Vlada Srbije sa oduševljenjem je prihvatila kineske kompanije, dok se građani žale na te investitore jer krše ekološka pravila, piše danas Njujork tajms (New York Times).

List piše da vlada pozdravlja kineske investicije u Srbiji zato što spasavaju propale firme, ali da se mnogi građani žale na loše ekološke i političke uticaje takvih ulaganja.

Mnoge kompanije dovode radnike iz Kine umesto da zapošljavaju ljude iz Srbije i kritičari kažu da pomažu srpskoj vladi da smanjuje demokratske slobode.

Njujork tajms podseća da je kineska kompanija Ziđin majning grup (Zijin Mining Group) 2018. godine preuzela upravljanje nad topionicom bakra u obližnem Boru i započela miniranje u brdima u potrazi za bakrom i zlatom.

Uvereni da imaju podršku Vučića i njegovih zvaničnika, rudarska kompanija i drugi kineski poduhvati u Srbiji uglavnom su ignorisali žalbe i svoje poslovanje zataškali u tajnosti, navodi list.

Zidjin je kupio topionicu koja je prethodno bila u vlasništvu države, nakon što je druga kineska kompanija kupila čeličanu pred propadanjem u blizini glavnog grada Beograda, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je kineske investitore kao spasioce svoje zemlje, piše list.

„Kineski novac spasio je od uništenja dve velike, ali poslovno loše stojeće proizvođačke kompanije u Srbiji, spasivši više od 10.000 radnih mesta i ojačavši ono što dve države opisuju kao ‘čelično prijateljstvo’ Srbije i Kine“, dodaje se u članku.

List navodi da za neke to prijateljstvo pokazuje opasnost od prenošenja u Evropu ovakvog pristupa investiranju i njegovog negativnog uticaja na lokalno stanovništvo koje kineske kompanije primenjuju u siromašnim regionima sveta.

List citira bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji sada vodi najveću opozicionu stranku, da Kina u Srbiji posluje na isti način kao u Africi sa istom strategijom.

„Oslonac te strategije širom sveta bio je uspostavljanje bliskih privatnih odnosa sa lokalnim moćnikom – u slučaju Srbije, gospodinom Vučićem, demokratski izabranim, ali na svoje načine sve autoritarnijim“, navodi list i ukazuje da je Vučić postao možda najveći zagovornik Kine u Evropi.

Vučić, piše dnevnik, rekao je da Kina, koja je uložila stotine miliona dolara u zemlju i obezbedila milione doza vakcina protiv kovida-19 „jedina može da pomogne“ zemlji.

Citira reči Vučića da je kineski lider Si Đinping ne samo prijatelj Srbije već i brat, što je kako navodi list ranije bila uloga Rusije, koja je za Srbiju vezana zajedničkom pravoslavnom verom i dubokim kulturnim i političkim vezama.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ukazala da kineske kompanije izuzetno pomažu Srbiji ali da nemačka preduzeća na primer zapošljavaju više ljudi.

Ono što izaziva kritike često je priroda kineskih investicija, a ne samo obim, navodi list i pominje Huavej koji je instalirao stotine kamera opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica širom Beograda što kritikuju oni koji brane privatnost, i ukazuju da Vučić koristi Kinu za smanjenje demokratskih sloboda.

„Ljubav između izabranog lidera Srbije, koji navodno teži pridruživanju Evropskoj uniji i tvrdi da deli njene demokratske vrednosti, i gospodina Sija, lidera jedne od najrepresivnijih zemalja sveta, zgrozila je Srbe koji žele da se pridruže Evropi i ni najmanje ih nije privukla ka istoku“, piše list.

Nudeći velike zajmove, vakcine i investicije bez kontrole i transparentnosti koje zahteva Evropska unija, Kina je pomogla Vučiću da ispuni neka obećanja vezana za srpsku ekonomiju, ali po rečima opozicione političarke Marinike Tepić to sve pomaže u izgradnji policijske države.

List podseća da je u januaru 26 članova Evropskog parlamenta zahtevalo reviziju „rastućeg kineskog ekonomskog uticaja u Srbiji“, uključujući „opasne projekte sa potencijalno razarajućim višestrukim uticajima na životnu sredinu, i na okolno stanovništvo“.

Govori se o velikom skoku zagadjenja iznad dozvoljenog nivoa od borske fabrike 2019. i 2020. što je pokrenulo proteste.

Aktivisti kažu da je nivo zagađenja u Boru od protesta opala ali da je glavna opasnost sada na jugu gde stotine kineskih radnika koje je doveo Ziđin razvijaju jedno od najvećih neiskorišćenih nalazišta bakra, i kopanje zlata.

Bes javnosti je porastao zbog izdavanja naloga za eksproprijaciju kako bi Zidjin mogao da izgradi pristupne puteve i proširi rudnik.

Kako se navodi Bor sada čini zapanjujućih 80 odsto srpskog izvoza u Kinu, ponavljajući obrazac koji je nadaleko vidjen u Africi, gde kineske firme vade prirodne resurse koje potom isporučuju nazad u Kinu.