Za razliku od iscrpljenosti usled vrućine, koja izaziva umor, vrtoglavicu i znojenje, toplotni udar je stanje u kom telo gubi sposobnost da reguliše temperaturu i prestaje da se znoji.
Telesna temperatura tada naglo raste i može preći 40 stepeni, što direktno ugrožava rad mozga, srca i drugih organa.
Kod male dece se to može desiti izuzetno brzo, jer njihova tela brže upijaju toplotu i sporije se hlade.
Ono što je najopasnije jeste što simptomi na početku često liče na običnu prehladu ili stomačni virus: dete je pospano, razdražljivo, ima blago povišenu temperaturu, znoji se, a zatim naglo prestaje da se znoji, koža postaje crvena i suva, puls se ubrzava, a dete deluje zbunjeno ili gubi svest.
Može se javiti i glavobolja, mučnina, povraćanje ili grčevi u mišićima. Ovi simptomi se često pogrešno tumače kao dehidracija ili iscrpljenost, zbog čega se ne reaguje na vreme.
Ako dete ima visoku temperaturu i ne znoji se, ako je omamljeno, dezorijentisano ili teško diše, odmah pozovite hitnu pomoć.
Do dolaska lekara, dete treba prebaciti na hladnije mesto, skinuti višak odeće i rashlađivati ga mlakom vodom (nikako ledenom). Važno je da ne pije previše tečnosti odjednom, već da se hidrira postepeno.
Toplotni udar je ozbiljno i opasno stanje koje ne bira uzrast. Deca su posebno ugrožena jer često ne znaju da kažu kako se osećaju, a simptomi se lako potcene.
Zato je reakcija na prve znake iscrpljenosti i pregrevanja ključna. Pratite dete, rashladite ga na vreme i nemojte čekati da dođe do ozbiljnijeg problema. Jer kad to postane, često je već kasno.
