Čeka se još odluka Iranskog vrhovnog veća za nacionalnu bezbednost
Iranski parlament je odobrio zatvaranje ključnog Ormuskog moreuza, važne brodske rute, piše britanski "Gardijan".
Međutim, odluku mora da potvrdi Iransko vrhovno veće za nacionalnu bezbednost. Potez bi, podsetimo, mogao da ugrozi globalnu trgovinu zatvaranjem tog uskog prolaza između Irana i Omana.
Odluka o zatvaranju moreuza, kroz koji prolazi oko 20% globalne potražnje za naftom i gasom, još uvek nije konačna.
Prema izveštaju agencije "Rojters", poslanik i komandant Revolucionarne garde Esmail Kosari izjavio je da se zatvaranje razmatra i da će "biti sprovedeno kad god to bude potrebno".
Britanske pomorske trgovinske operacije (UKMTO) saopštile su da procenjuju pretnju američkom trgovačkom brodarstvu u Crvenom moru i Adenskom zalivu, u blizini Irana, kao "visoku". U međuvremenu, plovidba kroz moreuz se nastavlja.
U belešci od prošle nedelje, Džordž Saravelos, šef istraživanja deviznog tržišta u Dojče banci, procenio je da bi najgori scenario bio potpuni prekid snabdevanja iranskom naftom i zatvaranje Ormuskog moreuza mogao da podigne cene nafte iznad 120 dolara po barelu.
To je zato što je Ormuski moreuz kritična tačka u globalnoj trgovini energentima, budući da kroz taj uski plovni put prolazi količina naftnih tekućina koja odgovara 21% globalne potrošnje, odnosno oko 21 milion barela dnevno.
To godišnje iznosi skoro 600 milijardi dolara u trgovini energentima transportovanim plovnim putevima. Oko petina sirove nafte na planeti prolazi kroz kanal koji je u najužoj tački širok 40 kilometara.
Ukupno gledano, veliki brodovi moraju da plove kanalom koji je širok svega oko 10 kilometara. Dok tankeri ulaze u Persijski zaliv, oni se približavaju ostrvima Mali i Veliki Tunb – spornim teritorijama između Irana i arapskih zemalja.
Izveštaj američke Kongresne istraživačke službe iz 2012. navodi da bi Iran mogao da se odluči za postepeni pristup. U navedene korake spadaju:
- Zabrana plovidbe u Ormuskom moreuzu, bez eksplicitnog navođenja posledica njenog kršenja
- Objava da bi plovila koja putuju kroz njega mogla da prolaze inspekciju ili budu predmet zaplene
- Ispaljivanje hitaca upozorenja na plovila
- Primena vojne sile na konkretnim plovilima
- Postavljanje pomorskih mina u Ormuskom moreuzu i Persijskom zalivu
- Upotreba podmornica i projektila za gađanje trgovačkih i vojnih plovila
U iračko-iranskom ratu, Iran je koristio rakete "silkvorm" protiv naftnih tankera i postavljao pomorske mine u vodama Zaliva. Jedna od tih mina pogodila je američki brod USS Semjuel B. Roberts, navevši SAD na vojni odgovor.
Iran nije uspeo do kraja da zatvori Ormuski moreuz, ali je značajno podigao premije brodskog osiguranja i stvorio skupo pomorsko zakrčenje na izlazu iz Zaliva.
Istraživanje analitičara ukazuje na to da Saudijska Arabija kroz Ormuski moreuz izvozi oko šest miliona barela sirove nafte dnevno – više od bilo koje susedne zemlje. Kina, Indija, Japan i Južna Koreja su među glavnim uvoznicima sirove nafte koja prolazi kroz njega.
U svetlu ovoga, izgleda da arapske i azijske zemlje mogu da izgube od potencijalnog zatvaranja Ormuskog moreuza više nego Sjedinjene Države ili evropske sile, koje su se u najskorijem sukobu politički svrstale uz Izrael.
Kina je jedan od najvećih potrošača nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz.
Značajni segment ove nafte Iran prodaje po cenama ispod svetske tržišne vrednosti – vitalna ekonomska slamka spasa koja pomaže Teheranu da se izbori sa bolnim američkim sankcijama.
