Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da Kosovo može da nastavi da funkcioniše i bez priznanja Srbije i da Vlada koju on predvodi odbija da to priznanje dobije tako što će da ga „plati“ teritorijom ili funkcionalnošću.

U intervjuu za sajt „European Western Balkans“, Kurti je rekao da bi bilo dobro da Srbija prizna Kosovo.

„Naravno da bih više voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako to ne učini, moramo živeti bez tog priznanja. Ne planiram da zamenim nekadašnju kosovsku zavisnost od Srbije novom kosovskom zavisnošću srpskog priznanja naše nezavisne države“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, Kosovo je 13 godina živelo bez priznanja Srbije.

„Bilo bi lepo da nas priznaju, ali nećemo to platiti ni teritorijom ni funkcionalnošću naše države. Kosovo je nezavisno. Priznalo ga je 26 od 30 zemalja NATO, 22 od 27 država članica EU“, rekao je on.

Govoreći o odbijanju Kosova da bude deo regionalne mini-šengenske inicijative, Kurti je rekao da nema logike da se nastavi sa tom inicijativom kada je iz Berlinskog procesa proizašlo zajedničko regionalno tržište, a Srbija još nije priznala Kosovo.

Kurti je izjavio da je teško voditi dijalog sa Srbijom sve dok tamo nema distanciranja od režima bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

„Veoma je potrebno imati stvarno distanciranje, introspekciju, samokritiku da bismo u budućnosti dobili pravu orijentaciju i postigli pomirljiva rešenja. Ne vidim alternativu uzajamnom priznavanju“, rekao je Kurti.

Upitan da li vidi neke velike promene u američkom pristupu Kosovu i odnosima Srbije i Kosova od promene administracije u Vašingtonu, Kurti je rekao da SAD zadržavaju svoj stav o nezavisnom Kosovu, bez obzira ko pobedi na tamošnjim izborima.

„Ali opet, postoje neke razlike. Predsednik Džozef Bajden želi da ojača transatlantske odnose SAD i Evrope. On je socijaldemokrata i takođe ima politiku zasnovanu na vrednostima, gde iz dijaloga želi da ima transformativni rezultat, a ne transakcioni pristup“, rekao je Kurti.

Govoreći o dokumentima koje su septembra 2020. u Vašingtonu potpisali bivši premijer Kosova Abdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Kurti je rekao da ih neće u celini „ignorisati“, ali da su neke tačke „problematične“.

„Nisam rekao da ću ono što je potpisano u Vašingtonu jednostavno baciti to nikada. Poslednja tačka koja je bila priznanje Kosova od strane Izraela, je sprovedena i to je najvredniji deo“ tog dokumenta, rekao je Kurti.

Dodao je, da u principu ne želi da negira dokument koji je potpisao Hoti, ali istovremeno mora biti oprezan, jer postoje neke tačke koje su problematične sa stanovišta Ustava Kosova, a prethodni premijer ih je ipak potpisao kao obavezu.

Kao nesaglasnu Ustavu, Kurti je pomenuo obavezu da Kosovo neće lobirati za članstvo u međunarodnim organizacijama.