Sveta Petka je veliki ženski praznik koji se pobožno praznuje. Naši stari su verovali da ovaj dan valja odvojiti jedino za istinsku molitvu i sve što budete radili na ovaj veliki dan „vezujte za nebo“.
Žene bi trebalo da se posvete molitvi i činjenu dobrih dela, radi zdravlja i sreće svoje porodice i dece.
Tako se na Svetu Petku ne rade teški fizički poslovi, već se misli i duša svode samo na molitvu.
Oni koji imaju zdravstvene probleme, trebalo bi da se umiju osveštanom vodom iz crkve ili na izvor Svete Petke koji se nalazi u okolini Beograda.
Sveta Petka praznuje se 27. oktobra, a prenos njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju obeležava se 8. avgusta.
Ova dva datuma su veoma važna u crkvenom kalendaru. Običaj je da vernici kod kuće upale tamjan, okade svaku sobu i dan provedu u molitvi.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju.
Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
OglasKneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Prema narodnom verovanju, Sveta Petka se vernicima često javlja u snu iz dva razloga: kako bi pružila utehu i donela dobre vesti ili kao vid upozorenja da pravimo greške.
U svakom slučaju, ako vam ova svetiteljka dođe u san to može samo izaći na dobro.
