Negde u isto vreme kada je Švedska najavila da proteruje keš i prelazi samo na kartice, srpska premijerka Ana Brnabić i tadašnji ministar finansija Dušan Vujović su u sukcesivnim izjavama i srpsku ekonomiju proglasili kao onu koja će putem, kako su naveli, kešles ekonomije.

Međutim, činjenica je da je Srbija i dalje dominantno analogna i jasno je da smo još daleko da postanemo kešles društvo.

Kada pitate stručnjake koji se bave digitalizacijom koje su to barijere koje treba da prekočimo, gotovo su saglasni da je reč o edukaciji i navikamaS druge strane, dosta je do volje što govore primeri penzionera koji su probali plaćanje elektronski i više im ne pada na um da se vrate šalteru.

Gde koči?

Što se tiče same saradnje s bankama ona je dobra, Narodna banka Srbije (NBS) je u tome pionir i ne prepušta stvari volji. Bilo je ranije nekih pokušaja da se ubrzaju transakcije, ali se svodilo na mrežu te banke, objašnjava Dragana Stanić, viceguvernerka NBS.

– Mi smo uspostavili infrastrukturu, da novac stiže u roku od dve sekunde, bez pauza, praznika i sl. Narodna banka se potrudila da propiše obaveznost – ističe ona.

Ta obaveznost podrazumeva da su naše banke (i one koje posluju ovde) bile u obavezi da prilagode svoje sisteme i pruže korisnicima taj servis. Dodatno, EU tek sada primećuje potrebu da propiše obaveznost, da klijent ne bi čekao.

– Kada govorimo o tome koliko smo razvijeni, mislim da grabimo ogromnim koracima napred, neke usluge će zauvek zahtevati lični kontakt, kao što je na primer uzimanje stambenog kredita. Ali sve više usluga može da pređe online Postoji dosta servisa preko kojih možete da završite posao – kaže Stanić.

Prema njenim rečima, i navike se menjaju, i banke rade u tom pravcu, ali mogle bi da rade više u promociji samih instrumentata.

U EU počeli pokreti da se keš vrati 

Ističe i da polako postaje mit da se penzioneri plaše da podignu novac sa bankomata.

– Naravno, svako će se voditi svojim preferencijama, imate sve više pokreta koji se zalažu da se vraća gotovina, posebno u skandinavskim zemljama. Ljudi vole keš, vole da kod sebe imaju gotov novac, ne samo zbog toga što uređaj eventualno ne radi, jer ljudi vole iz tradicionalnih razloga da poseduju novac – kaže ona.

Kako ukazuje, uvek će da postoje kategorije društva koje će želeti drugačije, ali vreme će učiniti da sve više prelazimo na nešto što nam štedi vreme i novac.

Miloš Polovina, član Izvršnog odbora Mobi banke dodaje da „vraćanja nema“ i da je ključna edukacija. Kako on kaže, i stariji korisnici vide benefite ali im je potrebno objasniti iste.

Aleksandra Ognjanović, direktorka Sektora razvoja za stanovništvo, MSP Erste Banke navela je primer dve klijentkinje banke koje obe imaju po 96 godina i koje aktivno korisne online banku, plaćaju online i proveravaju svoje račune.

Kako ona kaže, stvar jeste dosta percepcije.

Keš inače pogoduje sivoj ekomoniji, zbog toga je kartica i online plaćanje poželjno. Postoje načini i kako građani mogu da se stimulištu da koriste manje gotovinu a to su na primer nagradne igre kao promotivne aktivnosti kao recimo da svi koji plate putem određenih kartica automatski učestvuju kao kandidati za neku nagradu.