Telo
devojčice staro osam godina pronađeno je 22. marta u Savi, zakačeno za splav na
levoj obali reke na Nobom Beogradu.
Kako je telo
u fazi raspadanja, policajci na uviđaju nisu mogli da utvrde više detalja samo
na osnovu vizuelnog pregleda, te je telo poslato na Institur za sudsku medicinu
radi obdukcije, koja je trebalo da utvrdi vreme i uzrok smrti, kao i identitet
devojčice.
Ono što je
misterija u čitavom slučaju jeste činjenica da nestanak devojčice nije
prijavljen kako kod nas, tako ni u regionu.
- I te kako
je moguće da nestanak ne bude prijavljen, što se desilo i u Brčkom. Brčko je
pokazatelj da veliki broj roditelja učestvuje u trgovini svojom decom, dakle da
se često deca prodaju, i vrlo je moguće da je i ovo dete, koje je pronađeno u
Savi, upravo žrtva trgovine decom, a uz učešće roditelja. Naravno, sada ostaje
još jedno pitanje i očekujem da DNK i obdukcija daju odgovor kog je porekla
dete, zato što imali smo slučaj gde su migranti u jednom momentu upali u reku i
postoji mogućnost da ako jedno takvo dete upalo u reku, možda je doplutalo ili
na neki način došlo do Beograda. Međutim, definitvno nije prijavljen slučaj ni
u jednoj zemlji, ni u Hrvatskoj ni u BiH. Imamo jedan slučaj nestanka deteta od
tri godine u Hrvatskoj. Dete je nestalo u blizini reke, čak se smatra i sumnja
na utapanje, ali nijedan drugi slučaj uzrasta 10 godina, jer sam to dobio kao
poslednju informaciju iz MUP, nije prijavljen nestanak za uzrast takvog deteta.
Dakle, da li su u pitanju migranti, to je moguće, ali ukoliko nije, onda je
definitivno u celu priču upletena porodica. S druge strane, mnogo je važno
znati, kada se uradi obdukcija, i da li je utapanje razlog smrti i eventualno
da li je u pitanju nasilna smrt, jer od toga može da zavisi u kom pravcu treba
da ide istraga i kako doći do odgovora otkud telo u Savi - kaže za Republiku
Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu
''Brčko'' dobro organizovaa trgovina
decom
Igor Jurić
je prokomentarisao i slučaj ''Brčko''.
-
Organizovani kriminal je u pitanju, ovo jeste trgovina decom i moje je pitanje
samo i voleo bih da znam koliko je dece do danas prošlo kroz tu kuću i gde su
ta deca završila. Mislim, kad bismo došli do tih informacija, da bismo tek tad
bili prestrašeni - kaže u intervjuu za Republiku Jurić i napominje da su oni u
tom objektu i u ljudima koji su brinuli o toj deci, jer su osobe koje su čuvale
tu decu bile prepoznate kao osobe kojima su deca mogla da se povere i ostave
neko vreme tu da borave.
- To je
idealna maska, čuli ste komšije. Imam izuzetno dobru komunikaciju i saradnju s
Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske, gde su mi potvrdili da su
tu zaista deca često bila smeštena. Međutim, ono što je vrlo teško saznati
jeste ko su zapravo ta deca jer su tu deca dolazila i odlazila. Veliki broj
dece je u pitanju. Niko nije posumnjao, pričam o komšijama i ljudima koji su
znali da tu postoji neko ilegalno obdanište ili mesto gde se okupljaju deca,
ali da niko nije to prijavljivao nadležnim institucijama. S druge strane, to
nam je pokazalo da na mestima gde institucije ne rade dovoljno dobro posao može
da se desi ovakav slučaj. Ja, ipak, koliko god smo mi u jednom regionu, ne mogu
zamisliti da na jednom mestu imate 30 dece uzrasta od dve do 12 godina i,
jednostavno, niko ne reaguje. Mi ipak nismo na tom nivou i nivo svesti i u
našoj zemlji je ipak to na mnogo višem nivou nego, recimo, u Bosni i Hercegovini,
konkretno Brčko distriktu. Tako da je ovo jedan pokazatelj da trgovina decom u
Srbiji i u regionu postoji, da na tome takođe moramo mnogo više raditi da
edukujemo građane da se, kad se tako nešto ili posumnja ili prepozna, mora
reagovati, a naravno da institucije moraju više da proveravaju takve objekte i
da ne dođemo u situaciju u kakvu smo došli u Brčkom - naglašava Igor Jurić.
U 2023. prijavljeno 1.525 nestanaka
dece
Podaci za
prošlu godinu još nisu gotovi, a u 2023, kako tvrdi Igor Jurić, bilo je
prijavljeno 1.525 nestanaka dece, a od toga 1.510 pronađeno je uspešno i za 15
dece nismo imali podatke.
- To su,
samo da napomenem, uglavnom deca koja su žrtve porodičnih otmica, gde jedan
roditelj, koji najčešće nije zakonski staratelj, jednostavno otme dete od
drugog rositelja, prebaci ga preko granice i tada ovaj roditelj, jednostavno,
gubi trag svom detetu. Dakle, to je najčešće neki uzrok, ali, s druge strane,
imate i tu neku sivu brojku kad su u pitanju eventualno i maloletnički brakovi,
gde, jednostavno, dete, izmanipulisano, samovoljno odlazi i tu mu se gubi trag.
U svakom slučaju, mi svake godine u Srbiji, to nam je negde prosek, imamo
između 1.300 do 1.500 prijavljenih nestanaka, ali od toga 99 posto se pronađe i
ostane taj jedan famozni posto nestale dece za kojima porodica ili svesno ili
nesvesno i ne želi da traga. Nažalost, godišnje imamo jedan-dva slučaja
kriminalne otmice, imamo i slučajeva suicida. To su sve neke s tvari koje spadaju u fenomen
nestanaka dece i mi to moramo da shvatimo da svako od nas, svaka porodica,
svaki roditelj mora da bude svestan toga da njegovo dete može jednog dana
potencijalno nestati i da je mnogo bitno da radi na prevenciji da se to ne
desi, ali i na tome šta treba da radiš kada se to desi, kako treba da postupaš,
kako da sarađuješ s policijom i kako da pomogneš da se to dete, ako je već
nestalo, što brže vrati kući - zaključuje Igor Jurić i objašnjava da deca mogu
da završe mrtva u slučajevima trgovine ljudima ukoliko predstavljaju opasnost
za ljude koji trguju njima, kao i ukoliko je dete žrtva trgovine organima.
- Za svakog
trgovca ljudima, ukoliko žrtva postane opasnost, ukoliko ne sarađuje, ukoliko
ne želi i pod uticajem straha da izvršava neke stvari, onda ta osoba postaje u
jednom momentu meta i tu nema milosti. Dakle, kada govorimo o trgovcima
ljudima, oni su izuzetno beskrupulozni i nemaju apsolutno milosti prema
žrtvama. Ogroman je novac u pitanju. Često su tu i institucije uključene i tu
ne sme da dođe do rizika da bi se otkrili identiteti ljudi koji se bave
trgovinom decom. I to je ono što je ključno. Dakle momenat kada se dovodi u
rizik identitet ljudi ili eventualno odgovornost ljudi koji se bave tim
kriminalnim delatnostima, dovodi do toga da ti ljudi, jednostavno, ne prezaju
ni od čega i ubijaju svoje žrtve - kaže Igor Jurić.
Kako
objašnjava, novih informacija u slučajevima Barbare Vitez, Biljane Đorić, male
Eleonore i drugih nema.
- U kontaktu
sam s tim porodicama i nismo dobili neku novu informaciju. Ono što mogu da
kažem iz direktnih kontakata s tim ljudima jeste da su oni nekako izgubili
nadu, tačnije osećaju se mnogo zapostavljeno i zanemareno od društva jer ostaju
zaboravljeni ljudi. Tim ljudima maltene niko sada i ne prilazi i teško je te
ljude i pitati: "Kako ste", znajući da nemaju apsolutno nikakvu
informaciju u vezi s njihovim detetom - kaže Jurić i dodaje da je sada mnogo
bitno da profunkcioniše javni registar nestalih lica jer to je jedini način da eventualno
te slučajeve vraćamo u fokus.
Sve dok,
kako tvrdi Jurić, to ide sporadično, neće se ništa uraditi jer to mora
sistemski da se radi.