Nekoliko država Evropske unije veruje da je otkrilo kako da spreči mađarskog premijera Viktora Orbana da stavi veto na sankcije Rusiji.
Plan je da se odluke ubuduće donose na nacionalnom nivou, bez evropskog konsenzusa, piše Politico.
Šest diplomata je za ovaj portal potvrdilo zajedničke napore vlada zemalja da se sankcije Rusiji prebace u domaće zakonodavstvo. Taj potez bi mogao da ugrozi mogućnost Mađarske da stavi veto na njihovu obnovu jer trenutno EU na svakih šest meseci mora jednoglasno da odobri produženje mera.
"Svi mi – države članice i institucije – treba da budemo svesni i da znamo da je moguće da sankcije neće biti obnovljene. Moramo da se uverimo da ceo režim sankcija bude otporan“, rekao je jedan od diplomata, koji je želeo da ostane anoniman.
Značajno je da oni koji razmišljaju o ovom potezu uključuju nacije koje su u prošlosti oklevale da nametnu ograničenja izvan "EU kišobrana", poput Belgije i Češke, dodaje Politico. Iako se ne očekuje da će sve vlade prihvatiti tu ideju, ideja je da nekoliko ključnih zemalja na taj način ograniči uticaj bilo kakvog budućeg mađarskog veta.
Samo nekoliko zemalja koje se graniče sa Rusijom do sada je uvelo jednostrane sankcije, ali diplomate su potvrdile da širi spektar prestonica sada razmišlja o sprovođenju sopstvenih mera.
Orban je više puta pretio da će upotrebiti veto i obećao da će blokirati mere protiv ruske nafte, gasa i nuklearne tehnologije, uprkos snažnom protivljenju drugih zemalja EU.
U januaru je mađarska delegacija odbijala da odobri obnavljanje sankcija svega nekoliko sati pre isteka roka i nastavka protoka milijardi dolara ka Rusiji. Američki državni sekretar Marko Rubio privatno je pozvao Budimpeštu da odstupi i produženje mera je na kraju odobreno.
Evropski ministri spoljnih poslova sastali su se u ponedeljak u Briselu kako bi pripremili novu, 17. rundu sankcija od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Odbijanje Mađarske da potpiše zaključke o ratu Rusije protiv Ukrajine na poslednjem skupu evropskih lidera u martu izazvalo je novu debatu o tome šta raditi sa protivljenjem Budimpešte "ključnim tačkama politike" EU.
"Ako naš uobičajeni osumnjičeni (Mađarska) stvara veliki problem, biće načina da se to zaobiđe. Mogu da kažem da bi to bila veoma ozbiljna situacija, ako bi određena država članica to uradila“, rekao je treći diplomata EU, misleći na pokušaj blokiranja produženja sankcija.
Nova vladajuća koalicija u Nemačkoj takođe se zalaže za oštriji pristup zemljama koje navodno krše vladavinu prava, uključujući eventualno ukidanje prava glasa, što je očigledno usmereno protiv Mađarske. Međutim, zemlje su i dalje podeljeni oko toga kako bi to moglo da funkcioniše u praksi.
Dok neke diplomate EU smatraju da je plan za prebacivanje važne politike sa Brisela na nacionalni nivo daleko praktičniji, saveznici Ukrajine u Evropi oklevaju da preduzmu bilo kakve poteze koji bi mogli da "potkopaju zajednički front", posebno u strahu da bi predsednik SAD Donalda Trampa mogao da normalizuje odnose sa Rusijom.
Četvrti diplomata je potvrdio da je u toku "pravnički rad" da se zaobiđe mađarsko pravo veta, ali je upozorio da neke zemlje nemaju mogućnost da prebace sankcije u nacionalne pravne okvire i da bi podeljeni pristup bio slabiji od pune snage zakona EU.
Češki ministar inostranih poslova Jan Lipavski je skeptičan prema izgledima za uklanjanje uslova da se svih 27 zemalja članica složi oko ključnih pitanja spoljne politike.
"Ako nemate pravo veta o svojim ključnim interesima — ne radi se samo o Mađarskoj, već i o mnogim drugim državama koje imaju vitalne interese — mislim da bi Evropa vrlo lako mogla da postane mnogo slabija“, rekao je on za Politico.
Prema Lipavskom, jedan od zaključaka nakon redovnih obračuna sa Orbanom je da će više odluka biti doneto na nivou "koalicije voljnih“ — labave grupe evropskih zemalja koja je formirana da podrži Ukrajinu politički i vojno.
"Ovo se može shvatiti kao neuspeh zajedničke spoljne politike unutar institucija EU, Međutim, zaista bi trebalo da se fokusiramo na pronalaženje političkog rešenja“, dodao je on.
Peti diplomata krivi Orbana jer je, kako kaže "izabrao izolaciju i put neliberalne demokratije protiv očiglednog interesa EU i same Mađarske".
"Pružile su mu se mnoge prilike, a on je odbio ispružene ruke. Bezbednost Evrope je previše ozbiljno pitanje da bi se pregovaralo sa jednom osobom koja stvari vidi za 180 stepeni drugačije od svih ostalih", reako je diplomata.
Prošlog meseca, litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris rekao je za da bi pojedine zemlje članice mogle da pronađu "nacionalna rešenja“ da spreče ponovni protok ruskog novca i robe.
"Nema mnogo zemalja sa nacionalnim zakonodavstvom sa nacionalnim restriktivnim merama. U Litvaniji imamo, ali nam je potrebna jasnoća sa pravne strane - da li možemo da ih proširimo na sektorske sankcije. Ali onda se postavlja pitanje čemu služi EU?", rekao je Budris.
