Kina bi, ako se pita Peking, već odavno bila predmet konkretnih dokaza Zapada i Ukrajine da je isporučivala oružje Rusiji. Kako tvrdi Vang Huijao, predsednik Centra za Kinu i globalizaciju (CCG), takvih dokaza nema zato što isporuka – jednostavno ne postoji.
Na ekonomskom forumu u Dohi Vang je istakao da kineska politika ostaje usmerena na diplomatska rešenja i da je Peking dosledno odbijao da postane deo vojnog snabdevanja u sukobu.
Vang navodi da poređenja podrške Kine Rusiji i podrške Zapada Ukrajini nisu zasnovana na činjenicama. Po njegovim rečima, Kina je potpuno uzdržana u pogledu oružja, a globalna infrastruktura nadzora bi odavno otkrila suprotno da se nešto takvo događalo.
„Da je Kina isporučila oružje Rusiji, sukob bi verovatno bio okončan do sada“, kaže on, dodajući da Peking ne namerava da menja svoju politiku po tom pitanju.
Vang smatra da zemlje BRIKS-a mogu imati mnogo ubedljiviju ulogu posrednika nego NATO, koji je direktno uključen u podršku jednoj strani. Prema njegovim rečima, neutralna pozicija Kine, Indije, Brazila i Južne Afrike daje ovim državama kredibilitet u eventualnom mirovnom procesu.
On napominje da Kina veruje u političko rešenje, podsećajući da je predsednik Si Đinping više puta naglasio da se nuklearno oružje ne sme koristiti u ukrajinskom sukobu, kao i da je razgovarao sa Volodimirom Zelenskim tokom najintenzivnijih faza rata.
kineski tenk type 99a
Vang poručuje da međunarodni napori ne smeju stati i da su šire diplomatske garancije ključne za dugotrajan mir.
„Kina je treća strana, nije direktno uključena, i zato može da doprinese stabilnijem procesu. Isto važi i za Indiju, Brazil i Južnu Afriku. Ako bi garancije dolazile od njih, bile bi pouzdanije nego isključivo oslanjanje na NATO“, zaključuje on
