Ovu činjenicu dobro znaju i oni koji nemaju uvek najčasnije namere i to obilato koriste. I zvanični i nezvanični i oni sa interneta. Često će mnogi ljudi iz najboljih namera da šire neproverene glasine koje je neko namerno plasirao da bi iz toga izvukao korist.

Tako će se, recimo, na Dan borbe protiv raka, kad Svetska zdravstvena organizacija izbaci podatak o četiri miliona ljudi koji godišnje umru od raka pluća, na društvenim mrežama pojaviti objava o tome kako je naučnim ispitivanjima dokazano da je pušenje ipak korisno, koju će pušači oduševljeno deliti uz ono: Aha, oduvek sam ovo govorio. Iako se mapa potrošnje cigareta podudara s mapom broja preminulih od raka pluća.

Danas je veoma moderno napadati zvaničnu medicinu i njena dostignuća. Moja su iskustva sa zvaničnom medicinom dvojaka. Neodgovorni lekari u okviru lošeg zdravstvenog sistema umalo me nisu ubili. S druge strane, savesni lekari koji su radili u okviru dobro organizovanog i izuzetno skupog sistema omogućili su mi da savladam bolest.

Osim tog gorkog meda i obloga od seckanog luka, nisam imao mnogo iskustva s alternativnim oblicima lečenja, ali ne tvrdim da takvo lečenje ne može biti delotvorno. Pogotovo za one koji veruju u njega i možda iz nekih svojih razloga opravdano zaziru od medicinskih ustanova.

Alternativa kao dodatak lečenju

Mislim da je alternativa sjajna u prevenciji bolesti i da može da bude izvrstan dodatak lečenju, ali da nije dovoljna. Vi, naravno, ne morate da delite moje mišljenje.

Zvanična medicina, uz sve zamerke, još uvek mi se čini kao najmanje nesigurno rešenje. Uz sve te loše i neodgovorne lekare koje ćete možda sresti pored onih dobrih i savesnih, i uz sve mane nedovoljno razvijenog sistema zdravstvene zaštite, ipak se nalazite u određenom sistemu u kome postoje kontrole, standardi i procedure. Bez obzira na to koliko oni mogu biti i loši.

Alternativna medicina vas u potpunosti ostavlja na brisanom prostoru. Tu ste vi, tu je vaša vera u izlečenje, osoba ili više njih koji vam prepisuju ili vam pomažu u sprovođenju alternativne terapije i niko više. Nema jasne kontrole, nema države koja stoji iza sistema. Svako alternativno lečenje preduzimate na sopstveni rizik.

Moje lečenje je bilo klasično – odstraniti žarište u potpunosti, a potom primeniti terapiju da bi se predupredila eventualna metastaza. Ovo je recept koji može da se primeni na sve pojave koje vam ugrožavaju život. Jednostavan, efikasan, delotvoran način, naravno ne uvek. Danas je taj sistem pod velikim udarom kritike sa svih strana. Iako ima dosta ljudi koji su kao i ja, zahvaljujući baš ovom, kritikovanom sistemu, pobedili rak.

Zamerka je da je hemoterapija bespotrebno iscrpljivanje organizma, trovanje zdravih ćelija koje više šteti nego što koristi. Tu je još i teorija zavere po kojoj farmaceutske kompanije, skupa s lekarima, u okviru medicinskofarmaceutskog lobija, namerno kriju pravi lek protiv malignih oboljenja i side da bi kroz skupu hemoterapiju svi skupa izvlačili pare od jadnih bolesnika.

I to planski. Uz pomoć vlada svih država ovog sveta, Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije.

To je zavera koja se, navodno, uspešno sprovodi decenijama i u kojoj svesno ili nesvesno učestvuju desetine miliona ljudi, a koja je danas dobila i koleginicu koronazaveru, gde su uključene vakcine, Bil Gejts, 5G i čipovanje ljudi i sve ostalo što već sigurno znate.

Neverovatno je kako te zavere koje bi po prirodi trebalo da se odvijaju u uskom krugu zaverenika opstaju, s obzirom na to da u njima učestvuju milioni ljudi, da su tu različite vere, nacije, socijalne i obrazovne strukture.

Zračenje se osim Černobilja i bombardovanja Srbije projektilima s osiromašenim uranijumom mnogo ne pominje jer je ono još odavno razapeto na stub srama kao apsolutno štetna kategorija. A, recimo, praćenje ljudi i žena koji su preživeli eksploziju atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju pokazuje da su oni koji su bili ozračeni, a nisu umrli prvih godina nakon bombardovanja i nisu tada dobili neku malignu bolest, imali natprosečno dug život, gotovo da nisu pobolevali ni od jedne bolesti, a slučajeva raka u toj populaciji – nema.

Očigledno je da postoji i optimalna, izuzetno korisna doza zračenja, samo što mi ne možemo da je utvrdimo, a svaka manja ili veća doza – ubija. Problem alternativnih oblika lečenja u tome je što vam se umesto tih loših, zvaničnih terapija, koje s jedne strane leče a s druge štete, ne nudi ništa što bi ih u potpunosti i sa sigurnošću zamenilo.

Primećeno je, recimo, da ljudima koji boluju od raka nedostaje vitamin B17 ili amigdalin, kojeg u obilju ima u semenkama iz koštica kajsije, i sigurno da nije zgoreg da unosite taj vitamin više no uobičajeno, ali nisam baš uveren da bi vam samo povratak balansa ovog vitamina u telu kada skrckate tonu-dve koštica kajsije pomogao da se već razvijena bolest istopi i nestane sama od sebe. Ukoliko preživite tolike doze amigdalina.

Bilo da se lečite tim vitaminom ili sodom bikarbonom, koja je takođe na društvenim mrežama proglašena kao izuzetan lek protiv raka, mineralom zeolitom, koji čisti organizam i vadi se lopatama, indijanskim čajevima koji leče sve od psorijaze do šizofrenije, posebno propisanom ishranom ili izgladnjivanjem, Teslinim strujama ili geomagnetnim tačkama, vi opet morate biti u vezi sa zvaničnom medicinom. To isto važi i za sve vrste bioenergetskih tretmana, posete visokoenergetskim krugovima na zemlji i sve ostalo iz energetskog domena. U nekom trenutku ipak morate da se obratite klasičnoj medicini.

Nije bolestan jer kod lekara ne ide

Ja ovde ne zastupam ni lekare ni velike farmaceutske kompanije koje nas zatrpavaju sve skupljim lekovima. Kao što i sami znate, sve to skupa nije jednostavno, jer, recimo, te kompanije zaista moraju da ulažu ogromna sredstva u nova istraživanja, a onda će teoretičari zavere reći da oni i izmišljaju bolesti da bi pravili lekove i tako sve ukrug. Međutim, ne postoje tu samo dobri i samo loši momci.

Nema tačne evidencije koliko je pacijenata izlečeno alternativnim pristupom, a koliko nije, koliko je bilo recidiva i šta je s njima? Bojim se da ni zvanična medicina, a ni njihove alternativne kolege nemaju ove evidencije uredno sređene.

Jednom rečju, ni jedni ni drugi vam ne mogu pouzdano tvrditi da su bolji. Zvanična medicina ima snagu institucije. Ovi drugi imaju svojih aduta, ali njihove metode nisu široko prihvaćene i nisu zvanično verifikovane. Što ponekad, priznajem, može da bude prednost, a ne mana.

Ja nikad ne bih odbacio nijednu mogućnost i mislim da je alternativna medicina uvek dobrodošla kao ispomoć. Neće vam štetiti ni umeren unos vitamina B17, ni malo sode bikarbone, a ni taj zeolit. Sve će vam to pomoći, ali da li ima snagu da vas izleči?

Nekoliko činjenica ne treba dovoditi u pitanje. Ako hirurškim putem mora da se odstrani ono što predstavlja opasnost za vas, ne postoji nikakva mogućnost da to uradite alternativno. Snimanje različitim vrstama skenera nikada ne može da našteti onoliko koliko može da koristi, jer rezultate alternativnih terapija morate da proveravate kao i rezultate klasičnih. Isto važi i za analize krvi, tumormarkere i ostale pokazatelje.

Ma koliko se trudili da odete u alternativu, zvanična medicina vas čeka iza prvog ugla. Sa svim svojim manama, nedostacima, ali i dostignućima koja ne treba zanemariti. Ona nije savršena, bar ja znam da hoće ponekad i da te ubije, ali ume i može da pomogne.

Kad je reč o lekovima, i to bilo koje vrste, postoji veliki broj ljudi, kako smo već rekli, koji se lekova više plaše nego bolesti. Njihov najveći strah jeste da se ne naviknu na lekove, ali im ne smeta što su naviknuti na duvan, alkohol ili šećer, koji po mnogim istraživanjima stvara veću zavisnost od heroina kao i nikotin.

Važno je da se nisu navikli na lekove.

Znam one koji se hvale da nikad nisu išli lekaru i nikad nisu popili nijednu pilulu. Kad saberem razne operacije, bolnice i terapije – ja sam se mesecima družio s lekarima i ostalim medicinskim osobljem, kroz vene su mi zaista protekla burad medikamenata i rastvora, a pilula, tableta i kapsula popio sam verovatno na desetine kilograma.

I sad imamo isti broj godina i taj koji nije popio ni pilulu i ja. On možda ne zna koliki mu je holesterol i da li ima visok pritisak jer on „nema visok pritisak pošto ga i ne meri, a nije bolestan jer kod lekara ne ide“. Zna da ga organizam dobro služi i sad se već s pravom malo i pribojava da ode kod lekara jer će se na pregledima verovatno pokazati da je ipak trebalo ranije da poseti lekara.

Zdravlje je promenljiva kategorija. Ima donekle veze s vašim genetskim nasleđem, ali to je samo preduslov. Izuzetno mali broj bolesti je genetski uslovljen. Način života i okruženje presudno utiču na vaše zdravlje. Kad se genetski naslede predispozicije, to ne znači da će se one i ispoljiti.

Loše životne navike mogu da uruše i najbolje zdravlje koje smo nasledili od predaka i koje nam je genetski preneto kao potencijal, kao što dobre mogu da utiču da se taj potencijal iskoristi i da dugo traje. U određenim godinama se događa da se zdravlje stabilizuje kod ljudi koji su kao mladi bili bolešljivi, a dešava se i obrnuto.

Živimo u svetu u kome smo izloženi različitim spoljnim uticajima, a krajnji efekat nekih od tih uticaja ne možemo ni da znamo. Mobilni telefoni još nisu u aktivnoj upotrebi ni trideset godina i sva istraživanja o njihovoj štetnosti zbog zračenja suviše blizu mozga još uvek nemaju dovoljnu vremensku perspektivu. Tek će se kroz nekoliko decenija saznati prava istina, a oni će dotle možda i izaći iz upotrebe da bi ih zamenilo nešto za šta opet ne znamo kako će uticati na nas.

Pomiriti zvaničnu i alternativnu medicinu

Prava terapija u pravo vreme može da vam pomogne da pobedite bolest. Uprkos tome, sve češće čujem opasnu zamenu teza da su oboleli nastradali baš zbog terapije i lekova koje su dobili u okviru klasične medicine.

Da li ste se nekad zapitali zašto se podiže tolika prašina oko ustaljenih i donekle efikasnih metoda lečenja, zašto ih napadaju i ko to radi? Ko ima korist od toga da vas ubedi da je hemoterapija štetna?

Proizvođači sode bikarbone i kajsija? Teško. Ali neko ima korist od toga, to je sigurno. Farmaceutske kompanije i medicinske institucije nisu naivne i uzimaju velike pare zahvaljujući obolelim ljudima i ženama. Oni od toga žive. Ali i čitava industrija oko alternativne medicine živi od tih istih bolesnih ljudi i žena, i njihove zarade takođe nisu male. I oni prilično skupo prodaju svoje proizvode. Svi ti zeoliti, aronije, indijanski čajevi, đumbiri, ulja od origana, posebni vitamini, šitake pečurke, imunoprotektori, bioenergetske seanse, iscelitelji – sve to košta i to poprilično. Kao i klasična terapija.

Uvek postoji neko ko lepo i puno zarađuje na vama. Bez obzira na to kako vam se predstavlja. I ja dobijam autorski honorar od ove knjige, a i na meni su zarađivali i još uvek sam često mušterija.

Zarađuju jednako i na citostaticima, i na posebnim tretmanima energijom i na čajevima. Mislite li da bi soda bikarbona, kao trenutno najjeftiniji proizvod koji možete da kupite u prodavnici, i dalje mogla da se kupi u svakoj radnji i da bi ostala tako jeftina da je univerzalni lek za rak?

Verovatno biste ubrzo mogli da je kupite samo u apotekama, da biste je potom tražili po nižim cenama i na ulici, kod onih koji diluju drogu, jer biste ubrzo imali i dilere najtraženije supstance na svetu.

Ja ne mogu i neću umesto vas da odlučujem koju i kakvu terapiju ćete odabrati. Svako od nas ima svoj put, uostalom ne leče se isto ni sva oboljenja. Ne bih voleo da vas zavedu oni koji sami kradu a viču: drž’te lopova.

Možda je najbolje razmišljati u pravcu pomirenja zvanične i alternativne medicine, pomirenja koje ćete vi pre svega pronaći u sebi, i od obe struje uzeti ono najbolje. Neku terapiju morate da primenite. Ni bolesti ni stanja duboke uznemirenosti neće nestati sami od sebe. Odaberite ono u šta svim srcem verujete i u šta nećete sumnjati. Pokušao sam da vam ukažem na mogućnosti i da vas oslobodim pomisli kako nešto morate uraditi a da ste vi pri tome uvereni kako vam to neće pomoći.

To jeste pogrešno.

Nijedna terapija u koju vi ne verujete neće dati rezultat, bez obzira na to šta vam govore i lekari i ovi drugi. Ako vi ne verujete u lek, izlečenja nema i lek neće delovati kako treba, pa makar bio po svim ispitivanjima i rezultatima najbolji. Takođe, nije dovoljno ni samo to da verujete u čudo i pijete uveče i ujutro sodu bikarbonu.

Ima i takvih izlečenja. Veza mozga i tela ponekad može da bude čudesna. Ali rizik je prevelik.

Morate da budete mudri i da pažljivo osluškujete sebe, sve ono što vam govori vaše biće, a ne samo doktori ili anonimni autori onlajn članaka o velikim otkrićima. I rak i ostale teške bolesti moguće je pobediti, ali koju god terapiju da odaberete, ta pobeda neće biti laka, zato ne birajte ono što je lakše. Odlučite se za ono u šta čitavim bićem verujete. I preuzmite razuman rizik, ali time i odgovornost na sebe.

Nemojte posle svoje odluke da krivite autore članaka koji se vrte na društvenim mrežama ili svog lekara jer su vas nagovorili na nešto što nije dalo rezultat. Lekari su tu da vam pruže informacije i da vam preporuče ono što misle da je u vašem najboljem interesu. Ako se okrenete od njih i odete na drugu stranu, odgovornost je isključivo na vama.

Budite mudri, a ne povodljivi. Uzmite bez griže savesti ono što vam najviše odgovara i od jednih i od drugih. Spoj klasične medicine i njenih dostignuća sa alternativnom medicinom kao dodatnim sredstvom za uspešnije lečenje trenutno deluje kao najprihvatljivija mogućnost.

Ne odbacujte nijedan pristup olako. Odlučite i presecite tek onda kada budete imali dovoljno informacija. Odlučite se za ono u šta verujete celim bićem i krenite u borbu, spremni da istrajete. Vi možete da pobedite, ali morate biti pametni, izdržljivi i hrabri.