Kina bi mogla da prigrli susedni Tajvan bez ispaljenog metka, upozorava prestižni američki istraživački centar Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), a prenosi CNN.

Naime, korišćenjem tzv taktikom „sive zone“, Obalska straža Narodne Republike mogla bi da dovede Tajpej u potpunu ili bar delimičnu izolaciju, odsecajući ključne strateške luke Tajvana iz trgovinskog lanca. Takođe, napadom na energetsku infrastrukturu ostrva, Kina bi mogla da uzurpira objekte od kojih zavisi 23 miliona Tajvanaca.

Podsetimo, Kina je poput susednog demokratskog Tajvana, uprkos činjenici da istorijski nikada nije imala kontrolu nad njim.

Još četrdesetih godina prošlog veka, nacionalisti predvođeni vođom Kuomintanga Čang Kaj Šekom našli su utočište na tom ostrvu, i proglasili samoupravu jer nisu priznavali vođstvo Mao Cedunga, koji je preuzeo kontrolu nad komunističkom Kinom.

Sijev režim ni ne pokušava da sakrije svoje teritorijalne apetite prema Tajvanu, navodeći argument da uživa istorijsko pravo nad tom teritorijom, zbog čega svako malo podseća svoje susede da će najkasnije do 2027. godine, kao najmnogoljudnija vojna moći u svetu, biće im manje-više pristojni zakucati na vrata.

Međutim, Peking koristi pomenutu taktiku „sive zone” ne samo oko Tajvanskog moreuza, već i u ostatku regiona, zbog čega su sve češći sukobi sa Filipinima, Vijetnamom, Malezijom i Brunejem.

Najnoviji incident dogodio se ove nedelje, kada je Kina nasilno sprečila filipinske ribare da dopune gorivo oko potopljenog grebena na ostrvima Spratli u Južnom kineskom moru, samo dva dana nakon primene novih propisa koji omogućavaju strožiju i agresivniju primenu u regionu.

Naime, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je 2016. godine u korist Filipina povodom teritorijalnog spora oko grebena, ističući u obrazloženju da Kina nikada nije imala pravni osnov da polaže pravo na predmetnu teritoriju, ali je režim Si odlučio da potpuno ignoriše presudu, zbog čega je napao grebene poslednjih godina postavljene vojne baze Kineske narodne armije PLA.

Novi predsednik Filipina Ferdinand „Bongbong” Markos Mlađi je na samom početku svog prvog mandata isticao da, za razliku od svog prethodnika Rodriga Dutertea, ne planira da toleriše takvo ponašanje, i zauzeo je odlučniji stav prema Pekingu, zbog čega su tenzije sve češće.

Kina povremeno šalje svoje ratne brodove u ekskluzivnu ekonomsku zonu Manile, na šta Manila odgovara jačanjem svog vojnog arsenala i jačanjem odbrambenih paktova sa zapadnim silama.

- Ovakvi incidenti dokazuju da Kina postaje sve agresivnija prema manjim i slabijim susedima poput Filipina, što joj daje dovoljno samopouzdanja da povlači poteze koji prelaze određene crvene linije - objašnjava Džej Batongbakal, stručnjak za pomorsko pravo sa Univerziteta Filipini, u intervjuu za CNN.

Ali čemu tolika napetost oko koralnih grebena i atola u Južnom kineskom moru? Reč je o području sa približnom površinom od 3,3 miliona kvadratnih kilometara kroz koje prolazi skoro trećina ukupne svetske trgovine, čija se vrednost procenjuje na trilion dolara godišnje. Takođe, kako to obično biva, američka agencija za energetiku tvrdi da se ispod površine Južnog kineskog mora nalazi nešto više od 5 triliona kubnih metara prirodnog gasa i 11 milijardi barela nafte.