Država se uredno priprema za otplatu prve rate a kriza zaduženosti postoji samo u izjavama političara

Da li je izgledan scenario prema kome će to biti prva „evropska žrtva kineske dužničke diplomatije“, jer je „milijardu evra kredita mnogo novca, posebno kada zemlja ima godišnji BDP od četiri milijarde“, kako je pisao Frankfurter algemajne cajtung o „dužničkoj klopki koja se zatvara oko Crne Gore“.

Tema o kojoj se poslednjih nedelja mnogo govori, dodatno je uzburkala duhove nakon što je potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović prošlog meseca od EU zatražio pomoć.

„Molimo vas da nam pomognete da vratimo taj novac, da taj zajam zamijenimo za zajam kod neke evropske banke, da sklopimo saradnju sa nekom evropskom finansijskom institucijom i da prekinemo kineski uticaj“, preneli su mediji njegovo obraćanje Briselu.

U prvim reagovanjima, portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je za Radio Slobodna Evropa izjavila kako je „Evropska unija spremna da pomogne Crnoj Gori u pronalaženju rešenja za vraćanje duga kineskim bankama, koje je država uzela da bi finansirala infrastrukturne projekte“, najavila da će i dalje podržavati tu zemlju na putu ka članstvu u EU ali je naglasila i zabrinutost „zbog socioekonomskih i finansijskih efekata koje neke kineske investicije mogu imati“, jer „postoji rizik od makroekonomskih neravnoteža i zavisnosti od duga“.

Hladan tuš usledio je početkom protekle nedelje. Portparol Evropske komisije Peter Stano istakao je da EU neće pomoći Crnoj Gori da vrati kredit koji je uzela od kineske banke za izgradnju autoputa.

„Mnogo radimo s Crnom Gorom i ostalim partnerima u regiji kako bismo im pomogli na njihovom putu da se usklade sa standardima EU, s reformama i svim ostalim stvarima i dalje stojimo uz njih, ali ne vraćamo zajmove koje uzimaju od trećih strana“, rekao je Stano na dnevnom brifingu s novinarima.

Nakon toga, usledile su katastrofične prognoze o prezaduženosti zemlje kojoj je baš kineski kredit „omča oko vrata“. Mediji su podsećali da četvrtina crnogorskog BDP-a potiče od turizma koji je prošle godine potpuno zakazao zbog pandemije a neizvestan je i razvoj ovogodišnje sezone.

Spekulisalo se i o opravdanosti zaduživanja, jer je prema nekim tvrdnjama autoput čiju prvu deonicu gradi kineska firma a kreditira Eksim banka, potpuno neisplativ a pri tom iz nejasnih razloga gotovo dve godine kasne i radovi pa je izostalo i ono malo efekata koji bi mogli da se postignu iz naplate putarine.

Ali, uzgred je pomenuta i mogućnost da bi neka od evropskih banaka mogla pod povoljnim uslovima da kreditira naredne faze izgradnje započete saobraćajnice, ali nije ukazano za koliko bi to još uvećalo crnogorski dug.

Ipak, stručnjaci ne vide kineski kredit kao uzrok eventualnog kraha crnogorskih finansija. Tvrde da je više nego o realnoj proceni, tu reč o geopolitičkim spinovima zapadnih zvaničnika i medija od kojih neki ne vole Kinu. Oni plasiraju tezu da će to zaduženje ugroziti stabilnost Crne Gore iako je to zapravo vrlo povoljan kredit, uzet na 20 godina, sa šest godina grejs perioda i kamatom od dva odsto.

– Povoljnije od toga nije postojalo na tržištu. Jedini problem sa tom pozajmicom je što je uzeta u američkim dolarima a bez mehanizma zaštite od valutnog rizika. Mnogo je veća neizvesnost ukupan javni dug, koji iznosi više od 80 odsto BDP-a a kineski deo u tom „paketu“ je nešto više od petine – navode analitičari i dodaju da se Crna Gora ove godine zadužila 750 miliona evra na finansijskom tržištu plasirajući evroobveznice sa višom kamatnom stopom nego što se obračunava na kineski kredit.

I u Ministartsvu finansija crne Gore ne vide razlog za sumorne prognoze. Ističu i da zvanično nisu uputili „nikakav zahtev EU po pitanju nepovoljnog bilateralnog ugovora o kreditu koji je ranije zaključen sa kineskom Eksim bankom“.

– U javnosti se prethodnih dana moglo čuti da smo od EU tražili da preuzme ili otplati dugovanja koja imamo prema kineskim partnerima, ali su te informacije posledica nesporazuma i političkih spinova. Ova zemlja ima kapacitet da servisira sve svoje finansijske obaveze, ali je i otvorena za saradnju sa našim evropskim partnerima, kako bismo temeljnim analizama postigli najpovoljnije moguće uslove kada je riječ o finasiranju strateških projekata u Crnoj Gori, kakav je i auto-put. Prirodno je da težimo da budemo održiva evropska ekonomija i da se integrišemo sa EU, što ne umanjuje značaj partnera iz zemalja koje nisu članice EU. Tome u većem dijelu doprinosi i turizam, koji direktno utiče na skoro četvrtinu BDP-a, a primarno je vezan za zemlje van EU. Isti je slučaj sa investicijama u privredi i sektoru nekretnina, kao i u infrastrukturnim projektima, koji su od fundamentalnog značaja za održivi razvoj – kažu za Danas u crnogorskom Ministartsvu finansija.

Navode i da su u Predlogu budžeta za 2021. godinu predviđena sredstva za otplatu i servisiranje svih kreditnih obaveza u ovoj godini.

– Crna Gora ima stabilne i održive javne finansije i može redovno finansirati sva svoja dugovanja i obaveze prema međunarodnim partnerima. To postižemo zahvaljujući pravovremenoj emisiji obveznica, ali i uvođenjem programskog budžeta koji je pomogao pri racionalizaciji državne uprave i smanjenju nepotrebnih troškova. Naš fiskalni deficit će se, sa nivoa od više od 10 odsto u 2020, ove godine spustiti do nivoa od tri procenta, koliko je propisano Mastrihtskim kriterijumima – navode u Ministarstvu finansija i podsećaju da su „uspješnim razgovorima prošle sedmice prolongirali rok za završetak prioritetne dionice auto-puta za novembar 2021, a time i finansijsku konstrukciju sa Eksim bankom oko istog dijela projekta“.

Čekajući gotove kilometre

Oko milijardu dolara kredita od Eksim banke podignuto je 2015. godine kada je takođe kineska kompanija CRBC počela da izvodi radove na izgradnji prva 42 kilometra deonice autoputa od granice sa Srbijom do Bara, što je četvrtina trase od ukupno 169 kilometara.

Prva deonica saobraćajnice trebalo je da bude puštena u maju 2019. ali ona još nije završena, rokovi su u više navrata produžavani a poslednji je do kraja ove godine. Stručnjaci ukazuju da je cena od 20 miliona dolara po kilometru, i pred teškog terena, nerealno visoka.

Zameraju i klauzule o tajnosti u ugovoru tako da se ne zna tačno šta je kineska strana tražila kao garanciju ukoliko otplata bude dovedena u pitanje, ali se spekuliše da bi to moglo biti zemljište na obali, odnosno luka Bar.

Prioriteti

– Spoljnopolitički prioritet ove Vlade je punopravno članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji. Članstvom u EU, Crna Gora će biti u mogućnosti da pod povoljnijim uslovima finansira preostale dionice auto-puta. Vjerujemo u kapacitet Crne Gore da reforme sprovede znatno brže nego što naši međunarodni partneri to očekuju, a to bi nam, u krajnjem, osiguralo brži pristup evropskim fondovima za razvoj kao i evropskim investitorima – kažu za Danas u crnogorskom Ministartsvu finansija.

Ambasada Kine: Naše investicije nemaju geopolitičke motive

Zbog učestalih spekulacija o bremenu kineskog kredita za crnogorske finansije, oglasila se i Ambasada Kine u Podgorici.

„Kineske investicije nemaju bilo kakve geopolitičke motive, ne predstavljaju prijetnju za bezbjednost države u regionu ni sa nikakvim političkim uslovima, ne miješaju se u unutrašnje stvari zemalja regiona i ne ometaju investicije iz drugih zemalja“, navedeno je na sajtu Ambasade i naglašeno da to „što se kineske investicije smatraju negativnim, jeste nepravedno prema Kini, nepoštovanje prema zemljama u regionu, nepogodno za održavanje regionalne stabilnosti, te će stvoriti kontradikcije i barijere, i ometati razvoj zapadnog Balkana.“