Životinje koje su istovremeno velike i dugovečne obično imaju veći rizik od dobijanja raka, ali kornjače prkose tom pravilu.

Razlog tome, kako navode naučnici, mogao bi da leži u tome što su im ćelije veoma otporne na oštećenja, sporom metabolizmu koji smanjuje ćelijski stres, kao i u jedinstvenim genima koji pružaju zaštitu od kancera, piše Telegraph.

Njihovi jedinstveni geni pružaju zaštitu od kancera

Naučnici sa Univerziteta u Notingemu i Birmingemu analizirali su medicinske izveštaje o obdukcijama stotina kornjača iz zooloških vrtova, uključujući i neke iz zoološkog vrta u Česteru.

Otkrili su da je samo jedan odsto kornjača imalo rak - znatno manje nego kod sisara ili ptica. Takođe su ustanovili da, kada se tumori i pojave, oni gotovo nikada ne metastaziraju.

Skot Glaborman sa Univerziteta u Birmingemu smatra da treba učiti iz bioraznolikosti i iskoristiti činjenicu da su neke vrste, poput džinovskih kornjača, možda već rešile mnoge probleme s kojima se suočavaju ljudi - uključujući starenje i rak.

- Fantastično je što ovi napori ne samo da doprinose naučnom razumevanju otpornosti na rak, već i podržavaju važne mere očuvanja ugroženih vrsta koje možda nose ključ za medicinske proboje od koristi i za divlje životinje i za ljude - ističe dr Helena Tarner, istraživač u zoološkom vrtu u Česteru, a prenosi RTS.

Neke vrste kornjača - uključujući kopnene kornjače - žive više od 100 godina. Džinovske kornjače sa Galapagosa i Aldabre, na primer, dožive ponekad i više od 150 godina.

U aprilu ove godine, ženka te vrste postala je majka prvi put u svojoj 100. godini, u Zoološkom vrtu u Filadelfiji.