Izbori, međutim, ne znače i kraj političke nestabilnosti za najsiromašniju državu članicu Evropske unije, ocenjuje Petar Bankov, istraživač na Univerzitetu u Glazgovu, u svojoj analizi.

Kako navodi, izbori se odvijaju nakon velikih antivladinih protesta prošlog leta, pandemije koje ne jenjava i uoči ključnih predsedničkih izbora na jesen koji bi mogli da „prekroje“ političku mapu Bugarske iako se takvo prekrajanje, navodi Bankov, već događa.

Savremena bugarska politika ostaje čvrsto vezana za Bojka Borisova, lidera partije desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB).

Premijer Borisov (tri mandata) izgubio je veći deo svoje aure nakon brojnih korupcionaških skandala, mlakih reformskih napora i zastoja u ekonomskom razvoju, ukazuje Bankov u blogu EUROPP Londonske škole ekonomije.

Prošle godine bilo je velikih trvenja između političkih i ekonomskih elita zemlje, uključujući i vladine akcije protiv poslovanja kockarskog mogula Vasila Božkova, borba za političku moć između Borisova i bugarskog predsednika Rumena Radeva i niz optužbi koje se tiču velikog ličnog bogatstva Borisova i navodne vladine taktike iznuđivanja.

Svi ovi skandali kulminirali su višemesečnim antivladinim protestima, kada se pozivalo na ostavku Borisova i vanredne izbore. Iako nisu uspeli u svojim ciljevima, protesti su dali značajan podstrek nekim od glavnih opozicionih partija.

U međuvremenu, vladin odgovor na pandemiju pokazao se neefikasnim, jer mere zaključavanja nisu smanjile eksponencijalno povećanje stope zaraze i smrtnih slučajeva povezanih sa kovida 19 u jesen.

Izlaznost na izborima mogla bi biti niska jer nema opcije glasanja preko pošte ili preko posrednika.

Aktuelna situacija, kako se čini, ide u korist Borisova, ocenjuje Bankov.

GERB je u vrhu predizbornih anketa, iako sa nižim procentom podrške u odnosu na poslednje izbore 2017.

Borisov je proteklih nekoliko meseci obilazio državu u svom džipu.

Televizije su uživo prenosile njegove posete gradilištima povezanim sa vladinim infrastrukturnim projektima.

Ključna poruka programa GERB je: kontinuitet.

Ipak, na pomolu su potencijalni izazovi, stoji u analizi. Dugogodišnji Borisovljev „čovek broj dva“, Cvetan Cvetanov, napustio je GERB prošle godine i sa svojim lojalistima formirao rivalsku partiju desnog centra, Republikanci za Bugarsku.

Iako prema anketama republikanci imaju oko procenat podrške, jake organizacione sposobnosti Cvetanova mogle bi uticati na učinak GERB, smatra Bankov.

Glavna opozicija, Bugarska socijalistička partija (BSP), takođe beleži pad u anketama u odnosu na 2017.

Stranka se oporavlja od produžene unutrašnje borbe tokom koje je njena predsednica Kornelija Ninova marginalizovala svoje unutrašnje kritičare i pobedila na stranačkim izborima.

BSP je pod njenom komandom postao konzervativnija stranka – usredsređena na zaštitu „bugarske porodice“, državnu podršku poslovanju i progresivni porez na dohodak kao rešenje za socijalne nejednakosti.

Nasuprot tome, populistička stranka ITN uživa podršku 13 odsto građana, pokazala je nedavna anketa. Stranka je nastala nakon neuspelog pokušaja Slavija Trifonova, muzičara, glumca, političara, da na referendumu promeni izborni i politički sistem zemlje.

ITN je dao prećutnu podršku letošnjim protestima preko privatnog TV kanala Trifonova, TV Seven-Eights.

Trenutno, na ovom kanalu plasiraju vesti i teme kojima se izražavaju mišljenja protiv zaključavanja i negira se ozbiljnost pandemije, navodi Bankov.

Ipak, čini se da partijski manifest nudi više kontinuiteta nego promena, osim čvrstog zalaganja za reformu izbornog sistema.

Pokret za prava i slobode (DPS) zadržao je suštinsku podršku velike turske manjine u Bugarskoj.

Partijski manifest sadrži svoje zaštitne znake liberalne politike sa fokusom na ubrzanu tranziciju ka zelenoj ekonomiji i bolju upotrebu sredstava EU.

Primetno je odsustvo sa liste ove partije Deljana Peevskog, čiji je izbor za šefa Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) 2013. izazvao masovne antivladine proteste.

Liberalna desnica – Demokratska Bugarska (DB), takođe može ući u parlament.

Njihov aktivizam na antivladinim protestima konsolidovao je urbane liberalne glasove i trenutno, prema anketama, uživaju šest do sedam odsto podrške. Stranka vodi kampanju za reformu pravosuđa.

Izborni savez levog centra „Ustani Bugarska!“, koji se možda okoristio od prošlogodišnjih protesta izgrađen je oko Maje Manolove i formalnih vođa letošnjih protesta, takozvanog „otrovnog trija“.

Manolova je tokom mandata glavne ombudsmanke razvila imidž tvrdog zaštitnika građana.

Manifest saveza usredsređen je uglavnom na rast ličnih dohodaka, jaču podršku poslovanju i prekidanje „grabeža za moć“ koji propagira GERB.

Čini se da će organizovana radikalna desnica biti najveći gubitnik izbora, ukazuje Bankov.

Podseća na propast izbornog saveza Ujedinjeni patrioti, koji je ušao u vladu nakon izbora 2017, dok je podrška desničarskom pokretu IMRO-Bugarski nacionalni pokret trenutno oko praga od četiri odsto.

Većina partija promoviše snažne socijalne konzervativne stavove i predloge politika koji predviđaju ograničavanje prava žena i manjina.

Osim ovoga, stoji u analizi Petra Bankova, nijedna stranka ne nudi alternativu politikama štednje i ograničenih budžetskih deficita, niti se preterano bave ublažavanjem trajnih socijalnih nejednakosti ili socijalnih efekata pandemije.

U takvim okolnostima izvesne su dve opcije – koaliciona vlada zasnovana na prekršenim predizbornim obećanjima ili opasnost od prevremenih izbora na jesen koji će se poklopiti sa predsedničkim izborima.

Slična iskustva iz 2001, 2005. i 2014. sugerišu da je prvi ishod verovatniji, navodi se u analizi.

Dok se liderka BSP poigrava idejom o unutrašnjem referendumu o koalicionoj politici stranke, čini se da je moguća velika koalicija između GERB i BSP (iako to ona kategorički negira), zaključuje Bankov.