Testiranje 18 popularnih tipova mekih kontaktnih sočiva otkrilo je izuzetno visok nivo organskog fluora, markera tzv. trajne hemikalije, od kojih neke mogu izazvati ozbiljne bolesti.
Visok nivo hemikalija
Štaviše, pokazalo se da su neka popularna sočiva koja se mogu nabaviti u SAD, ali i u Evropi, gotovo u potpunosti napravljena od fluoropolimera koji pripadaju grupi od oko 14.000 hemikalija pod nazivom PFAS.
„Mogli biste ih smatrati gotovo čistim PFAS-ima“, rekao je za Gardijan Skot Belčer, istraživač na Državnom univerzitetu Severne Karoline i naučni savetnik za testiranje kontaktnih sočiva.
Šta su PFAS jedinjenja?
Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, PFAS su veštačka jedinjenja koja se koriste u industriji i proizvodima širom sveta od 1940-ih. Između ostalog, korišćeni su za pravljenje nelepljivog posuđa, vodoodbojne odeće, tkanina i tepiha otpornih na mrlje, nekih kozmetičkih proizvoda, nekih pena za gašenje požara i proizvoda koji su otporni na mast, vodu i ulje.
Na primer, oprema za gašenje požara sadrži PFAS, koji se koriste za stvaranje vodootpornih premaza na odeći i opremi.
Vodootporni materijali kao što su kišne jakne i cipele često sadrže PFAS u svojim vodootpornim premazima. Mogu se oprati i završiti u životnoj sredini.
Teflon je bio PFAS i korišćen je za stvaranje nelepljivih površina na tiganjima i drugom posuđu. Kada se zagreju na visoke temperature, više od 350°C, teflonski proizvodi mogu da ispuste toksična isparenja koja sadrže perfluorooktansku kiselinu (PFOA).
Međutim, nivoi toksičnih jedinjenja koji su nastali na ovaj način bili su veoma mali. Pored toga, Evropa je zabranila upotrebu teflona u posuđu 2008., a SAD 2014. Teflon je globalno zabranjen Stokholmskom konvencijom 2019. Drugim rečima, samo lonci i tiganje proizvedeni pre zabrane mogu da sadrže teflon.
Kako PFAS utiču na zdravlje?
Sve hemikalije iz grupe PFAS sadrže jedinjenja ugljenika i fluora, koja se odlikuju jednom od najjačih hemijskih veza u organskoj hemiji. To im omogućava da budu otporni na degradaciju tokom upotrebe iu životnoj sredini. Ali ova ista osobina je razlog zašto se koriste za proizvodnju proizvoda koji su otporni na vlagu, toplotu i mrlje.
Nisu sva jedinjenja iz grupe PFAS opasna. Neki su inertni i bezopasni, dok su drugi toksični i štetni po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog štetnih efekata koje neki od njih mogu imati, mnoge zemlje su donele zakone koji ograničavaju ili zabranjuju njihovu upotrebu.
Prema različitim studijama, PFAS mogu izazvati rak bubrega i testisa, disfunkciju štitne žlezde, oštećenje jetre, poremećaje imunog sistema kod dece i visok krvni pritisak kod trudnica. Takođe mogu oštetiti spermu, a u okruženju mogu izazvati hemijsku feminizaciju.
Studije na životinjama su otkrile da PFAS mogu izazvati oštećenje jetre i imunog sistema, malu porođajnu težinu, urođene mane, odložen razvoj i smrt kod novorođenih životinja.
Testiranje je otkrilo različite koncentracije PFAS markera
Novo testiranje, koje su naručili blogovi za javno zdravlje Mamavation i Environmental Health Nevs, sprovedeno je u laboratoriji sa sertifikatom Agencije za zaštitu životne sredine i tražilo je organski fluor u sočivima proizvođača Acuvue, Alcon i Coopervision. Studija je otkrila hemikalije na nivoima koji su se kretali od 105 delova na milion (ppm) do 20.700 ppm.
Zašto se PFAS koriste u sočivima?
PFAS u obliku mekog plastičnog materijala koristi se za pravljenje mekih sočiva za jednokratnu upotrebu jer ima poželjna svojstva.
Hemičar Tomislav Portada kaže da su PFAS-i veoma pogodni za sočiva jer propuštaju gasove.
„Logično pitanje koje čitalac može da postavi je zašto bi se organofluorna jedinjenja uopšte koristila u sočivima?“ kaže Portada.
"Odgovor je da su odlična za sočiva jer moraju da propuste kiseonik. Kada bi sočiva bila napravljena od materijala koji ne propuštaju kiseonik, to bi omogućilo razvoj anaerobnih bakterija koje bi izazvale upalu oka. To bi moglo da izazove razvoj anaerobnih bakterija. Organofluorovana jedinjenja su trenutno najbolja što imamo za ovu namenu. jer dobro propuštaju gasove. Osim toga, takvi materijali su prijatno mekani za oči i glatki, a samim tim i mehanički odbijaju bakterije jer se teško lepe za njih", objasnio je Portada.
Studija nije pronašla PFAS, već markere za njih
Ovde je važno razjasniti šta je studija zapravo otkrila i šta to znači.
Naime, na osnovu pomenutih nalaza, teško je reći kakve efekte na zdravlje može imati izlaganje očiju PFAS-ima, jer nije istraženo koja su to jedinjenja, niti kako i u kojoj količini ih oči apsorbuju iz sočiva.
Studija je tražila organofluor, koji nije ekvivalentan PFAS-ima, već je samo marker koji ukazuje na njihovo postojanje.
Portada kaže da je bilo za očekivati da je u sočivima bio organski fluor.
"Iz navedenih nalaza istraživanja proizilazi da su pronađeni markeri prisustva jedinjenja koja spadaju u grupu opasnih jedinjenja, ali ne i da su nađene toksične hemikalije. Ovo nije istraživano u studiji, pa samim tim ni potvrđeno. Sledeće logičan korak bi bio da potražimo jedinjenja za koja sigurno znamo da su toksična“, istakao je Portada.
Problem bi mogao nastati zbog kvara PFAS-a
Kao što smo već naveli, fluoropolimeri su uglavnom prilično inertni, što znači da slabo reaguju sa okolinom. Međutim, oni se mogu apsorbovati kroz dermis i veoma su pokretljivi, tako da je moguće da oči apsorbuju određeni nivo hemikalija i da se one transportuju iz očiju po celom telu.
Pored toga, fluoropolimeri se mogu razgraditi na različite vrste PFAS-a, tako da postoji mogućnost da se pretvore u opasnije oblike hemikalija kada dođu do očiju.
Poznati hrvatski toksikolog Franjo Plavšić kaže da autori smatraju da je problem, između ostalog, u tome što se polimeri iz sočiva mogu raspasti na manje molekule, od kojih su neki rastvorljivi u suzama.
"Sami polimeri se neće apsorbovati u oči. Veoma ih je teško apsorbovati. Međutim, ako se raspadnu, lakše će se apsorbovati kroz tkivo oka, koje je jako obojeno krvlju. Jedinjenja nastala raspadanjem bi mogla izazivaju hronična oštećenja oka i neke druge bolesti“, kaže on Plavšić.
"Međutim, dokazi iz studije nisu čvrsti, pa ih još treba potvrditi pre nego što se uvedu ograničenja ili zabrane proizvodnje. Ovde možemo samo reći da postoji sumnja na prisustvo toksičnih polimera. Evropa je osetljivija od SAD na takve opasnosti, pa je za očekivati da će brzo reagovati ako se pronađu dokazi. Studija ne pokazuje da opasnost postoji, pogotovo ne veoma velika. Treba biti oprezan, ali ne treba paničariti “, kaže Plavšić.
U ovom kontekstu, važno je znati da su kineski naučnici 2020. godine povezali visoku izloženost PFAS-u sa nekoliko očnih bolesti.
Neka sočiva sadrže više, a neka manje organskog fluora
Prema nalazima nove studije, tri sočiva sa najvećim sadržajem organskog fluorida bila su Alcon Air Optik (bez Hidraglide) za astigmatizam (20.000 ppm), Alcon Air Optik Colors sa Smartshield tehnologijom (20.700 ppm) i Alcon Total30 kontakt sočiva za svakodnevno nošenje (20,400 ppm).
Najniži nivoi su zabeleženi u Acuvue Oasis sa Hidraclear Plus sa UV blokiranjem (113 ppm) i Alcon Dailies Total One Dai Vater Gradijent za astigmatizam (106 ppm).
Plavšić ističe da nije bitno da li su utvrđene koncentracije organskog fluora oko 100 ppm ili oko 20.000 ppm.
„Iz predostrožnosti bih koristio sočiva sa nižim koncentracijama polimera od onih sa visokim koncentracijama, jer je rizik svakako manji.
Kompanije nisu obavezne da prijave upotrebu PFAS-a
Proizvođači testiranih sočiva Coopervision, Alcon i Johnson i Johnson, u čijem je vlasništvu Acuvue, nisu odgovorili na zahteve medija za komentar.
Kompanije retko otkrivaju kada koriste PFAS jer im vlasti dozvoljavaju da ih tretiraju kao poslovnu tajnu.
Pored toga, PFAS se toliko široko koriste u toliko proizvoda da mogu nehotice završiti u sočivima u lancu snabdevanja.
Slučajevi Bakter i DuPont
PFAS su pomno praćeni i istraženi poslednjih godina. Sve je više potvrda da su širokom upotrebom postali veoma prisutni u organizmima i životnoj sredini – u zemljištu, vodi i vazduhu.
Ispostavilo se da su u svemu, od predmeta za domaćinstvo do omota za brzu hranu.
Poslednjih godina nezavisni i akademski istraživači su ih pronašli u čitavom nizu proizvoda, od toalet papira do plastičnih posuda za hranu i voćnih sokova.
Čak su pronađeni u ljudskoj krvi. Jedna studija koju je početkom 2020. objavila neprofitna radna grupa za životnu sredinu (EVG) pokazala je da su oni prisutni i u vodi iz slavine, često u koncentracijama većim od dozvoljenih.
To je razlog što je njihova proizvodnja pod sve većom lupom, a njihovo puštanje u životnu sredinu strogo sankcionisano.
Na primer, američka farmaceutska kompanija Bakster, koja proizvodi medicinske uređaje i lekove, optužena je 2016. da je zagadila vodu u Nju Hempširu i Njujorku PFAS jedinjenjima koja je koristila u svojim proizvodima.
U Hrvatskoj su 2007. godine zatrovani dijelovi Bakterove dijalize. U bolnicama širom Hrvatske zabilježena su 24 smrtna slučaja i više od 200 teških trovanja. Nakon toga je pokrenuta istraga kojom je utvrđeno da su delovi dijalize kontaminirani bakterijom Staphilococcus aureus.
Ali Plavšić kaže da je učestvovao u istrazi i da je u tome odigrao ključnu ulogu perfluor izobutilen, koji nastaje razgradnjom teflona, igrao je ulogu u ronjenju.
"To su bile strašne, bolne smrti. Kasnije je to zataškano", kaže Plavšić.
Nakon ovog događaja, Bakter International je povukao sve svoje proizvode za dijalizu iz Hrvatske.
U SAD je prijavljen jedan slučaj u kojem je Vilbur Erl Tenant, farmer u Parkersburgu u Zapadnoj Virdžiniji, izgubio više od stotinu goveda zbog trovanja PFAS-om.
Nakon što je stoka uginula, Tenant je posumnjao da obližnji proizvodni pogon kompanije DuPont truje tlo i vodu tog područja.
Tužba je rešena 2017. i otkriveno je da je DuPont bacao teflon, koji je koristio za pravljenje nelepljivog posuđa i kaputa otpornih na kišu, na deponiju u blizini Tennantove farme.