Mnogi su ih izbegavaju
Neke su namirnice s vremenom stekle lošu reputaciju – često ih izbegavamo u prodavnici, preskačemo na jelovnicima i svrstavamo u kategoriju "nezdravo".
Ali možda smo ih prebrzo osudili. Prema novijim istraživanjima, mnoge od tih namirnica zapravo imaju značajne zdravstvene prednosti. Osim toga, stručnjaci upozoravaju da etiketiranje hrane kao "dobre" ili "loše" nije korisno.
"Stroga zabrana određenih namirnica stvara osećaj krivice za stolom, a to je poslednje mesto gde bi krivici trebalo da bude mesto. Mnogo je korisnije sagledati kontekst u kom se neka hrana konzumira i gledati celokupnu ravnotežu ishrane. Fokusirajte se na celovite, minimalno prerađene namirnice i osluškujte signale svog tela", kaže dr Stefan Dahmer za Vogue.
Dakle, prema rečima lekara i različitim istraživanjima, ovo su namirnice koje su zdravije nego što možda mislimo:
Krompir se često smatra "utešnom hranom", ali nije samo izvor "praznih ugljenih hidrata". On je zapravo bogat vitaminom C, kalijumom i vlaknima, a sadrži i flavonoide, karotenoide i fenolne kiseline koje, prema istraživanjima, mogu štititi od kardiovaskularnih bolesti i raka, kao i delovati protivupalno.
Takođe sadrži otporni skrob, koji pomaže osetljivosti na insulin i zdravlju crevne mikrobiote. Način pripreme ima veliki uticaj – kuvani krompir treba ohladiti i ostaviti da odstoji najmanje 12 sati pre konzumacije. Za dodatne benefite, preporučuje se konzumirati ga sa korom.
Poznato je da previše kafe može izazvati nervozu, ali ako se konzumira umereno, ima brojne zdravstvene koristi. Bogata je antioksidansima i povezuje se sa smanjenim rizikom od više bolesti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, srčane tegobe, dijabetes tipa 2 pa čak i određene vrste raka.
Da bi se izbegle nuspojave poput drhtavice i naglog pada energije, preporučuje se ne više od četiri šolje dnevno. Takođe je važno znati da svako različito reaguje na kofein.
Zbog visokog sadržaja masti i holesterola, maslac se često smatra lošim izborom. Ipak, sadrži korisne masne kiseline i vitamine rastvorljive u mastima, poput A i E, i pomaže telu da apsorbuje hranljive materije iz drugih namirnica. Takođe je izvor butiratne kiseline, koja može imati pozitivan uticaj na crevnu mikrobiotu, regulisati metabolizam i podržati zdravlje creva.
Sadrži i konjugovanu linolnu kiselinu (CLA), koja može ojačati imunitet i imati antikancerogeno dejstvo.
"Ključ je u svesnom i umerenijem pristupu ishrani", ističe dr Dahmer.
Iako sir ne deluje kao najzdraviji izbor, zapravo je dobar izvor kalcijuma, zdravih masti i proteina. Sadrži i važne nutrijente poput vitamina B12 i fosfora, a konzumacija mlečnih proizvoda može sniziti nivo štetnog LDL holesterola i značajno smanjiti rizik od moždanog udara. Kvalitetni sirevi mogu ponuditi i probiotske koristi, posebno ako su napravljeni od fermentisanog mleka.
"Fermentisana hrana – poput kefira, jogurta, kimčija i kiselog kupusa – bogata je probioticima koji podržavaju zdravlje creva i imunitet. Nedovoljno se ceni, iako značajno doprinosi varenju i opštem osećaju blagostanja", kaže lekar.
Čokolada je bogata polifenolima i antioksidansima koji mogu koristiti zdravlju srca i smanjiti upale. Brojna istraživanja pokazala su i da može poboljšati moždanu funkciju i ojačati imunitet. Ali to ne znači da treba preterivati sa slatkišima – najbolji izbor je tamna čokolada s visokim udelom kakaa.
Bela čokolada, s druge strane, sadrži samo kakao-maslac i ne pruža zdravstvene koristi.
