Mark Mili je vodeći američki general, načelnik generalštaba američke vojske i samim tim je veoma uključen u rat u Ukrajini. Forin afers je pre neki dan objavio audio-intervju sa njim u kojem je Mili išao u detalje o ratu u Ukrajini.
Očekivano, na samom početku intervjua upitan je šta misli o dugoočekivanoj ukrajinskoj kontraofanzivi.
Mili odgovara donekle diplomatski, jasno, ne želeći da otkrije bilo kakve detalje koji bi mogli koristiti drugoj strani, ali je ipak interesantno pogledati njegove komentare izbliza.
„Dakle bih vam rekao da Ukrajinci trenutno imaju ofanzivnu sposobnost, mogu da vode ofanzivne operacije, a takođe imaju i odbrambenu sposobnost, znatno poboljšanu u odnosu na ono što su imali pre samo godinu dana.
Mislim da su im sposobnosti značajno povećane. Tako da mogu ili da napadnu ili da se brane. Ne želim da sugerišem da oni mogu ili ne moraju pokrenuti ofanzivnu operaciju u narednim nedeljama. To će zavisiti od njih. Oni imaju značajnu količinu planiranja i koordinacije ako bi izveli ofanzivnu operaciju. Ali oni su spremni i za napad i za odbranu“, rekao je Mili.
Sasvim očekivan odgovor, ali Mili je ipak zanimljiv jer on, za razliku od nekih u vrhu američke vlasti (a često i nevojnih), nije poznat kao militarista – iako je na čelu vojske! Njegovi komentari su često odmereni, a ne kao na tzv „jastrebove“ koji često imaju želju da dodatno potpiruju vatru. To se vidi iz njegovog komentara gde govori kako bi mogao da izgleda sam kraj rata.
"Prvo, svi ratovi se završavaju, pre ili kasnije, i pitanje je kako se oni zapravo završavaju. Rat je nametanje vaše političke volje protivniku kroz upotrebu organizovanog nasilja. A ratovi se dešavaju kada diplomatija ne uspe.
Dakle, kada su Rusi odlučili da izvrše invaziju, imali su strateške ciljeve. Jedan od njihovih strateških ciljeva bio je rušenje administracije Zelenskog; zauzumanje glavnog grada Kijeva, da urade to relativno brzo; napredovati od ruske granice sve do reke Dnjepar, učiniti to za kratko vreme, četiri do šest nedelja, možda; a zatim prekinuti pristup Ukrajini moru, Azovskom moru, obezbeđujući Herson i Odesu. Invazija je počela 24. februara - u vrlo kratkom roku Rusija nije uspela da ispuni svoje strateške ciljeve, u stvari za oko mesec dana. A Rusi nisu mogli vojno da ostvare ono što su zacrtali“, rekao je Mili i istakao da je Putin već u aprilu 2022. godine bio prinuđen da promeni svoje strateške ciljeve.
Mili ističe da su Ukrajinci krajem prošle godine imali dve uspešne ofanzive, onu u Harkovu i potom u Hersonu. Zatim je došla zima, i iako su se borbe nastavile tokom cele zime, često slične ratovanju u Prvom svetskom ratu, vrlo malo se toga promenilo na terenu.
Bitka za Bahmut se nastavlja. Rusi polako napreduju u ovom strateškom gradu, ali veoma sporo.
Mili ističe da je veoma nezahvalno govoriti o budućim događajima u vezi sa ratom koji je u toku, ali ako hipotetički govorimo o tome kako bi se rat završio, onda je potrebno, kaže, hipotetički pretpostaviti da će se ukrajinska kontraofanziva dogoditi. Ako se to dogodi, ističe Mili, postoje tri moguća ishoda. Ili će biti veoma uspešna, što bi dovelo do sloma ruskih redova preko fronta. Biće ili delimično uspešna ili neuspešna.
„Mislim, međutim, da je verovatnoća da bilo koja strana ostvari svoje političke ciljeve – jer se rat odnosi na politiku upotrebom vojnih sredstava – mislim da će to biti veoma teško, veoma izazovno. I iskreno, ne Mislim da je to verovatno u ovome. Ali mislim da su Rusi mnogo patili. Izgubili su mnogo ljudi. Njihova ekonomija je bila teško oštećena. Njihove kopnene snage su stradale ogromno.
I mislim da će racionalni ljudi, kao deo ruskog procesa donošenja odluka, zaključiti, verujem, tokom meseci ili godinu ili dve, da je cena veća od koristi, i da će biti vreme da se nešto uradi, bar sa pregovaračkog stanovišta. To vreme možda nije sada - ne mogu da čitam misli. Ne znam kada će Putin biti spreman da to uradi – ali u jednom trenutku, ako je racionalan, mora to da uradi. Možda će to uraditi večeras; mogao bi večeras da okonča rat. Naravno, on ima politička ograničenja unutar ruske politike. Ali oni će to morati da shvate jer neće pobediti“, rekao je Mili.
Jasno, Mili ovde nije nepristrasan posmatrač, već je u velikoj meri deo vojnog saveza koji je čvrsto na strani Ukrajine i prvenstveno želi pobedu Ukrajine (iako, prema njegovim ranijim komentarima, nije sklon totalnoj eskalaciji zbog na ovu situaciju).
Rusija je sigurno izgubila mnogo vojnika, ali i Ukrajina. Ako su te brojke samo približno slične, zašto misli da će Rusija prva odustati kada ima brojke na svojoj strani?
Što se tiče privrede, Rusiji je zbog rata predviđena ekonomska propast, ali se to, čini se, nije dogodilo i neće se desiti, pre svega zahvaljujući uspešnom okretanju Rusije drugim tržištima (posebno azijskim).
On je rekao da Putin može da zaustavi ovaj rat „odmah“, ali nije objasnio kako. Verovatno je mislio na rusko povlačenje, jer generalno (na Zapadu) je to jedina opcija koja se pominje kao ruska opcija za okončanje rata.
S druge strane, on sugeriše da bi za godinu ili dve Rusija mogla da se umori od rata i da tada bude spremna za pregovore.
Ali, opet, o čemu pregovarati? Čini se da čak ni Mili, što je svakako razumljivo, jednostavno ne želi da pomene da postoji mogućnost da Ukrajina mora da sedne za taj pregovarački sto i eventualno prihvati veći teritorijalni gubitak nego što je imao pre tog 24. februara 2022. godine.
Ali je takođe zanimljivo videti šta Mili misli – kao jedan od najvažnijih ljudi u SAD – o mogućem sukobu velikih sila, konkretno između Rusije i SAD (ili NATO).
"Rusija ne želi rat sa NATO-om ili Sjedinjenim Državama, a NATO i SAD ne žele rat sa Rusijom. Tako da je u tom pogledu u interesu svih, a Ukrajina sigurno ne želi takve razmere rata na svoju teritoriju. Dakle, u interesu svih da nema eskalacije. Rekavši to, mogućnost eskalacije je vrlo realna. Ratovi su veoma emotivni, postoji ogromna količina straha, postoji ponos, postoji interesovanje, kao što bi rekao Tukidid. A sve su to u igri sve u isto vreme, u različitom stepenu, tako da je mogućnost eskalacije uvek prisutna.
Svaki dan, mi uvek – bilo koju akciju koju preduzmemo, ili bilo koju akciju koju vidimo da preduzimaju Rusi, uvek računamo mogućnost eskalacije. Zašto? Zato što su posledice eskalacije tako ozbiljne, a posledice oružanog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije, ili bilo koje članice NATO-a i Rusije, bile bi pogubne za obe strane. Stoga je svima u interesu da se to ne dogodi“, rekao je on.
Međutim, na samom kraju intervjua, voditelj ga je upitao šta misli o činjenici da decenijama nismo imali veći sukob snaga, što je, gledano iz istorijske perspektive, neobično.
„Mislim da je to tačno. Generacija iz Drugog svetskog rata, poslednja grupa ljudi koja je vodila pravi veliki rat za sile, nestaje veoma brzo. Otišao sam u Normandiju pre nekoliko godina, kada sam bio načelnik Generalštaba, i video sam tog čoveka koji je bio padobranac iz 82. vazdušno-desantne divizije. On je u invalidskim kolicima, on je stariji gospodin. I ja sam se nagnuo i pričao sa njim i rekao sam, pa recite mi naredniče koja je vaša lekcija koju želite da kažete Načelniku Generalštaba, koja je vaša lekcija iz Drugog svetskog rata? I mislio sam da će mi reći nešto o taktici ili kako se puca iz pištolja ili šta već. Oči su mu se napunile suzama, pogledao me je i rekao:
"Generale, ne dozvolite da se to ponovi. Nikada ne dozvolite da se ponovi."
I moj otac je bio veoma sličan. Bilo je 7.000 marinaca koji su umrli za 19 dana na Ivo Džimi, gde je moj otac sleteo na Plavu plažu. 34.000 ranjeno za 19 dana u Meuse-Argonne od oktobra do novembra 1918, 26.000 Amerikanaca ubijeno u akciji od plaža Normandije do Pariza. 26.000 Amerikanaca je ubijeno u kratkom vremenskom periodu – čak i ne računajući 40 miliona sovjetskih građana, ruskih državljana koji su poginuli u Drugom svetskom ratu, 30 miliona Kineza, 20 miliona Japanaca. Mislim, to je užasno. To je neverovatno.
Tako je to sećanje nestalo iz našeg svakodnevnog postojanja. Ne postoji niko u uniformi ni u jednoj vojsci na svetu ko je doživeo veliki rat za moć. Nema političara koji su trenutno na funkciji za koje znam da imaju iskustvo iz prve ruke. I vredi se setiti koliko je to užasno i da bi svi trebalo da se ponovo posvetimo sprečavanju tako užasne katastrofe i pokušamo da razrešimo razlike drugim sredstvima osim upotrebom nivoa nasilja koji dolazi sa ratom velikih sila. Moramo ponovo da se setimo metoda koje su funkcionisale u prošlosti – odvraćanje, moćne vojske, sposobne armije, jake vojske, prenošenje vaše volje protivniku. To su stvari koje su funkcionisale u prošlosti i verovatno će raditi u budućnosti bez obzira na sistem naoružanja, modernizaciju.
Ali ako mi, Sjedinjene Države, ne odgovorimo na taj izazov, biće to loš dan i stvari će postati veoma teške u ne tako dalekoj budućnosti. Mislim da smo dorasli izazovu. Mislim da je naša zemlja tome dorasla. Znam da je naša vojska; mi smo veoma, veoma sposobni i jaki i spremni upravo sada. Ali moramo da napravimo neke fundamentalne promene napred“, zaključio je Mili.
Sama činjenica da je podsetio na strahote proistekle iz ratova, posebno ratova velikih sila, pokazuje da Mili, kao što se ranije moglo pretpostaviti, nije jedan od militarističkih „jastrebova” koji su poslednjih godina mnogo ojačali.
U širem kontekstu, mogla bi biti sreća što je čovek sa takvim stavovima trenutno na čelu američke vojske.
Mili će sigurno učiniti sve da odbrani Ukrajinu, ili čak napreduje da primora Rusiju na pregovore, ali ne odaje utisak nekoga ko je spreman da ide u nuklearni rat zarad politike i ideologije.
On je veoma svjestan ko i zašto počinje ratove, a to bi moglo biti od velike važnosti u slučaju eskalacije situacije, što je, kako je sam rekao, uvijek moguće.
Foto: Pentagon
