Ukoliko onaj ko je stekao uslov za penziju po propisima za 2020. godinu zakasni makar i jedan dan s predajom zahteva za penzionisanje, granica za odlazak u starosnu penziju kod žena se pomera za dva meseca, tako da je uslov koji treba da ispune u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca uslovi se ne menjaju, već je i dalje potrebno da imaju 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja kako bi otišli u starosnu penziju.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života.

S obzirom na to da sve buduće penzionere najviše zanima kada mogu da očekuju da im poštar prvi put pozvoni na vrata i donese penziju, u fondu kažu da je zakonski rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja do 60 dana od dana podnetog zahteva.

Fond donosi više od 90 odsto rešenja u ovom roku, ali ukoliko se u postupku utvrdi da nedostaju podaci bez kojih se ne može odlučiti po zahtevu, postupak može trajati duže od zakonskog roka, dok se ne utvrde podaci neophodni za odlučivanje.

Na pitanje šta je najčešći razlog da se isplata prve penzije odloži, u penzijskom fondu objašnjavaju da su to nedostajući papiri i podaci do kojih može doći iz više razloga.

Najčešće su to neuplaćeni doprinosi za PIO, a da zaposleni nije ni znao da ima rupu u stažu, nepredavanje prijava M-4, nepostojanje pravne i finansijske dokumentacije o radnom angažovanju lica i pribavljanje dokaza o radnom angažovanju lica koja su radila van Srbije.

Upitani da li se penzioneri koji dobiju rešenje žale na iznos penzije jer su očekivali da će ona biti veća, u PIO kažu da najstariji koji imaju primedbe na prvostepeno rešenje o ostvarenom pravu na penziju imaju pravnu pouku na rešenju da mogu uložiti žalbu Fondu PIO.

Žalbom mogu da se ospore sve činjenice utvrđene rešenjem (visina penzije, utvrđen penzijski staž, datum sticanja prava na penziju).

Najveći broj žalbi se odnosi na visinu penzije. Ukoliko se u postupku po žalbi utvrdi da je ona osnovana, poništava se prvostepeno rešenje i donosi novo, na koje stranka ponovo ima pravo žalbe. Neosnovane žalbe se odbijaju rešenjem u kome se navode svi zakonski razlozi zbog kojih je žalba odbijena.

Iznos penzije se obračunava prema utvrđenim podacima. Obračunati iznos penzije može biti ispod očekivanja korisnika zbog toga što nisu obuhvaćeni svi periodi osiguranja, to jest zbog toga što Fond nema podatke o uplaćenim doprinosima za ukupan staž, odnosno ostvarenoj zaradi.

U takvim situacijama donosi se privremeno rešenje, koje se, kroz službeno postupanje menja, obuhvatajući naknadno utvrđene podatke o plaćenim doprinosima, odnosno zaradi i stažu.

Iako većina ne može da dočeka da napuni 65 godina i ode u punu starosnu penziju, bez plaćanja penala, ima i onih koji žele da nastave da rade i koji i ne znaju da li moraju da se penzionišu ili samo da nastave da dolaze na posao i posle 65. rođendana.

U PIO odgovaraju da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ostvaruju se po zahtevu stranke. Zakon o PIO propisuje uslove za ostvarivanje prava na penziju, dok Zakon o radu propisuje kada licu po sili zakona prestaje radni odnos. Prema članu 175 Zakona o radu, radni odnos prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.

Pravo na starosnu penziju i prevremenu starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja, osim za lica koja obavljaju samostalnu delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, imenovana, izabrana ili postavljena lica i hranitelji koji pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.