Petoro ljudi koji su se izgubili pre četiri dana, a juče su pronađeni živi i zdravi na planini Južni Kučaj, ponašali su se trezveno i tako su sačuvali živote u surovim uslovima planine prekrivene prašumom.

To je otkrio Danijel Aleksić, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije i načelnik stanice Bor, koji je reportere poveo putem na koji ne bi trebalo da se uputi niko ko dobro ne poznaje teren. Iako su ljudi nestali pre četiri dana, potraga za njima trajala je tri.

Aleksić je učestvovao u akciji spasavanja i pokazao je kako ovaj nepregledni prostor izgleda.

"Vidite ono brdo tamo, pa iza..." Tu nema kuća, samo guste šume i na desetine kilometara šumskih puteva. Pošli smo... Od prirode zastaje dah, a prostorna i vremenska orijentacija nam se pomutila. Dugi, nepregledni zemljani put okružen gustom šumom privukao je ovu grupu petoro starijih ljudi u nadi da će njime pronaći prečicu – od Borskog jezera do Boljevca. Ali, nisu ni slutili u šta se upuštaju. Možemo samo da zamislimo kako sve ovo izgleda kada padne mrak, a kiša počne da pljušti. Priroda ozbiljno ume da zapreti.

Jaka kiša stvorila je na putu sloj koji bismo mogli opisno da nazovemo "živo blato", udubljenja se pretvaraju u bare, a svaka rupa ili grana koja se ne vidi može da parališe vozilo, da ne može da se krene ni napred ni nazad.

Puteve poznaju lovci, planinari i meštani koji tu imaju usamljena imanja, ali nema sela, putokaza, niti bilo kakvih markera za orijentaciju.

Nevolja je što isprva svaki od tih puteva deluje kako-tako prohodno, ali kad se vremenski uslovi promene, kad padne mrak i kada se dezorijentišete, više sami ne možete da se izvučete. Ako ste nepripremljeni za takvu situaciju, to može da bude i put smrti.

"U pitanju su bili pribrani, stariji ljudi sa iskustvom. Neki mladi, koji zavise od mobilnih telefona upali bi u paniku. Nije mi jasno kako su ovi ljudi uspeli da završe na takvom putu, ali sve što su potom uradili bilo je logično i pribrano. Uradili su sve što mogu da se zaštite i da sebi ni nama ne odmognu".

Oni su krenuli od Borskog jezera ka Dubašnici, a kada se završio asfaltni deo puta, odlučili su da ipak nastave, naivno verujući da mogu da savladaju divljinu i probiju se na drugu stranu.

Kako je istakao, reč je o normalnim ljudima koji su se izgubili, što svakome može da se dogodi.

"Sve se dobro završilo, to su pristojni ljudi, svesni su šta su uradili, ali su se iznenadili kada su shvatili da ih je, praktično, cela država tražila. To ipak nije prijatna situacija za njih".

Kako je kazao, na srećnom ishodu treba zahvaliti i pribranosti ovim ljudima koji su bili u nevolji i koji su spaseni, MUP-u koji je koordinisao akcijom u skladu sa zakonom, jer se radi o nestalima i maksimalno se uključilo angažmanom Vatrogasno-spasilačke jedinice, radnicima iz lovišta "Južni Kučaj - Brezovica", ljudima iz "Atlas" obezbeđenja iz Bora. Zahvalnost treba iskazati i pripadnicima policijskih uprava u Jagodini, Boru i Požarevcu, pripadnicima Sektora za vanredne situacije, kao i zaposleni u preduzećima „Srbijašume“,

Iz lovišta su, kako navodi, pružili sve na raspolaganje, svoje ljudstvo i kvadove kao dobra vozila za kretanje po ovim putevima.

"Inače, grupa ljudi koja se izgubila nije ništa obila, ušli su u pomoćnu prostoriju, a za drva koja su koristili za vatru hteli su čak i da plate vlasniku", ispričao je sagovornik.

Ovakve situacije nisu neuobičajene za Južni Kučaj i svima bi trebalo da budu nauk da kada kreću u planinu ipak ne traže prečice na svoju ruku.