logo
logo

Pandemija ostavila mlade bez posla (GRAFIKA)

1.5.2021 / 24Vesti.com

Pandemija ostavila mlade bez posla (GRAFIKA)

Podaci sa zvaničnog statističkog sajta Eurostata kažu da 48,1 odsto ljudi radi puno radno vreme, a nasuprot tome 33 odsto nije sposobno ili pak nije u potrazi za zaposlenjem širom Evropske unije.

Ekonomska aktivnost, a samim tim i tržište širom Evropske unije, pogođeno je pandemijom korona virusa.

Bilo je vidljivih efekata na zaposlenost, ali ljudi su se takođe promenili. Od statusa nezaposlenog prešli su na radnu snagu jer je epidemija uticala na njihovu raspoloživost za rad ili sposobnost traženja posla, piše Eurostat.

U EU, stopa zaposlenosti ljudi starosti od 20 do 64 godine u poslednjoj četvrtini 2020. godine bila je 72,6 odsto, opet ispod nivoa pre krize virusa (73,2 odsto u poslednja tri meseca 2019. godine), ali iznad nivoa zabeleženog u drugom kvartalu 2020. godine (71,7 odsto).

U poređenju sa drugim starosnim grupama, mlađa populacija (od 15 do 24 godine) zabeležili su najoštriji pad zaposlenosti tokom zdravstvene krize.

Stopa zaposlenosti mladih blago se smanjila sa 33,5 odsto u poslednjim mesecima 2019. godine na 33,3 odsto početkom 2020. godine, a zatim na 30,5 odsto u drugoj četvrtini 2020. godine. Nakon toga, porasla je i ostala stabilna na 31,1 odsto u drugoj polovini 2020. godine.

Photo: Eurostat

Stopa nezaposlenosti ljudi starosti između 15 i 74 godine, u EU ostala je stabilna na 6,3 odsto radne snage između kraja 2019. i početka 2020. godine, da bi blago porasla u drugoj četvrtini 2020. godine (6,5 odsto) i dostigla vrhunac u periodu jul-septembar (7,1 odsto). Poslednji meseci 2020. godine zabeležili su blagi pad na 6,9 odsto.

Obično, kad je u pitanju ekonomska kriza, nezaposlenost predstavlja glavni pokazatelj pogoršanja tržišta rada. Međutim, s obzirom na prirodu ove krize, ne dobijamo potpunu sliku gledajući samo promene u nezaposlenosti.

Mere koje su evropske vlade preduzele da spreče širenje virusa uticale su i na preduzeća i na objekte dostupne široj javnosti, poput škola.

S obzirom na ovu situaciju, ljudi bez posla koji bi obično bili sposobni za rad i koji bi tražili posao, možda su odustali od potrage zbog niskih očekivanja ili zato što nisu odmah bili u mogućnosti za rad usled drugih odgovornosti kao što je briga o deci.

Kao rezultat, ti ljudi se više neće računati kao „nezaposleni“.

Udeo ljudi, starosti od 15 do 74 godine, koji su dostupni za rad, a ne traže posao, povećao se nakon što su početkom 2020. godine postavljena prva Kovid-19 ograničenja (3,4 odsto proširene radne snage; u poređenju sa tri odsto krajem 2019. godine) i dostigao je svoj vrhunac u drugoj četvrtini 2020. godine (4,9 odsto), nakon čega se smanjio i ostao stabilan na 3,7 odsto do kraja prethodne godine.

Pandemija najviše uticala na pad zaposlenosti populacije od 15 do 24 godine 3

Photo: Eurostat

Ove brojke pokazuju potrebu da Eurostat objavi i druge pokazatelje, pored zaposlenosti i nezaposlenosti, kako bi prikazao najnovija kretanja na radnom tržištu država članica Evropske unije. To uključuje osobe koje imaju nezadovoljenu potrebu za zaposlenjem (među njima, nezaposlene i osobe dostupne za rad, ali koje ga ne traže):

Pandemija najviše uticala na pad zaposlenosti populacije od 15 do 24 godine 4

Photo: Eurostat

Stopa nezaposlenosti porasla je u većini regiona Evropske unije tokom 2020. godine.

Tokom 2020. godine, ujedno godine izbijanja Kovida-19, stopa nezaposlenosti ljudi starosti 15-74 godine povećala se u većini Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statistiku (NUTS) Evropske unije.

Na portalu Eurostata objašnjeno je da je nastavila da varira širom regiona EU, a najniža stopa zaposlenosti zabeležena je u poljskoj regiji Vojvodstvo Velikopoljsko (1,8 odsto), u dva češka regiona: centralnoj Češkoj (1,9 odsto) i jugozapadu (dva odsto). Nakon toga slede tri regiona u Češkoj: Prag, severoistok i jugoistok (svi 2,3 odsto).

Na suprotnoj strani skale, najviše stope nezaposlenosti registrovane su u španskim autonomnim gradovima Ceuta (24,5 odsto) i Melija (23,7 odsto) i još dve španske regije: Kanarska ostrva (22,6 odsto) i Andaluzija (22,3 odsto).

Ove informacije potiču iz regionalnih podataka o tržištu rada u 2020. godini koje je objavio Eurostat. Članak predstavlja samo nekoliko nalaza iz detaljnijeg statistički objašnjenog teksta.

Pandemija najviše uticala na pad zaposlenosti populacije od 15 do 24 godine 5

Photo: Eurostat

U 2019. godini stopa nezaposlenosti ljudi starosti od 15 do 74 godine u EU bila je na rekordno niskom nivou od 2000. godine. Međutim, stopa nezaposlenosti povećala se za 0,4 procentna poena (pp) u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom, jer je na tržište rada snažno uticala Kovid-19 pandemija.

Većina regiona EU zabeležila je porast stope nezaposlenosti, mada u različitoj meri. Među regionima EU sa dostupnim podacima (nemački regioni isključeni iz poređenja zbog prekida u više vremenskih serija), najveći porast zabeležen je u grčkoj regiji Krit (+5,6 pp u poređenju sa 2019. godinom), zatim u Balearskim ostrvima (+4,3 pp) u Španiji, Jonskim ostrvima (+3,6 pp) i Južni Egej (+3,0 pp) u Grčkoj kao i Šampanj-Arden (+2,6 pp) u Francuskoj.

Suprotno tome, manje od jedne trećine (31 odsto) regiona EU zabeležilo je pad stope nezaposlenosti 2020. godine. Najveći pad zabeležen je u grčkom regionu Zapadna Makedonija (-4,9 pp u poređenju sa 2019. god.) i prekomorskom regionu Francuske Reinion (-3,9 pp), praćen španskim autonomnim gradom Melija (-3,3 pp) i još dva prekomorska regiona Francuske: Francuska Gvajana (-3,2 pp) i Gvadelup (-3,1 pp).

24Vesti.com – Sva prava na sadržaj

logo

24Vesti.com je srpski informativni portal sa najnovijim vestima dana, u svako vreme - 24 časova dnevno.

24vesti© nema odgovornost za komentare na stranici, kao i komentare na socijalnim mrežama Facebook i Twitter informativnog sajta.

Develop & Design MaxMedia Group Copyright © 2023