Iako je bila godina u kojoj smo bili zatvoreni, mnogi i uplašeni da bi mogli da ostanu bez svog razređenog posla, a mnogi i bez svojih radnih mesta, 2020. je u gotovo svakom segmentu poslovanja bila bolja od godine pre nje.

Ukupan dobitak privrednih društava je bio veći za 20,7 odsto, a broj zaposlenih je prošle u odnosu na 2019. takođe veći i to za 43.592 radnika, pokazao je godišnji izveštaj o poslovanju privrednih društava koji objavljuje Agencija za privredne registre.

Većina sektora beleži pomak u isto vreme, ponajviše trgovina na veliko i malo gde je rast prošle u odnosu na pretprošlu godinu čak za 81,4 odsto, a ostvarena dobit prevazilazi 134.859 miliona, ostavljajući iza celu prerađivačku industriju.

Ona je, s druge strane, takođe zabeležila rast profitabilnosti za nekih 12 odsto, dok je u građevinarstvu ostvarena dobit bila za 72,6 odsto veća nego 2019.

Značajan rast beleži i sektor informisanja i komunikacija od nepunih 20 odsto, dok je dobit u sektoru snabdevanja električnom energijom 6,6 puta veći u poršloj u odnosu na godinu ranije.

„U uslovima kada je pandemija korona virusa značajno pojačala rizike poslovanja, privreda Srbije uspela je da zabeleži rast profitabilnosti i rast zaposlenosti, uz povećanje finansijskih kapaciteta, ali i obaveza i kumuliranih gubitaka“, kaže Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.

Ovom rastu najviše su „kumovala“ velika preduzeća, potom i srednja jer su i jedni i drugi tokom 2020. zabeležii rast profitabilnosti veći od 30 odsto. I javna preduzeća su bolje poslovala prošle godine, dok su sa gubtikom problema imala jedino mikro preduzeća, njihov profit bio je za 16 odsto manji nego godinu pre korone.

Prošle godine, pokazuju analize APR-a, povećane su i imovina i kapital privrednih društava u našoj zemlji, ali su i usto vreme povećani i gubici.

„Finansijski kapaciteti privrede su uvećani, ali su porasli i ukupni gubici. Da bi prevazišla poteškoće u poslovanju, privreda se pojačano zaduživala, a problem sa očuvanjem likvidnosti, koji je i prethodnih godina bio prisutan, u protekloj godini je neznatno ublažen”, kaže Stamenković.

Intenzivnijim zaduživanjem ukupne obaveze privrednih društava su porasle za 10,4 odsto, ističe se u izveštaju APR-a, dok je ukupan gubitak u 2020. povećan za 8,5 odsto.

Sektori koji su raspolagali sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom, ujedno su iskazali i najveće obaveze i gubitke, te oni nose čak 70,3 odsto obaveza i 66,9 odsto gubitka privrede.

Visok stepen zaduženosti je u svim sektorima, tako da na jedan dinar sopstvenog kapitala u prerađivačkoj industriji dolazi 2,26 dinara pozajmljenih izvora, u trgovini na veliko i malo to je 2,27, u građevinarstvu 2,29, u sektoru saobraćaja i skladištenja 1,35, a u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom 0,76 dinara.

Međutim, iako najveća privredna društva zbog veličine imaju i najveće obaveze, analiza finansijskih izveštaja je pokazala i da je zaduženost najveća kod manjih preduzeća, pre svih mikro preduzeća u kojima gubici prevazilaze vrednost kapitala.

Ono što u analizi APR-a „upada“ u oči jeste da je u godini u kojoj je gotovo sve bilo na stend baju zaposlenost porasla.

Naime, taj rast je najintenzivniji bio u prerađivačkoj industriji gde se broj zaposlenih povećao u odnosu na godinu ranije za više od 17.000, dok je veliki skok zabeležen i u informisanju gde je 11.700 radnika više.

Broj zaposlenih je prošle u odnosu na 2019. porastao i u trgovini, za 4.500, ali i građevinarstvu, rudarstvu i saobraćaju.

Postoje sektori, kako beleži APR, gde se broj radnika u ovom periodu i smanjio, ali su ta smanjenja mala. Između 400 i 800 radnika u proseku bilo je manje u sektorima poljoprivrede, snavdevanja vodom i električnom energijom, kao i kada se radi o uslugama smeštaja i ishrane.

Agencija za privredne registre je analizirala i finansijske izveštaje preduzetnika kojih je prošle godine bilo više od 112.700, koji su zapošljavali 225.404 radnika, 8.721 više nego godinu dana ranije.

Najviše zaposlenih među preduzetnicima je u trgovini, potom i prerađivačkoj industriji.

Međutim, kada se posmatra ukupna domaća privreda, iako preduzetnici čine više od polovine svih privrednih subjekata, oni učestvuju sa 15,6 odsto u broju zaposlenih, a u finansijskim gubicima sa svega 1,9 odsto i ostvarenom obimu aktivnosti i rezultatima sa 6,1 odsto.