilo očekivano, otkrio je programski direktor CESID-a Ivo Čolović.
- U sistemu gde je cenzus 3% i gde je relativno malim političkim partijama lakše da dobaci do tog cenzusa, male stranke će svakako igrati i veoma važnu ulogu u formiranju vlasti i u budućnosti. Činjenica je da kod dobrog dela tih političkih partija, kao što znate, ne treba ni mnogo resursa da se prođe tih 3%, a posebno kada imamo situaciju sa Ruskom strankom koja je prijavljena kao manjinska stranka, pa im je još lakše da preskoče taj zamišljeni prirodni prag i da taj način postanu faktor u odlučivanju. Tako da to nije iznenađenje. A i sama odluka Ruske stranke, ako pogledamo ideološki background gospodina koji dolazi iz te stranke, koji je blizak bio Srpskoj radikalnoj stranci, koja je u većini lokalnih izbora izlazila u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom i sa Socijalističkom partijom Srbije, bilo je negde i za očekivati da on se prikloni toj strani nego ovoj, da ih tako nazovem, proopozicionoj strani - rekao je Čolović.
Otkrio je i razlog manje izlaznosti na beogradskim izborima u odnosu na prošlu godinu.
- Imali smo značajno manju izlaznost. To je oko 12% poena i mislim da su tu ključna dva faktora. Prvi faktor je da se ipak radi o lokalnim izborima, a ne o parlamentarnim izborima i da ti lokalni izbori generalno dovode do toga da značajno manji broj ljudi izlazi na njih. A drugi je svakako bojkot. Imali smo i bojkot najvećih stranaka opozicije, koje su pozivale na bojkot aktivno i koje su na taj način i smanjile izlaznost. Ali ipak mislim da je presudan faktor to što se radilo o lokalnim, a ne o parlamentarnim izborima, jer kao što vidite opozicija je recimo izašla ujedinjena u Novom Sadu, pa ipak procenat izašlih bio je ispod 50%, što je samo tri procentna plena praktično više nego ono što smo imali na nivou Beograda.
Dobar rezultat na ovim izborima ostvario je pokret na čijem je čelu Savo Manojlović.
- Pokreti nisu političke partije, moramo da napravimo razliku između ta dva pojma. Za formiranje političke partije je potrebno prvo ozbiljno ulaganje na samom početku, potrebno je naći što više ljudi koji će stati iza te političke partije, ne samo u jednom, na lokalnom nivou, već ako se radi ozbiljnoj političkoj partiji i na nacionalnom nivou.
Pokreti često se okupaju oko pojedine ideje, oko rešenja nekog problema. Mi na lokalu imamo pokrete koji su upravo vezani za rešavanje pojedinačnih problema oko kojih se skupi grupa entuzijasta koji izlaskom na izbore, učestvovanjem eventualno u vlasti, u procesu donošenja odluka pokušavaju da reše taj problem. I onda kada se taj problem reši ili ukoliko vide da je nemoguće da ga reše, prosto nestanu. Činjenica je da svaki politički pokret koji želi da igra ozbiljnu ulogu na političkoj sceni mora vremenom prerasti u ozbiljnu partijsku organizaciju kako ne bi dolazili u situaciju da tako brzo nestanu sa političke scene.