Milijardu i po noćenja turista manje zabeleženo je u Evropskoj uniji prošle godine nego godinu dana ranije, što je pad od čak 52 odsto.

Kriza izazvana epidemijom virusa korona, koja i dalje traje, pogodila je ponajviše turistički sektor, a u EU prema prvim podacima Eurostata za celu 2020. najviše su „stradale“ Grčka, Malta i Kipar u kojima je pad noćenja turista prošle godine bio i do 70 odsto.

Holandija i Danska, s druge strane, imale su najmanji pad gostiju, od 30 do 32 odsto. Van EU, Norveška je imala sličan pad holandskom, dok je Srbija sa padom od 38 odsto bolja od evropskog proseka.

Albanija i Severna Makedonija iz okruženja su imale pad od 50, odnosno 61 odsto, Hrvatska i Bugarska po 55 odsto manje noćenja prošle u odnosu na 2019. godinu.

I dok je u EU, pad noćenja stranih gostiju 68 odsto, noćenja domaćih turista su bila u padu od svega 38 odsto. Najviše od svih na udaru su bili hotelijeri, dok je kriza manje pogodila ostale turističke smeštaje, poput privatnih apartmana ili kampova. U januaru i februaru 2020. domaćih turista bilo je podjednako koliko i godinu dana ranije, ali taj broj počinje drastično da raste od marta, da bi u maju čak 85 odsto turista u zemljama EU bilo iz kategorije domaćih gostiju.

U Srbiji gotovo preslikana slika iz ostalih evropskih zemalja. Hoteli prazni, stranih gostiju gotovo da nema. Tek četvrtina hotela u Beogradu je, prema podacima HORES-a, u januaru bila popunjena, a slična situacija je i danas, dva meseca kasnije. Prema istraživanju Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede trenutno je u Srbiji popunjenost hotelskih kapaciteta na 27 odsto, dok su rezervacije za predstojeća tri meseca na istorijskom minimumu od svega 6,9 odsto.

Najveći udar trpe gradski hoteli i ugostitelji 2

„Ako gledamo celu prošlu godinu broj stranih gostiju je 2020. u Srbiji manji za 66 odsto u odnosu na 2019, dok je domaćih gostiju bilo 50 odsto manje“, ističe za Danas Georgi Genov, direktor HORES-a. On napominje da je popunjenost hotela mala, i da su u problemu svi ugostitelji koji imaju više od 20 zaposlenih.

„Apelujemo na to da pomoć dobiju svi oni koji su ugroženi i da ta pomoć bude u skladu sa onim kako su radili u 2019. Da ne ispadne da veću pomoć dobiju oni koji nisu radili ili su radili u sivoj zoni, nego oni koji su plaćali poreze i doprinose“, ističe Genov.

On kaže da su hotelijeri i ove godine, kao i prošle, dobili jednokratnu pomoć od 150 evra po sobi i 350 evra po krevetu, što je dovoljno, kako kaže, da se pokriju troškovi za prvo tromesečje.

„Do juna neće biti posla, i sada nismo na ništa boljem nivou nego prošle godine, a bolje neće ni biti bez vakcinacije celog stanovništva“, kaže Georgi Genov.

U istraživanju HORES-a koje je obuhvatilo 110 hotela u Srbiji u ovom trenutku popunjenost je tek nešto više od 27 odsto, takav je procenat i u Beogradu, a rezervacije u prestonici za naredna tri meseca kreću se od pet do sedam odsto. U Novom Sadu za nijansu bolje, od osam do devet odsto je više rezervacija za period od aprila do maja ove godine, ali trenutno više od tri četvrtine smeštaja u novosadskim hotelima zvrji prazno. Nešto puniji su kapaciteti na planinama, jer zimska sezona još traje, tako je na Kopaoniku nekih 68 odsto popunjeno, ali su rezervacije za april i maj tek na dva odsto. Na Zlatiboru je trenutno puno 13 odsto hotelskih kapaciteta, ali su rezervacije nešto veće, osam do devet odsto.

Vlasnici privatnih apartmana, naročito na planinama i u banjama zadovoljni su jer je prošla sezona uprkos krizi bila bolja.

„Prošla godina je bila od tri do pet odsto u padu na Zlatiboru u odnosu na godinu ranije, ali ako se uzme u obzir kakva je bila godina, to je dobro. U januaru i februaru ove godine smo na prošlogodišnjem nivou, čak i neki blagi rast broja posetilaca beležimo i to se vidi po prilivima od boravišne takse“, kaže za Danas Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor.

Kriza nije mnogo ugrozila turizam na Zlatiboru, ističe on, a veruje da je slična situacija i na drugim planinama, kao i u banjskim mestima.

„Najviše su pogođeni hoteli i ugostitelji u gradskim sredinama, jer su oni beležili ozbiljan pad broja gostiju. Po prometu turista vidi se da gradovi imaju veliki pad“, napominje naš sagovornik. Kada se priča o tome kako će biti u narednom periodu, Živanović kaže da je neizvesno, da su sajmovi otkazani, i da se oni trude da poštuju sve mere bezbednosti, ne organizuju koncerte, bilo kakve događaje, čak i gondola od samog početka radi smanjenim kapacitetom.

„Verujem da će posećenost Zlatiboru ove godine biti dobra, da će posla imati hoteli i privatni smeštaj. Nepredvidive su, međutim, rane rezervacije, odnosno novac kojim su hotelijeri ranije mogli da raspolažu, a sada toga nema jer ljudi se odlučuju na putovanje u poslednjem trenutku, rezervišu smeštaj dan za dan ili nedelju za nedelju“, napominje Vladimir Živanović.

Prepolovljene posete

Analizirajući godinu za nama, Eurostat napominje da su prva dva meseca dobro krenula i da je turizam rastao do trenutka kada je u mnogim zemljama došlo do potpunog zatvaranja početkom proleća što je rezultiralo padom te grane u aprilu od čak 95 odsto. Iako su naredni meseci doneli blagi oporavak, pad je ostao veliki sve do kraja godine, zbog čega je prosek turističke posete u 2020. u odnosu na godinu ranije prepolovljen. Ono što je nekima bio spas jeste domaći turizam, koji je uostalom i u Srbiji „izvukao“ sezonu.