Slavija i okolne ulice. Stotine hiljada upaljenih lampi na telefonima i muk. Umesto u 19.15, tišina se prekida u 19.11 časova. Buka je doprla iz pravca ulice Kralja Milana i razlila se Slavijom. Jedan student se penje na binu i apeluje da tišina treba još da traje, ali ljudi ga ne čuju. Onaj ko se nalazi bliže bini na Slaviji nije mogao ni da nasluti šta se desilo u Ulici kralja Milana.

Međutim, po redarima pored bine je moglo da se nasluti da nešto nije kako treba. Uspaničeni pogledi redara, komešanje u njihovim redovima…

Oni koji su stajali bliže bini na kružnom toku, u tim trenucima nisu mogli ni da naslute šta se zapravo dogodilo u ulici Kralja Milana i mahom su pomislili da je neko iz nehata prekinuo 15 minuta tišine, a da se to onda prenelo na ostalu masu.

Međutim, na spornoj lokaciji, zavladali su panika i haos. Pojavio se i prvi snimak na društvenim mrežama – dok su građani stajali nepomično, odajući poštu stradalima u padu nadstrešnice, nekakav nevidljivi udar o raspolutio je masu u ulici na dva dela.

Cika, vriska, šok i neverica. Niko nije imao pojma šta ga je snašlo.

Novinar portala „Kompas“ Vladimir Živanović se u tom trenutku nalazio prekoputa SKC-a, blizu ćoška Kralja Milana sa Resavskom ulicom, kada je najpre čuo komešanje u masi, a zatim video da se ljudi iz pravca „Londona“ prema Beograđanki velikom brzinom sklanjaju s kolovoza ka trotoarima.

„Kao da neki nevidljivi voz prolazi kroz njih i razbacuje ih levo i desno, ostavljujući brisan prostor. Potom sam čuo izuzetno neprijatan zvuk nalik šištanju, koji podseća na zvuk voza u tunelu, automobila u punom gasu ili aviona koji kao da pada, teško ga je rečima opisati. Svakako je u pitanju vrlo neprijatan zvuk koji stvara osećaj kao da će nešto upravo da protutnji preko vas“, prepričava Živanović.

Navodi da je istovremeno sa zvukom počeo stampedo i na mestu gde se nalazio i od siline mase koja je nagrnula u pravcu trotoara oborene su na zemlju mnoge žene, deca i stariji ljudi. Sve se odigralo u samo par sekundi.

„Istovremeno sa zvukom i stampedom uočio sam u neposrednoj blizini momke sa kapuljačama i maramama preko lica koji su gurali jako ljude i vikali: „beži, beži!“, kao da su u sinhronizovanoj akciji čekali baš taj trenutak zvuka kako bi izazvali što veću paniku. Neposredno posle zvuka čulo se i nekoliko jakih petardi, topovskih udara, iz pravca Masarikove ulice, iza Beograđanke. Panika je trajala nekoliko sekundi, ali je srećom bilo pribranih ljudi koji su odmah povikali: „stani, stani, nema ništa, stani“, što je brzo umirilo većinu mase i prekinulo stampedo“, kaže novinar.

Tvrdi da se zvuk širio iz pravca Terazija prema Slaviji, a da  samo pukom srećom nije bilo teže povređenih i da pod naletom mase nisu polupani izlozi kod kojih su se ljudi u panici nagurali.

„Ja sam pao preko jednog starijeg čoveka, koji se srećom samo ugruvao. Ne znam da li od posledice pada ili zbog zvuka, osećao sam nekoliko minuta vrtoglavicu i imao sam blagu dezorjentisanost, dok sam shvatio gde se u odnosu na tačku na kojoj sam ja nalazi Beograđanka, gde SKC, a gde Slavija. Imao sam utisak i da mnogi drugi ljudi kao da nisu sigurni na koju stranu da krenu, a mnogi su čak bili u panici da li su sada bezbedni ili sledi novi nalet“, prepričava svoje iskustvo Živanović.

Svedočanstvo novinara Živanovića nije jedino. Od subote se desetine ljudi javilo raznim redakcijama gde su navodili da su čuli prvo neobičan zvuk, koji porede sa nailaskom vozila u punoj brzini, a mnogi i sa topotom konja u galopu. Ono što je zajedničko u ovim svedočenjima je da su svi naveli kako su imali osećaj da hitno moraju da se skolone u stranu kako ih nešto ne bi pregazilo.

Doc. dr Bojana Bodroža, profesorka socijalne psihologije Univerziteta u Novom sadu za Danas objašnjava da su ljudi u Ulici kralja Milana, zbog usmerenog zvuka ka njima, najverovatnije doživeli nešto što se naziva masovna histerija.

„Jedna od teorija koje se pojavljuju u javnosti da bi se objasnili događaji od 15. marta kada su ljudi duž Ulice kralja Milana masovno počeli da beže gonjeni najčešće doživljajem zvuka nalik avionu ili vozilu koje se približava, jeste da se radi o masovnoj histeriji ili, stučnije rečeno, masovno psihogeno oboljenje (MPO)“, kaže profesorka.

Objašnjava da MPO predstavlja pojavu širenja telesnih simptoma (poput vrtoglavice, bola u grudima, glavobolje, nesvestice) i emocija (straha, anksioznosti) u grupi ljudi i to najčešće vizuelnim ili verbalnim putem. Po pravilu, MPO se konstatuje onda kada se definitivno utvrdi da ne postoje objašnjivi i potvrđeni uzroci opisanih doživljaja, odnosno kada se ovakvi telesni simptomi ne mogu pripisani nekom drugom objektivno utvrđenom faktoru.

Da li je subotnji događaj mogao biti MPO?

Bodroža navodi da događaj treba razložiti na dve komponente – prvo je neposredno iskustvo koje su građani na protestu imali, a koje ih je navelo da počnu da beže i telesni doživljaji neposredno nakon događaja. Drugo su telesni i zdravstveni simptomi koje su počeli da osećaju u vremenu nakon događaja (npr. od 10ak minuta nakon događaja pa do jednog celog dana kasnije).

„Veliki broj protestana svedočio je da su čuli neobičan snažan zvuk, nalik huku, velikom avionu ili vozilu koje se velikom brzinom približava, a koje ih je nagnalo da počnu da beže. Na snimcima sa protesta se vidi i da su građani, pod uticajem zvuka koji se približavao, počeli da se okreću iza sebe, a potom videvši i druge koji beže u stranu, da i sami beže. Čini se da je zvuk koji je naveo bar deo građana da se okrenu iza sebe bio nedvosmisleno prisutan, ali se može spekulisati da li je to bila vika i tabananje onih koji su se već dali u beg ili je to bio zvuk iz neidentifikovanog izvora za koji se nagađa da je zvučni top. Mnogi tvrde da ni sami ne znaju zašto su počeli da beže i da je to bilo doslovno automatska reakcija. Srećom, veliki deo građana je ostao pribran, te je sprečen stampedo koji bi mogao dovesti do daleko ozbiljnijih posledica“, objašnjava psihološkinja.

Navodi da je važno je osvrnuti se i na to da MPO gotovo po pravilu nastaje u situaciji kada su ljudi već telesno pobuđeni (skakanje, fizička aktivnost, pevanje…)

„Ovo svakako nije bilo prisutno u početnoj situaciji u subotu, jer znamo da su ljudi stajali mirno u tišini. Nije bilo skakanja, zadihanosti, uzbuđenja i drugih aktivnosti koje bi povećale pobuđenost organizma ljudi. To smanjuje verovatnoću da su prvi simptomi bili posledica MPO, jer prisutni građani nisu imali telesne simptome koje su tako brzo mogli da reinterpretiraju kao posledicu zvuka koji su čuli i opšteg bežanja. Međutim, kasniji razvoj zdravstvenih problema, mogao je biti posledica straha koji je nastao u minutima koji su sledili“, kaže Bodroža za Danas.

Iste večeri kada se završio protest, koji je prekinut upravo zbog ovog događaja, naciji se obratio predsednik.

Iako se na društvenim mrežama pojavilo desetine snimaka iz Ulice kralja Milana, na kome se čuje neobičan zvuk koji je bukvalno razbacao ljude, Vučić je jednostavno negirao upotrebu bilo kakvog „zvučnog topa“, a od argumentacije je imao da kaže jedino da je u pitanju čista laž.

Nakon njega upotrebu soničnog oružja su demantovali i ministar policije Ivica Dačić, MUP, Vojska, ali niko nije dao objašnjenje šta je rasteralo tolike ljude koji svedoče da ih je zapravo zvuk rasterao.

Na osnovu dostupnih snimaka, građani ali i deo stručne javnosti sumnja da je nad građanima upotrebljen „zvučni top“.

Ovo nesmrtonosno oružje, za razbijanje demonstracija, MUP je planirao novim zakonom o policiji da uvede kao novo sredstvo prinude 2022. godine. Međutim, nacrt ovog zakona je povučen, ali se ne zna da li je MUP unapred nabavio ovo sonično oružje iako su mediji pisali o tome.