Seizmološkinja Iva Dasović je objasnila kako nastaju cunamiji i šta se tačno dogodilo nakon zemljotresa u Ruskoj  

U ranim jutarnjim časovima danas je zemljotres magnitude 8,8 stepeni po Rihterovoj skali pogodio poluostrvo Kamčatka u Ruskoj Federaciji. Nakon toga su se dogodili poremećaji u Pacifiku zbog čega su zabeleženi visoki cunamiji kojih će tek biti u nekim državama na više kontinenata.

Seizmološkinja Iva Dasović je za "Indeks" objasnila šta se tačno dogodilo. Prema njenim rečima, područje oko Kamčatke je seizmički aktivno već 10 dana.

"Dana 30. jula tamo se dogodio zemljotres magnitude 7,4, kome su prethodila dva od 5,0 i 6,7 stepeni. Usledilo je mnogo naknadnih potresa, i sada ih sve možemo smatrati prethodnim zemljotresima od ovog jutrošnjeg, najjačeg.

Ovo područje je deo takozvanog Pacifičkog vatrenog prstena, gde očekujemo veoma jake zemljotrese zbog subdukcije okeanske Pacifičke ploče ispod susednih ploča. Najjači zabeleženi zemljotresi dogodili su se u ovom prstenu: 1960. u Čileu, 1964. na Aljasci, 2011. u blizini Japana i 1952. u istom području na Kamčatki. Od pet najjačih zabeleženih zemljotresa, samo se onaj 2004. godine u blizini Sumatre dogodio u Indijskom okeanu", započela je ona.

Najveću štetu pretrpeli su ruski gradovi na obali. Zabeleženi su talasi visine između tri i četiri metra. Nastale su poplave u lukama, oštećena je brojna infrastruktura, mnogi manji brodovi su potonuli, a na nekim objektima pričinjena je velika materijalna šteta. Ima dosta povređenih, a pravo je čudo da nema stradalih.

Cunami su nastavili svoj put preko Pacifika zbog čega je izdata uzbuna u mnogim državama. Evakuisano je priobalno stanovništvo u Japanu, na Havajima, Aljasci, Kaliforniji, Kanadi, Kini, Indoneziji, Peruu, Čileu i Novom Zelandu. U Japanu je već evakuisano oko dva miliona ljudi. Na Mauiju je u potpunosti obustavljen i avio-saobraćaj.

Talasi cunamija mogu da putuju hiljadama kilometara zahvaljujući ogromnoj količini energije koja se prenosi kroz duboke okeanske vode. Dasović je objasnila princip rada cunamija i kako dubina mora ili okeana utiče na snagu istog.

"Što je okean dublji, cunami će se brže kretati. Ova vrsta talasa takođe ima dugu talasnu dužinu.

U otvorenom, dubokom okeanu, imaju relativno malu visinu talasa, tako da će se neki brodovi samo malo dizati i spuštati. Ali kako se približavaju obali i ulaze u pliću vodu, usporavaju i visina njihovih talasa se povećava.

Ispred obale može doći do takozvanog lomljenja talasa. Oblik obale takođe igra veliku ulogu, tako da se u nekim zalivima visina talasa može povećati", nastavlja Dasović.

Prema rečima Dasović, više faktora može da prouzrokuje nastanak razornih cunamija. Objasnila je na primeru Kamčatke.

"Da bi došlo do cunamija, vodeni stub mora da se poremet. To može biti promena morskog dna, pomeranje izazvano plitkim zemljotresom, aktiviranje podvodnog klizišta ili veliko klizanje kopna u more.

Što je zemljotres jači, to je veći poremećaj na morskom dnu – posebno ako je ono veoma plitko. Cunami najčešće izazivaju takozvani obrnuti rasedi, koji se javljaju upravo u zonama subdukcije, kao što je u regionu Kamčatke.

Ovde se dugogodišnja inhibicija potiskivanja jedne ploče pod drugu dešava iznenada, brzim pomeranjem ploča, tako da se gornja ploča pomera nagore, a donja ploča nadole. Ovaj konkretan zemljotres se dogodio na blago nagnutoj površini raseda i obrnutog je tipa.

Iako je u ovom slučaju dubina žarišta zemljotresa, takozvani hipocentra, procenjena na oko 20 kilometara – to je samo tačka gde je zemljotres započeo svoje kretanje, a kod takvog zemljotresa krila raseda su se kretala u području koje je verovatno dugačko oko 400 kilometara i široko do 100 kilometara. U slučaju zemljotresa ove magnitude, možemo očekivati pomeranja od oko 10 metara na delovima aktiviranog raseda", objasnila je seizmološkinja Iva Dasović.