Bolesti koje prenose komarci šire se Evropom, a porast broja slučajeva čikungunje, denge i virusa Zapadnog Nila podstiče ponovna upozorenja zdravstvenih stručnjaka.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila početkom nedelje da oko 5,6 milijardi ljudi u 119 zemalja živi u područjima u kojima postoji rizik od čikungunje, virusa koji uzrokuje groznicu, osip i jake bolove u zglobovima, piše Euraktiv.
Kako se navodi samo Francuska je od maja prijavila 800 uvezenih slučajeva, prvenstveno povezanih s vrstom komaraca Aedes, uključujući vrstu "tigrastog komarca", koji potiče iz regiona Indijskog okeana.
Istovremeno SZO je "pozvala na hitnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije", aludirajući na epidemiju čikungunje iz 2005. godine na malim ostrvskim teritorijama.
Nedavno su Francuska i Italija prijavile slučajeve kod pacijenata koji nisu putovali u pogođene regione, a međuvremenu, zdravstvena agencija EU - ECDC nastavila je da objavljuje nedeljne novosti o čikungunji, dengi i Ziki.
Prva lokalno stečena epidemija čikungunje u Evropi dogodila se u Italiji 2007. godine, nakon čega je usledio porast broja slučajeva denge u Hrvatskoj 2010. godine.
Vrućine pomažu širenje komaraca
U međuvremenu, toplije temperature i klimatske promene stvaraju povoljnije uslove za preživljavanje i širenje vektora poput komaraca i krpelja širom EU.
Studija objavljena u maju u naučnom časopisu The Lancet otkrila je da su klimatski uslovi u Evrope sve povoljniji za širenje tigrastog komarca.
Trenutno su u Evropi odobrene samo dve vakcine protiv čikungunje, bolesti koja prvenstveno pogađa zemlje s niskim i srednjim prihodima, a vakcine protiv nje još nisu dostupne širom sveta.
"Ne postoji poseban tretman za čikungunju"
Jedna od njih Iksčik (Ixćiq), privremeno je povučena s tržišta EU dok je Evropska agencija za lekove (EMA) preispitivala njenu sigurnost za osobe starije od 65 godina.
- Ne postoji poseban tretman za čikungunju, tako da bi ljudi trebalo da izbegavaju ubode komaraca - smatra Dajana Rojas Alvarez iz SZO.
Nova strategija EU za medicinske protivmere, najavljena početkom jula, fokusira se na vektorske bolesti, ali nudi malo detalja o tome kako će telo Komisije za hitne zdravstvene situacije, HERA, da uveri države članice da podele svoje kritične doze vakcina.
Prošle nedelje, šefica HERA-e Florika Fink-Hoijer izjavila je da se broj slučajeva "ne smanjuje" i da Komisija planira da proširi globalna partnerstva u bliskoj budućnosti.
TOKOM DANA SE OGLASIO I BATUT
Na osnovu podataka dostavljenih Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" na teritoriji Republike Srbije do 20. jula 2025. godine registrovana su dva slučaja oboljenja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji.
Slučajevi su prijavljeni na teritoriji Grada Beograda (jedan slučaj) i Južnobanatskog okruga (jedan slučaj).
Obolele osobe su muškog pola, starije od 65 godina.
Kad je reč o inostranstvu, u sezoni nadzora 2025. godine, do 16. jula 2025. godine u državama Evropske unije (EU) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ) prijavljeno je devet slučajeva oboljenja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji, i to u: Grčkoj (4), Italiji (4), Rumuniji (1).
Iz "Batuta" podsećaju da je groznica Zapadnog Nila sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Glavni vektor, odnosno prenosilac virusa Zapadnog Nila je Culex pipiens, vrsta komarca koja je odomaćena i kod nas. Sezona transmisije virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra meseca.
U cilju smanjenja rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila, preporučuje se primena mera lične zaštite od uboda komaraca, i to:
- Upotreba repelenta na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
- Nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetle boje
- Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pritisnutu odeću
- Izbegavanje boravka na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
- Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta. - Redukcija broja komaraca u zatvorenom prostoru
- Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen
- Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
- Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode
- Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba ispržniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
- U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i suptropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije
- U slučaju pojave bilo kakvih simptoma koji su kompatibilni sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, odmah se javiti izabranom lekaru.
