Gotovo iste poruke koje su se mogle čuti iz prethodnih poseta susednim zemljama, ponovio je 15. maja predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Kosta), koji je takođe posetio Skoplje u okviru svoje balkanske turneje.

- Proširenje je zajednički cilj i predstavlja najbolju geostratešku investiciju za mir i bezbednost, rekao je Košta, ponavljajući ono što su do sada rekli i drugi međunarodni zvaničnici - da je mesto Severne Makedonije u Evropskoj uniji.

„Severna Makedonija je mnogo uradila. Morate ostati na putu evropskih integracija. Proces pristupanja je više maraton nego sprint. Znam da ovaj put može biti naporan i frustrirajući, ali sve prethodne zemlje kandidati su postigle svoj cilj i sigurno ćete i vi. Ohrabrujem premijera da nastavi svoje napore u tom pogledu – stojimo vam na raspolaganju. Reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije su ključne“, rekao je predsednik Evropskog saveta.

U Skoplje je stigao nakon posete Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Prištini, a balkansku turneju završiće u Tirani.

Prvi čovek Evropskog saveta je jasno rekao da postoje obaveze koje moraju biti ispunjene kako bi se postigao napredak u procesu pristupanja Severne Makedonije.

Ono što je dogovoreno 2022. godine mora biti ispunjeno, rekao je Košta, aludirajući na obavezu ustavnih promena koje bi uključile Bugare u makedonski ustav.

„Kada pitate o garancijama – jasno je da je ono što je dogovoreno, dogovoreno, i sada nema šta više da se pregovara, nema prostora da se traži bilo šta više. Ne smemo potceniti plan A i treba da se fokusiramo na taj plan. Znamo šta su Kopenhagenski kriterijumi (kriterijumi za pristupanje), znamo koje reforme treba sprovesti, znamo šta je dogovoreno 2022. godine – i sada morate to da ispunite“, rekao je Košta.

Stavovi makedonskog premijera Hristijana Mickoskog o ovom pitanju ostaju nepromenjeni.

On je istakao da evropske integracije moraju biti zasnovane na evropskim vrednostima, a ne na bilateralnim pitanjima, i da taj proces mora biti dvosmeran.

„Ne mogu da pristanem ni na šta ako znam da neka država članica EU dovodi u pitanje moj maternji jezik i makedonski identitet. To nećemo prihvatiti bez dobre volje. Ne možemo menjati ustav bez jasne isporuke bugarske strane. Niko nema problem sa uključivanjem drugih manjina jer imamo principijelan odnos sa ovim zemljama. Ali imamo problem ovde i spreman sam da razgovaram. Ovo je dvosmerna ulica - ako jedna strana ispunjava uslove, a druga ne, onda to nema smisla i nema cilja“, rekao je premijer Mickoski.

Košta se sastao i sa predsednicom Makedonije Gordanom Siljanovskom-Davkovom.

Prema njenim rečima, procena napretka zemlje trebalo bi da bude zasnovana na principu zasluga, odnosno sa fokusom na ispunjavanje Kopenhagenskih kriterijuma.

„Pregovara se o racionalnim, a ne iracionalnim stvarima“, rekla je nedavno Siljanovska-Davkova, dodajući da ova neodrživa situacija govori i o integritetu i kredibilitetu EU u oblasti proširenja.

Predsednik Evropskog saveta posetio je prošlog meseca Sofiju, gde je razgovarao i o proširenju Unije i makedonsko-bugarskim odnosima. Detalji razgovora nisu otkriveni.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja takođe stavlja proširenje EU novim članicama kao prioritet svog mandata, bila je konkretnija kada je nedavno rekla da nema garancija da, čak i ako dođe do ustavnih promena, neće biti novih blokada od Bugarske do Severne Makedonije.

Kada je reč o evropskim integracijama, ona je Severnu Makedoniju nazvala tužnom pričom Balkana.

Međutim, dodala je da to ne znači da Evropska komisija ne radi na tome da pomogne zemlji da započne pregovore po klasterima i naglasila je da je lično uključena u bilateralno pitanje sa Bugarskom.

Krajem sledeće nedelje, Severnu Makedoniju će prvi put posetiti visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas.

Inače, makedonsko-bugarski odnosi su narušeni nakon što je Bugarska stavila veto na početak pregovora Severne Makedonije sa EU, jer ne priznaje makedonski jezik i delove njene istorije i žali se na diskriminaciju svojih građana u zemlji.

Sofija je 2022. godine povukla svoj veto za početak pregovora sa EU nakon što je Skoplje prihvatilo francuski predlog koji, između ostalog, predviđa uključivanje bugarske manjine u makedonski Ustav.

Nakon posete Skoplju, Košta i Mickoski će otputovati u Albaniju, gde će 16. maja prisustvovati šestom samitu Evropske političke zajednice u Tirani.