Internet prevara koja prodaje lažne „kartice i vrednosne apoene“ koje će, ako ih sada kupite, vredeti deset puta ili više nakon što Tramp pobedi na izborima u SAD – kreće se po Internetu, lakoverni su namamljeni i kupju, a izvor prevare vodi ka – makedonskom gradu Veles koji je 2020'te već bio pod američkom istragom zbog lažnih sajtova u kampanji Donalda Trampa. U igri su milioni dolara zarade.

Od 69 kreatora sličnih proizvoda za prodaju, na osnovu podataka sa društvenih mreža, može se utvrditi da je najmanje 45 njih kao lokaciju postavilo makedonski grad Veles.

Među njima ima i onih koji se predstavljaju kao studenti, ali i onih koji navode da vode dečije igraonice, prodaju muška odela ili da su bili vlasnici lokalne mesare... Radio Slobodna Evropa kontaktirao je nekoliko, ali niko nije bio raspoložen za razgovor..

Deo mladih je pronašao način da brzom zaradom zaradi ozbiljna finansijska sredstva, ali sada vidim da i sledeće generacije mladih prate taj korak zarade“, rekao je gradonačalnik Velesa Kolev.

Pojava nije nova, kaže Kolev, ali naglašava da se u gradu samo spekuliše šta se dešava i da je čuo da se prodaju „neki Trampovi proizvodi”.

„Iskreno, ne znam koliko je to legalno ili nelegalno, ali verovatno postoji zloupotreba jer neke od stvari koje se plasiraju na tim (Telegram) grupama da „ako Tramp dođe na vlast, neke od stvari koje se sada prodaju imaće veću vrednost.' Tako se manipuliše građanima SAD“, kaže Kolev.

Navodi i da o događajima nije razgovarao sa nadležnima za istrage, jer, kako kaže, nema dovoljno dokaza.

Da to nije legalno smatra i IT inženjer Borče Pejčev, koji je pristao da svoje znanje podeli sa RSE. Pejčev živi u Velesu i danas radi kao programer u međunarodnoj IT kompaniji.

„Ranije su me kontaktirali da napravim njihove sajtove, a sada da napravim skripte za njih. Ali sam ih sve odbio. Rekli su mi ako hoćeš da nam napraviš skripte, uzećeš procenat od toga. Ali rekao sam im da ne želim“, kaže Pejčev, dodajući da je pravi razlog odbijanja to što nije želeo da „pomaže ljudima koji krše zakon“. On nije hteo da otkrije koji su sajtovi umešani zbog, kako je rekao, lične bezbednosti.

„Kada vidite po gradu, na primer, dvadesetogodišnjaka kako vozi besni auto, znajte da su to ono što mi ovde zovemo 'klikeri'. Jer se zapravo njihov rad svodi na to, klikanje“, kaže Pejčev.

Gradonačelnik Velesa, pak, ističe da su ti skupi automobili koji se vide po gradu svojevrsna reklama da se što više ljudi uključi u posao.

„Ne možete naterati nekoga da radi i da se razvija korak po korak kada je neko njegovih godina zaradio pola miliona evra, milion ili dva miliona evra preko noći. Kad ga za šest meseci vidiš u Dubaiju kako se vozi na jahti kako svog vršnjaka teraš da bude inženjer i radi za prosečnu platu u lokalnoj fabrici?“, pita se gradonačelnik Velesa.

Jedan od sajtova na kojem se početkom februara prodaje jedan od brojnih vrsta „kartica i suvenira” registrovan je na ime Borče Velkovskog iz Velesa, koji je za RSE rekao da je njegova uloga u tom poslu mala.

„To je stavljeno samo na moje ime jer imam neke partnere koji rade, a nije im bilo dozvoljeno i to je stavljeno na moje ime. Sada od ovoga imam procenat tog rada, ali to nije ništa posebno“, kaže Velkovski, ne precizirajući iznos.

Tvrdi da sve oko sajta rade drugi ljudi.

„Ima stvari koje ne mogu i ne želim da kažem, ko su mi partneri i takve stvari. To je diskrecija. I rade kao svi koji rade u celom svetu, prodaju bilo šta, bilo kome. Tako se ovo prodaje. Ne znam šta je sporno“, dodaje Velkovski.

Tvrdeći da je „na potpuno drugoj strani“, Velkovski je rekao da će deaktivirati taj sajt, što je i učinio nekoliko dana nakon razgovora sa RSE.

Analiza RSE-a pokazuje da se preko spornih kartica zaista ne može prodati "lažnjak".

Konkretno, kartica TRB Collect koju je kupio penzioner iz Tenesija je proizvod kreiran na zatvorenom Telegram kanalu „TRB Collect Card + Save America Coin“.

Kanal je, kako se na njemu može videti, počeo sa radom 12.09.2023. Uputstva za prodavce su na makedonskom jeziku.

Gotovo svakodnevno na kanalu se postavljaju reklame koje bi prodavci trebalo da prenesu na druge otvorene Telegram kanale gde se okupljaju oni koji ne veruju konvencionalnim medijima.

Za četiri meseca na ovom kanalu je postavljeno više od 150 oglasa kako bi privukli američke kupce.

Oglasi kreirani za ove potrebe ilustrovani su fotografijama Trampa, članova njegove porodice, saradnika i javnih ličnosti koje drže ove proizvode u rukama.

Skoro sve fotografije su lažne – odnosno modifikovane softverom na način da se kartice i novčići dodatno ubacuju u originalne fotografije.

Tako su preduzetnik Elon Mask (Elon Musk), glumci Džejms Vuds (James Voods) i Rasel Brend (Russel Brand), novinari Taker Karlson (Tucker Carlson) i Sem Šapiro (Shapiro), sin i ćerka na lažnom reklame ovih proizvoda Donalda Trampa - Donalda Trampa mlađeg i Ivanke Tramp i mnogih drugih ...

A video snimci na kojima Tramp reklamira TRB kartice i kaže da se radi o jedinstvenom proizvodu od kojeg će svi zaraditi su deepfakes, odnosno nastali su uz pomoć vida veštačke inteligencije (dubinskog učenja) koja može da manipuliše izrazima lica. , sintetizuju govor i ličnost i tako proizvode lažne izjave.

Da se ​​radi o lažnim snimcima pokazuje i aplikacija Deepvare, alatka koja kombinuje nekoliko sistema koji se mogu koristiti za proveru postojanja deepfake tehnologije u video zapisima:

Takvi oglasi nastavljaju da se šire na otvorenim kanalima gde se dele lažne vesti, teorije zavere koje popularizuju brojni konzervativni američki blogovi, vesti koje veličaju Trampove uspehe, a zvaničnici administracije predsednika Džoa Bajdena su oštro kritikovani.

Telegram veze vode do mnogih sličnih sajtova. Tekstovi na sajtovima su veoma kratki i u mnogim slučajevima kopirani.

Od 88 sajtova analiziranih pomoću alatke DomainTool, nije moguće jednostavnom pretragom otkriti vlasnike nijednog od njih. Domeni su registrovani kod američke kompanije NameCheap INC. Adresa lokacija u skoro svim slučajevima je u gradu Rejkjavik, Island.

„Islandska kompanija koja postoji da bi sakrila prave vlasnike sajtova zove se Vitheld for Privaci, a islandska policija istražuje ovu kompaniju“, rekao je za RSE Steinar Kr Omarson, detektiv i glavni inspektor islandske policije.

On dodaje da kompanija nema pravu lokalnu kancelariju, nema prave operacije, niti pravo osoblje na Islandu, i dodaje da je njihova istraga pokazala da je kompanija ogranak američke kompanije Name Cheap.

"Izgleda da je glavni razlog postojanja islandske kompanije pokrivanje puta, kako bi zvanični organi mogli da dobiju relevantne informacije u svojim istragama", naglašava Omarson i dodaje da će Island sarađivati u istrazi ako dobije zahtev. od nadležnih organa drugih zemalja.

Digitalni put od sajtova dalje vodi kupce do platforme za plaćanje, koja je u ovom slučaju CopeCart. Ova kompanija je osnovana u Nemačkoj i njena filijala u SAD ima licencu za poslovanje na Floridi od januara 2022.

Više od 80 sajtova koje je RSE analizirao registrovano je na američkom delu platforme. Pregledom proizvoda koji su registrovani na platformi, može se utvrditi da 90 odsto ponuda virtuelnih trgovaca u prodaji čine „kartice i monete“, kovanice i slični proizvodi ovog tipa.

„Kada pitate oko 90 odsto ponuđenih proizvoda... da ne bude zabune, nema proizvoda ili usluga koje prodaje CopeCart. To je tržište preko koje mali procenat prodavaca nudi provizije za svoje proizvode. Ovaj set proizvoda nije reprezentativan za proizvode i usluge koje se prodaju po CopeCart tehnologiji“, tvrde predstavnici ove kompanije u odgovorima na mejl.

Menadžer CopeCart-a na Floridi je Vsevolod Oniškevič.

U kratkom intervjuu za RSE, on je više puta tvrdio da platforma CopeCart nema toleranciju za bilo kakvu prevaru. Na izjavu da se veliki broj ljudi na mreži žali da su prevareni da kupuju proizvode sa Trampom preko ove platforme, on kaže.

„Ako postoji prevara, prvo treba da kontaktiraju prodavce, mogu da se obrate i nama ili njihovoj banci“, kaže Oniškevič. Na pitanje da li su ove slučajeve prijavili nadležnima, on kaže da se „strogo pridržavaju procedure“.

Kompanija kaže da imaju „strogu politiku nulte tolerancije u pogledu prodaje određenih proizvoda“. U svim ponudama nalik suvenirima mora biti navedeno da „nemaju novčanu vrednost“.

Svi proizvodi koje je RSE analizirao imaju u opisu upozorenje da su suveniri.

Ponovo se vraćamo na iskustvo Anne Breton. Kada je kupila dvadeset kartica iz Trampove kolekcije, pokušala je da podigne novac sa bankomata.

„Poenta je bila u tome da ću moći da odem do bilo kog bankomata i podignem gotovinu i to jesam. Bankomat je automatski izbacio karticu nazad“, kaže En Breton.

Pokušala je da podigne novac na nekoliko bankomata, uključujući Bank of America.

U brojnim lažnim reklamama pominje se mogućnost podizanja novca sa bankomata. Bank of America, jedna od najvećih komercijalnih banaka u Sjedinjenim Državama, najčešće je pominjana banka u kojoj se navodno može podići novac.

„Bank of America nema nikakve veze sa tim proizvodima. To su suveniri“, rekao je za RSE Vilijam Haldin, predstavnik za medije Banke Amerike (BOA), dodajući da nema tačnih izveštaja o tome koliko je ljudi pokušalo da zaradi od ovih proizvoda.

Na pitanje da li može da objasni da li se ove kartice na bilo koji način mogu naplatiti kod BOA, Haldin kaže da mora biti potpuno kratak:

"Ne, nema šanse."

RSE/RL je takođe poslao zahtev Zakona o slobodi informacija američkoj Federalnoj trgovinskoj komisiji, koja bi trebalo da zaštiti potrošače u takvim slučajevima, sa pitanjima o mogućim aplikacijama na kojima rade, ali do trenutka štampe nije stigao odgovor.

Skot E. Augenbaum (Scott E. Augenbaum), penzionisani agent FBI, rekao je za RSE da je najteži deo posla kako objasniti građanima koji na ovaj način kupuju neke stvari da im novac nikada neće biti vraćen.

"Ako zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno nije." Samo kažem ljudima, budite oprezni. Jer ako već imamo žrtvu - jednu damu u Tenesiju, garantujem vam da hiljade ljudi pada na ovu prevaru“, kaže Ogenbaum.

„U Sjedinjenim Državama, u FBI-u, imamo nešto što se zove Centar za izveštavanje o internet kriminalu, i oni uzimaju sve ove izveštaje koji dolaze od opšte javnosti i objedinjuju ih i onda otvaraju slučajeve ako je iznos dovoljno visok“, objašnjava Augenbaum. .

FBI, koji je odgovoran za istragu ovih vrsta prevara, kratko je odgovorio da „po pravilu ne daju nikakve izjave o mogućim istragama koje su u toku“. Na taj način je ostao neodgovoren put da li neka istraga vodi u Severnu Makedoniju.

Blažo Trandofilov, direktor Makedonske finansijsko-obaveštajne agencije, kaže za RSE da veliki deo novca koji zarađuju ove grupe nije vidljiv, a moguće ga je dobiti u drugim zemljama.

„Ako se neko prijavi obaveštajnim službama SAD, procedura je da nas obaveste. Ali nismo dobili takva obaveštenja, niti prijave o bilo kakvoj prevari“, kaže Trendafilov.

Kako navode u odgovorima za RSE, najveći deo ovih prihoda ostvaruje se od marketinga i internet usluga.

En Breton iz Tenesija kaže za RSE da još nije podnela svoj slučaj jer „čeka poslednju šansu“. Dan pre razgovora za RSE, ponovo ju je kontaktirala podrška TRB-a. Rečeno joj je da će izgubiti sve svoje investicije ako ne uloži još 400 dolara.

Ona kaže da želi još jednom da pokuša da sačuva svoj ulog pre nego što ode u FBI.

"A šta bi ti uradio?" pita En.