Ovog vikenda obeležava se deseta godišnjica od ubistva lidera Al-Kaide Osame bin Ladena, koji se smatra glavnim organizatorom napada na Sjedinjene Države 10 godina ranije, u specijalnoj operaciji američkih komandosa u Pakistanu.
Danas Al-Kaida sigurno više nije teroristička organizacija koja izvodi napade takvog obima, ali grupa je i dalje aktivna, a posebno je bila aktivna (i još uvijek je) u Siriji, gde deluje pod imenom Al-Nusra Front (i druga imena).
Ali napadi u Siriji Al-Kaidi su „viđeni kroz prste“ dok su bili usmereni protiv „režima Bašara al-Asada“.
Štaviše, ekstremistički militanti u Siriji godinama se otvoreno podržavaju u borbi protiv međunarodno priznatih vlasti, a to je i danas slučaj (posebno na području Idliba, gde turska vojska takođe kontroliše militante).
Sada, deset godina nakon što je Osama bin Laden likvidiran u operaciji (sama operacija je kontroverzna zbog činjenice da SAD nikada nisu dale konkretne detalje na uviđaj, a telo Osame bin Ladena bačeno je u more), američki CNN ističe da su dobili ekskluzivni intervju sa dva člana Al-Kaide koji su, kako tvrde, vođeni preko posrednika.
To je pomalo čudno jer Al-Kaida, tokom svih godina svog postojanja, nije davala intervjue zapadnim medijima.
Svakako je zanimljivo da ovaj intervju, a detalje ćemo pogledati uskoro, dolazi u vreme kada je glavna tema u Sjedinjenim Državama i šire trenutno povlačenje američke vojske iz Avganistana nakon 20 godina rata.
Podsetimo, nakon terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. i iste godine, tadašnja Bušova administracija pokrenula je invaziju na Avganistan, navodno u potrazi za Bin Ladenom, ali da bi, usput rečeno, srušili talibane.
Nisu pronašli bin Ladena u Avganistanu, ali su zbacili talibane, koji, ironično, verovatno ne bi bili na vlasti da Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, nije podržao islamističke borce protiv SSSR-a i socijalističkih vlasti u Avganistan 1980-ih.
Šta SAD rade u Avganistanu ovih 20 godina, što je najduži rat u američkoj istoriji, već je pitanje za otvorenu raspravu koja se neće završiti tako brzo.
Sjedinjene Države su u 20 godina izgubile oko 2.420 vojnika, prema zvaničnim podacima, otprilike dvostruko manje od broja žrtava u Iraku kojeg su napali 2003. godine iz još manje uverljivih razloga (tvrdeći da su tražili nepostojeće „oružje za masovno uništavanje“) .
To su bile godine američkog ofanzivnog rata.
Neko će reći da je cilj bio, kako bi se izrazio bivši američki predsednik Donald Tramp, „ugrabiti naftu“.
Drugi veruju da su ofanzive imale za cilj uspostavljanje američkog uticaja u kritičnom geopolitičkom području sveta.
Neki veruju da su SAD izvršile invaziju na Avganistan samo da bi tajno kontrolisale polja maka.
Možda sve teorije zajedno daju jedinstveno objašnjenje, ali jedno je sigurno – američki uticaj u Avganistanu će se smanjiti nakon povlačenja vojske, pogotovo ako je to zaista potpuno povlačenje kako se priča (Bajdenova administracija tvrdi da će povući čitav armije do 11. septembra ove godine).
Pogledajmo slučaj Iraka.
Američka vojska se delimično povukla odatle, trenutno ima približno isti broj vojnika u Iraku kao u Avganistanu, oko 2.500, ali američki uticaj na Irak sigurno je oslabio.
U stvari, moglo bi se tvrditi da je iranski uticaj u Bagdadu veći i, zanimljivo, upravo zahvaljujući američkoj invaziji (jer je Sadam Husein bio iranski smrtni neprijatelj).
A Irak je jedan od razloga zašto se neki u američkom političkom establišmentu oštro protive povlačenju trupa iz Avganistana.
Bivši američki državni sekretar Hilari Clinton i bivša savetnica Bušove administracije za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs izrazili su zabrinutost zbog povlačenja američke vojske iz Avganistana, a Rajsova je čak rekla da će američka vojska možda „morati da se vrati“.
Zašto bi se vojska vratila u Avganistan?
Samo u jednom slučaju – da situacija nakon povlačenja ne ide dobro za Sjedinjene države.
U svakom slučaju, pogledajmo šta navodni zvaničnici Al-Kaide kažu o ovome u intervjuu za CNN.
„Rat protiv Sjedinjenih Država nastaviće se na svim frontovima ukoliko ne bude proteran iz islamskog sveta“, rekao je navodni član grupe.
U intervjuu su pohvalili talibane i činjenicu da su se svih ovih godina opirali Amerikancima u Avganistanu.
Pa sugerišu da bi se mogli povezati sa talibanima.
Da li je ovo možda scenario u kojem se američka vojska vraća u Avganistan kako je Kondoliza Rajs već nagoveštavala?
Bajdenova administracija se, pak, hvali da će se jedan od „večitih ratova“ uskoro završiti.
Njegov državni sekretar Antoni Blinken rekao je u intervjuu za medije:
„Ušli smo u Avganistan pre 20 godina jer smo napadnuti 11. septembra. Ušli smo da se pozabavimo onima koji su nas napali 11. septembra i da obezbedimo da Avganistan više ne može postati uporište za terorizam usmereno protiv Sjedinjenih Država ili naših saveznika i partnera. Postigli smo ciljeve koje smo sebi postavili“.
Stvarno?
Ciljevi su postignuti i trebalo im je 20 godina da to urade?
A šta je tačno postignuto?
Sa talibanima je postignut sporazum u februaru prošle godine, a talibani su obećali da će prekinuti veze sa al-Kaidom.
Da li će Vašington zaista verovati talibanima na reč po pitanju Al-Kaide, koja, ako je intervju zaista verodostojan, već hvali svoje „drugove talibane“?
Štaviše, u intervjuu se predstavnici Al-Kaide hvale da imaju jake odnose sa TTP (talibani u Pakistanu), kao i sa avganistanskim talibanima.
Proglasili su i pobedu u Avganistanu – „Amerikanci su poraženi i odlaze“, kažu povlačeći paralelu sa poraženim SSSR-om, koji se takođe povukao iz Avganistana nakon dugog rata.
Pokojni Osama bin Laden verovao je da je Sovjetski Savez propao u Avganistanu bankrotirajući.
Današnji naslednici Al-Kaide veruju da će se isto sada dogoditi i Sjedinjenim Državama.
Činjenica je da su Sjedinjene Države potrošile milijarde dolara na ratove u Avganistanu, Iraku i drugde, ali zbog toga nisu doživele ekonomski kolaps.
Umesto toga, moglo bi se reći da je Al-Kaida ta koja se srušila pošto ih je poslednjih godina na „sceni“ zamenila još ekstremnija teroristička organizacija pod nazivom ISIL.
Ali ISIL je takođe u velikoj meri poražen, ali ISIL je takođe sumnjiva organizacija kada je reč o njihovom nastanku.
Još se ne zna mnogo o tome kako je ISIL nastao, ali činjenica je da je „stvoren“ u vreme kada su ekstremisti bili potrebni za rat u Siriji.
Aktuelni lider Al-Kaide, Aiman al-Zavahiri, koji je nasledio Osamu bin Ladena, nikada nije bio poznat kao harizmatični lider.
Samo se povremeno, retko, pojavi sa povremenom propagandnom porukom.
Ali Al-Kaida i dalje sebe smatra vodećom grupom među globalnim džihadistima.
Njihove filijale danas posluju u Jemenu, Siriji, Somaliji, širom severne Afrike i drugde.
Ali sledeće mesto gde bi mogli ponovo da žive može biti Avganistan nakon američkog povlačenja.
Kako Bajden namerava da osigura da će talibani održati reč i „ne družiti se“ sa Al-Kaidom?
Veoma teško.
Dalje, talibani se nadaju povratku u „dobrih 90-ih“ čim Amerikanci odu.
To im je sigurno cilj, da ponovo postanu vlada, mada to neće biti lako, mada sigurno imaju uporište za nastavak borbe.
Trenutno, prema nekim procenama, oko 4,7 miliona ljudi u Avganistanu živi pod talibanskom kontrolom.
14 miliona živi na teritoriji pod kontrolom centralne vlade, ali još 14 miliona je negde između dva požara.
Jedno je nažalost sigurno, odlazak američke vojske iz Avganistana sigurno neće biti početak mira i prosperiteta.
Biće zanimljivo videti šta Kina radi jer je Avganistan strateški važna zona u njenim dugoročnim planovima za povezivanje Evroazije i potreban im je stabilan Avganistan – što znači da Sjedinjene Države, koje će pokušati da osujete kineske interese, možda nemaju za cilj stabilnost u Avganistanu, a možda je i to jedan od razloga zašto se povlače.
