Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.

Hormoni su hemijski "glasnici" našeg tela, odgovorni za regulisanje niza procesa, od rasta i razvoja, preko metabolizma, do raspoloženja.

Kako funkcionišu hormoni sreće i kako možemo prirodno da stimulišemo njihovo lučenje?

Povremeno, nivoi hormona sreće mogu pasti, što negativno utiče na mentalno i fizičko zdravlje pojedinca. Važno je na vreme prepoznati prve simptome kako biste na vreme odgovorili prirodnim metodama ili farmakoterapijom.

Simptomi niskog nivoa dopamina, serotonina, oksitocina ili endorfina najčešće se manifestuju na sledeće načine:

Depresija i anksioznost: Nedostatak serotonina i dopamina često je povezan sa osećanjem tuge, beznađa, gubitkom interesovanja za uobičajene aktivnosti i anksioznošću.

Umor i nedostatak motivacije: Nizak nivo dopamina može uzrokovati nedostatak energije, smanjenu motivaciju i poteškoće u koncentraciji.

Problemi sa spavanjem: Serotonin igra važnu ulogu u regulisanju ciklusa spavanja i buđenja. Njegov nedostatak može izazvati nesanicu ili loš san.

Povećana osetljivost na bol: Endorfini deluju kao prirodni lekovi protiv bolova. Njihov nedostatak može povećati osetljivost na bolne stimuluse.

Osećaj usamljenosti i izolacije: Oksitocin je ključan za osećaj povezanosti sa zajednicom. Njegov nedostatak može dovesti do osećanja usamljenosti, otuđenja i poteškoća u društvenim interakcijama.

Dopamin je neurotransmiter koji prenosi signale između nervnih ćelija u mozgu. Najpoznatiji je po svojoj ulozi u sistemu nagrađivanja, ali takođe učestvuje u regulaciji motoričkih funkcija, motivacije, učenja i pamćenja.

Healthline ga naziva "hormonom dobrog osećanja", a on učestvuje u funkciji pankreasa i bubrega, pomaže u izgradnji jakog imunog sistema i utiče na krvne sudove.

Dopamin se oslobađa kada doživimo nešto prijatno, kao što je ukusan obrok, postizanje cilja ili primanje pohvale. Ovaj osećaj zadovoljstva nas motiviše da ponovimo ponašanje koje je dovelo do oslobađanja "hormona zadovoljstva".

Postavljanje i postizanje ciljeva: Čak i mali, dostižni ciljevi mogu stimulisati lučenje dopamina. Razbijanje većih zadataka na manje korake pomaže u održavanju motivacije.

Fizička aktivnost: Redovna vežba, bilo da je trčanje, plivanje ili hodanje, povećava nivo dopamina.

Slušanje muzike: Uživljavanje u omiljenu muziku može izazvati oslobađanje dopamina.

Meditacija: Praktikovanje meditacije može pomoći u smanjenju stresa i povećanju nivoa dopamina.

Kvalitetan san: Nedostatak sna negativno utiče na nivo dopamina.

Ishrana: Konzumiranje hrane bogate tirozinom (aminokiselinom koja je potrebna za proizvodnju dopamina) može pomoći. Dobri izvori tirozina su meso, mlečni proizvodi, mahunarke, jaja i orasi.

Serotonin ima snažan uticaj na naše emocionalno stanje i često se naziva prirodnim stabilizatorom raspoloženja. On pomaže u regulisanju anksioznosti, podstiče osećaj sreće, doprinosi zarastanju rana i igra važnu ulogu u sistemu za varenje, prenosi Net.hr.

Serotonin doprinosi osećaju zadovoljstva, smirenosti i opuštanja. Oko 90 odsto serotonina se proizvodi u crevima, gde pomaže u regulisanju varenja.

Važan je za ciklus spavanja i buđenja i pomaže u tranziciji između REM i ne-REM faze spavanja.

Kada dođe do povrede, serotonin, koji se skladišti u trombocitima, pomaže u zaustavljanju krvarenja i zaceljivanju rana.

Pored toga, ima uticaj na seksualnu funkciju, što objašnjava zašto lekovi koji menjaju nivoe mogu izazvati neželjene efekte impotencije.

Više izlaganja suncu: Provođenje vremena na suncu, posebno ujutru, stimuliše proizvodnju serotonina. Preporučuje se najmanje 15 minuta dnevno.

Fizička aktivnost: Vežbanje, slično dopaminu, povećava nivo serotonina.

Ishrana: Hrana bogata triptofanom (aminokiselinom koja je prekursor serotonin) može pomoći. Dobri izvori triptofana su ćuretina, piletina, jaja, orasi, semenke, mleko i mlečni proizvodi.

Masaža: Pokazalo se da masaža smanjuje nivoe kortizola (hormona stresa) i povećava nivoe serotonina i dopamina.

Više vremena u prirodi: Provođenje vremena u prirodi, kao što je šetnja šumom ili parkom, blagotvorno utiče na raspoloženje i nivo serotonina.

Endorfini su hormoni koje telo oslobađa kao odgovor na bol ili stres i tako deluju kao prirodni analgetici. Oni pomažu u ublažavanju bolova, a takođe deluju na nivoe stresa u telu i poboljšavaju opšti osećaj blagostanja.

Iako endorfini prirodno poboljšavaju raspoloženje, osećaj koji izazivaju može postati izazov za pojedinca. Ljudi tako mogu postati zavisni od osećaja euforije izazvane visokim nivoom endorfina i pokušati da ih pojačaju na nezdrave načine, kao što su prekomerno vežbanje ili čak samopovređivanje.

Endorfini se oslobađaju kao odgovor na stres, bol ili fizički napor. Smanjuju osećaj bola i izazivaju osećaj euforije, poznat kao "trkački nalet" kod trkača.

Fizička aktivnost: Intenzivne vežbe, poput trčanja ili podizanja tegova, stimulišu oslobađanje endorfina.

Smeh: Pravi smeh može stimulisati oslobađanje endorfina.

Tamna čokolada: Tamna čokolada sa visokim sadržajem kakaa može stimulisati oslobađanje endorfina.

Začinjena hrana: Kapsaicin, sastojak ljutih paprika, stimuliše oslobađanje endorfina.

Muzika i ples: Aktivnosti koje uključuju muziku i pokret mogu povećati nivoe endorfina.

Oksitocin je hormon i neurotransmiter koji se često naziva "hormon ljubavi" ili "hormon vezivanja". On igra ključnu ulogu u izgradnji poverenja, povezanosti, vezanosti i opuštanja. Osim što doprinosi emocionalnim vezama, on takođe igra važnu ulogu u društvenom ponašanju.

Kod žena oksitocin igra važnu ulogu u reproduktivnim procesima, kao što je pokretanje kontrakcija tokom porođaja i oslobađanje majčinog mleka.

Žene prirodno imaju veći nivo oksitocina od muškaraca, koji ga takođe proizvode, ali u manjim količinama. Kod muškaraca oksitocin pomaže u kretanju spermatozoida i može uticati na emocionalne veze, ali u manjoj meri nego kod žena.

Fizički dodir: Zagrljaji, maženje, držanje za ruke i masaža stimulišu oslobađanje oksitocina.

Druženje sa ljudima do kojih nam je stalo: Provođenje vremena sa porodicom i prijateljima, razgovor i deljenje iskustava povećavaju nivoe oksitocina.

Briga o kućnim ljubimcima: Pokazalo se da interakcija sa kućnim ljubimcima, posebno psima, povećava nivoe oksitocina i kod ljudi i kod životinja (Henri Ford Health).

Davanje komplimenata i pokazivanje ljubaznosti: Iskreni komplimenti i dela ljubaznosti mogu pokrenuti oslobađanje oksitocina i kod onih koji ih daju i kod onih koji ih primaju.

Seksualna aktivnost: Intimni odnosi i orgazam dovode do značajnog povećanja nivoa oksitocina.

Briga o sopstvenom mentalnom i fizičkom zdravlju takođe uključuje razumevanje uloge hormona sreće.

Uključujući jednostavne aktivnosti u naš svakodnevni život, kao što su vežbanje, zdrava ishrana, provođenje vremena sa voljenim osobama i boravak u prirodi, možemo prirodno stimulisati njihovo lučenje i poboljšati naše opšte blagostanje.

Ako primetite dugotrajne simptome niskog nivoa hormona sreće, važno je da potražite savet lekara.