Meklaren je definitivno privukao veliku pažnju na početku nove F1 sezone, i to s razlogom.

Dok su mnoge ekipe još uvek pokušavale da pronađu optimalna podešavanja i balans, posebno zbog specifičnih uslova tokom predsezonskih testiranja u Bahreinu (neobično hladno za taj region), Meklaren je već na prvoj trci u Melburnu izgledao kao da zna tačno gde im je mesto.

Posebno zanimljiv detalj jeste dizajn unutrašnjosti prednjih kočionih doboša, koji su pravi primer vrhunskog inženjeringa u oblasti fluida i aerodinamike.

Kompleksni ventilacioni kanali u dobošima nisu tu samo radi efikasnog hlađenja kočnica, već su pažljivo oblikovani da utiču i na protok vazduha oko prednjih točkova – što smanjuje otpor vazduha i pomaže u pravilnoj raspodeli aerodinamičkog opterećenja.

Uz to, prednja suspenzija je dodatno promenjena i primenjena novim uslovima. Gornji "wishbone" (ramena viljuška) pomeren je još unazad, što je vrlo svesna odluka dizajnera Roba Maršala da poboljša dinamičko ponašanje bolida.

Ovaj pristup je riskantan jer previše rigidna prednja osovina može dovesti do problema sa stabilnošću i rukovanjem, ali Meklaren je pronašao način da umanji te negativne efekte.

Naime, pažljivo su pozicionirali "track rod" (spojnicu upravljača) i donji "wishbone", kako bi omogućili nešto više fleksibilnosti i ublažili eventualnu tvrdoću prednje osovine.

Još jedan važan aspekt: oklopi i profil elemenata suspenzije pažljivo su oblikovani da funkcionišu zajedno s kočionim kanalima, usmeravajući vazduh oko prednjih točkova na optimalan način.

Ovo sve zajedno govori o jednom vrlo sofisticiranom pristupu – kombinaciji inženjerske hrabrosti i pažljivo kontrolisanog rizika. Činjenica da je Lando Noris odmah uspeo da osvoji pol-poziciju i pobedu, pokazuje da je Meklaren za sada pronašao pravi recept.