Malo ko je mogao da predvidi da najveći izazov jedinstvu unutar NATO-a neće biti Orbanova Mađarska ili Ficova Slovačka, već ni manje ni više nego - Španija. Pa, tačno tako.

Uprkos velikom pritisku da poveća izdatke za odbranu nakon što je nova američka administracija nagovestila da njihov bezbednosni zaštitni mehanizam neće biti bezuslovan pod Trampovim novim mandatom, Madrid i dalje okleva čak i oko najmanjih poteza u pravcu koji su sve ostale zemlje već krenule.

Štaviše, postavši svesni da stopa od dva procenta – koja je sama po sebi do sada bila kontroverzna – više neće biti dovoljna da Vašingtonu dokaže da zaslužuje pogodnosti Člana 5 NATO-a, većina članica je već nagovestila da će pokušati da što pre dostignu stopu od pet procenata, koju izdvajaju „ratobornije“ države poput Poljske i baltičkih zemalja, odnosno onih koje dele granicu sa Rusijom i Belorusijom.

NATO bi želeo da izda zajedničko saopštenje do 5. juna ove godine, na osnovu kojeg bi svetu poslao poruku jedinstva i univerzalne posvećenosti politici odvraćanja, povećanog naoružanja sa ciljem smanjenja opasnosti od eskalacije rata. Španija još uvek nije sigurna da je spremna da preduzme ovaj korak, zbog čega bi vlada Pedra Sančeza mogla – nenamerno, ali faktički – da blokira celu inicijativu i time dodatno razljuti administraciju Donalda Trampa.

U vreme pisanja ovog teksta, španski socijalisti i njihovi koalicioni partneri aktivno izbegavaju ovu temu u javnosti, znajući da im to može samo naštetiti kod kuće.

Španija je jedna od zemalja koje najmanje troše na odbranu: 2024. godine je izdvojila samo 1,3 odsto svog BDP-a.

Sančez je obećao da će dostići cilj od dva procenta koji je NATO odavno postavio kao vodeći princip do 2025. godine (prvobitni rok za postizanje tog cilja bio je 2029. godina), ali da bi ga postigao biće mu potrebno dodatnih 11 milijardi evra.

Kao što se i očekivalo, javnost nije bila preterano oduševljena najavljenim planom.

S jedne strane, desnica koju je predvideo lider Narodne stranke Alberto Nunjez Feiho iskoristila je priliku da kritikuje premijera zbog njegove iznenadne promene pravca i odstupanja od politike najavljene u predizbornoj kampanji, dok su socijalistički glasači zamerili Sančezu zbog činjenice da će sredstva - najverovatnije - biti isplaćena iz socijalnih programa koji su, usled rastuće pretnje ruske agresije, prestali da budu apsolutni prioritet.

Španci, naime, vole da istaknu svoju posvećenost pacifizmu i činjenicu da nisu ni učestvovali u Drugom svetskom ratu, i nezamislivo im je koliko god je to moguće da bi ih neko ikada mogao ozbiljno vojno ugroziti, posebno zato što se nalaze na poluostrvu i dele granicu sa prijateljskim zemljama Portugalom i Španijom.

U tom kontekstu, oni smatraju pretnju Rusije „dalekom i teoretskom“.

„Da, bilo je nekih trzavica sa mojim američkim kolegom Markom Rubiom. Obojica smo veoma jasno i nedvosmisleno izrazili svoje stavove, a ja sam naglasio da verujem da je čak i naglo povećanje na dva procenta veliki napor Španije i da bi to trebalo da bude dovoljno da dokaže našu posvećenost NATO-u“, rekao je lokalnim medijima španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares.

Madrid, zapravo, stalno ističe da se njihov neosporni doprinos NATO-u, EU i UN ne može sumirati u kvantifikovanim tabelama, zbog čega apeluju na štabove da prestanu da gube vreme na „besmislene diskusije o procentima“ i da se fokusiraju na „opipljive strateške planove za zajedničku odbranu“.