Poslanici Skupštine Srbije završili su danas raspravu u načelu o setu ekonomskih zakona, a sednica se nastavlja sutra u 10 sati raspravom o Predlogu zakona o budžetu za 2021. godinu u pojedinostima.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru, shodno potrebama, kao i povećanje plata za pet odsto u javnom sektoru u sledećoj godini, kaže ministar finansija Siniša Mali. On je u Skupštini Srbije najavio i povećanje penzija i jednokratnu pomoć najstarijim građanima.

Dajemo sve od sebe da imamo vakcine za zaštitu od korona virusa što pre, izjavila je večeras premijerka Ana Brnabić u Skupštini Srbije i najavila završetak rekonstrukcije Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije do aprila 2021. godine.

Brnabić je tokom rasprave o setu finansijskih zakona, među kojima su izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, javnom dugu i završnom računu budžeta za 2019. godinu, kazala da se radi na tome da Srbija ima vakcine proizvođača i sa istoka i sa zapada.

Ona je dodala da se nastavljaju investicije u zdravstvu i da joj je posebno drago što će se sledeće godine povećati plate zdravstvenim radnicima.

„Po svim planovima moramo da završimo rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije 2021. godine. U prvom kvartalu sledeće godine krećemo sa rekonstrukcijom Kliničkog centra Vojvodine i objavljujemo tender za Klinički centar Kragujevac“, najavila je predsednica Vlade Srbije.

Po predviđenoj dinamici, završavaju se, kaže, i rekonstrukcije domova zdravlja u Valjevu i Novom Sadu i još nekih opštih bolnica.

„Do aprila (2021.) treba da završimo rekonstrukciju Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije“, rekla je Brnabić.

Dodala je da uprkos tome što je u toku borba protiv korona virusa radovi na rekonstrukciji nisu prekinuti.

„Sledeće godine treba da otvorimo i najmoderniju kardiovaskularnu bolnicu u Evropi, Dedinje 2 i da u prvom kvartalu započnemo radove na izgradnji najnovije dečje bolnice Tiršova 2“, rekla je Brnabić.

Fleskibiklnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru, popvećanje plata 2021.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru shodno potrebama za kadrovima, kao i povećanje plata za pet odsto u javnom sektoru u 2021. godini, kaže ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, gde je poslanicima obrazložio nekoliko zakona, rekao da za nova zapošljavanja u institucijama, ustanovama i preduzećima više neće biti neophodno odobrenje vladine komisije za zapošljavanje.

Objasnio da se uvodi malo fleksibilniji sistem, uz određeno ograničenje u zapošljavanju, umesto dosadašnjeg sistema kontrole, odnosno principa da za svakog novozaposlenog mora da se dobije odobrenje vladine komsije.

Mali je naveo da će tako institucije, ustanove i preduzeća da zapošljavaju shodno njihovim potrebama i novcu koji imaju, ali uz ograničenje da ne mogu zaposliti više od 70 odsto novih radnika od broja zaposlenih koji su prethodne godine otišli iz tih institucija, ustanova i preduzeća.

„To znači da, ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj ustanovi napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih može biti sedam bez prethodne saglasnosti vladine komisije“, rekao je Mali.

Tim rešenje, kaže, institucije, ustanove i preduzeća preuzimaju veliku odgovornost na sebe, odlučuju o tome da li im je potrebno novo zapošljavanje, ali i napominje da kvalitet usluga tih institucija, ustanova i preduzeća mora da se unapredi.

Izmene Zakona o budžetskom sistemu, kaže Mali, definišu i procenat povećanja plata u javnom sektoru u 2021.

Najavio je da će plate od 1. januara 2021. za sve medicinske radnike biti veće za pet odsto, a za sve ostale je predviđeno je najpre povećanje od 3,5 odsto, a potom od aprila iduće godine za dodatnih 1,5 odsto.

On je pozvao poslanike da podrže izmene zakona.

Na adrese 1,7 miliona penzionera 18. decembra po 5.000

Na adrese 1,717 miliona penzionera u Srbiji 18. decembra stići će jednokratna pomoć od po 5.000 dinara, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali i poručuje da su penzije u Srbiji stabilne.

Mali je u Skupštini Srbije, gde je obrazložio nekoliko zakona, rekao da se izmena Finansijskog plana PIO fonda stvaraju preduslovi za isplatu jednokratne novčane pomoći od 5.000 dinara penzionerima.

„To je ogroman uspeh za nas. Na kraju veoma teške godine, kada je Srbija pokazala koliko je jaka i koliko je mogla da pomogne u ublažavanju negativnih posledica epidemije korona virusamgone, poslednja u nizu mera je upravo podrška za najstarije“, rekao je Mali.

Podsetio je da je u aprilu isplaćena jednokratna pomoć penzionerima od po 4.000 dinara, a da sada stiže još po 5.000 dinara.

On je rekao da će od 1. janura 2021. godine, po švajcarskoj formuli, penzije biti povećane za 5,9 odsto.

Mali je rekao da su i manja izdvajanja iz budžeta za PIO fond jer, kaže, rastu prihodi tog fonda od uplate doprinosa.

„To je rezultat odgovorne ekonomske politike. Očekujem podršku za ovu odluku“, naveo je Mali.

Polovina priliva od Komercijalne banke za stare kredite

Do kraja godine biće završen proces nalaženja strateškog partnera za Komercijalnu banku od čega se očekuje priliv od 400 miliona evra, a najveći deo tih sredstava biće iskorišćen za vraćanje starih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. godine, kaže ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, gde je obrazložio nekoliko zakona, među kojima su i izmene Zakona o javnom dugu, rekao da prihodi od Komercijalne banke nisu uračunati u budžet.

„Te prihode nismo računali, jer smo hteli da budemo konzervativni i realni. To će se desiti i to je važno. Skoro polovinu novca, 170 miliona evra, iskoristićemo za vraćanje starih skupih kredita, među kojima je i kredit uzet od Azerbejdžana 2012. po kamatnoj stopi od četiri odsto“, kaže Mali.

Ministar finansija je rekao da ako vratimo kredit Azerbejdžanu, dodatno ćemo smanjiti učešće javnog duga u BDP-u za 0,4 odsto.

„Stvaramo bolju i sigurniju budućnost za našu decu. Ne želimo da im ostavimo skupe kredite“, rekao je Mali i naveo da je reč o kreditima koje je uzela prethodna vlast.

Mali je rekao da je najvažnija stvar u izmenama Zakona o javnom dugu stvaranje malo fleksibilnije procedure kako bi mogli da se smanje troškovi zaduživanja.

„Projekcija centralnog nivoa javnog duga je 57,9 odsto. Daleko smo ispod Mastrihta i nivoa od 60 odsto, uprkos pandemiji“, kaže Mali.

Naveo je da je ukupno učešće javnog duga na dan 31. decembar 2019. bilo 52 odsto, da je nivo javnog duga porastao u 2020. godini, ali da je pod kontrolom.

Mali kaže da učešće javnog duga za narednu godinu i deficit od tri odsto daje mogućnost da već naredne godine nastavimo smanjenje učešća javnog duga i da dođemo do 57,5 odsto.

Do kraja godine otvaranje gondole Brzeće-Mali Karaman

Otvaranje gondole Brzeće – Mali Karaman očekuje se do kraja godine, najavio je danas ministar finansija.

On je u Skupštini Srbije, gde je obrazložio nekoliko zakona, uključujući i davanje garancije po zaduženju „Skijališta Srbije“ za gondolu, rekao da je ta investicija deo projekta „Srbija 2025“.

Naveo je da će realizacijom tog projekta, posle više decenija priča o tome, konačno biti spojeno podnožje Kopaonika sa vrhom planine.

„Time dajete mogućnost da se i Brzeće i taj deo podnožja Kopaonika dalje razvija, utičete i na razvoj turizma u tom delu Srbije. Nije mala investicija, 3,2 milijarde dinara, ali to je novac koji smo obezbedili za razvoj turizma u tom delu Srbije“, rekao je Mali.

Pored davanja garancija za zaduženje „Skijališta Srbije“, Mali je poslanicima obrazložio i Zakon o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu, izmene zakona o budžetskom sistemu i o javnom dugu, kao i izmene i dopune finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu.

Država pomaže 298 klubova sa 1,1 milijardu dinara

Ministar finansija  izjavio je danas da je u okviru programa za smanjenje negativnih posledica uzrokovane korona virusom, država obezbedila 1,1 milijardu dinara za podršku sportu.

Mali je u Skupštini Srbije kazao da je obezbeđena pomoć za 298 klubova širom zemlje za različite sportove, među kojima su košarka, rukomet, vaterpolo, veslanje, tekvodno, tenis, karate, džudo, kajak.

„Svi klubovi iz prve i druge lige dobili su pomoć od 600.000 dinara do 8,5 miliona dinara u zavisnosti od toga da li imaju međunarodna takmičenja. Za najveći broj tih klubova je pomoć u visini njihovih godišnjih budžeta“, rekao je Mali.

On je dodao da je sport važan za promociju zemlje, ali i zdravlje nacije.

Mali je naveo da je budžet Ministarstva omladine i sporta za 2021.godinu veći u odnosu na inicijalni budžet tog ministarstva za ovu godinu.

Precizirao je da je u Predlogu budžeta za 2021.godinu za Ministarstvo omladine i sporta predviđeno 6,4 milijarde dinara, a da je inicijalni budžet za ovu godinu bio 5,6 milijardi dinara.

„Mi smo u ovom budžetu obezbedili, ne samo novac za oko 570 nacionalnih priznanja i 400 stipendija koje preko ministarstva dajemo na godišnjem nivou, već i za velika međunarodna takmičenja“, rekao je Mali.

Kako kaže, obezbeđen je novac za evropsko prvenstvo u odbojci za žene, kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre za košarkaše, Svetsko prvenstvo u atletici 2022.godine, Svetsko prvenstvo u veslanju 2023.godine, kao i za organizaciju više od 50 međunarodnih i nacionalnih takmičenja kao što su Školarijada, Svetsko prvenstvo i školskom sportu…

Mali je istakao i da je obezbeđen novac u iznosu od preko milijarde dinara za završetak multifunkcionalne dvorane u Beogradu.

Reč je o nacionalnom trening centru za šest sportova – karate, tekvondo, džudo, rvanje, sportsko penjanje i streljaštvo.

Prvi put, uz budžet za 2021. i završni račun za 2019.

Ovo je prvi put da Skupština Srbije, uz predloženi budžet za 2021. godinu, paralelno razmatra i završni račun budžeta za 2019. godinu, kaže ministar finansija Siniša Mali.

On je u parlamentu, gde je obrazložio nekoliko zakona, među kojima je i Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2019. godinu, podsetio da je parlament prošle godine usvojio 18 završnih računa budžeta za prethodnih 18 godina.

„To je bio veliki uspeh Skupštine i veoma važna stvara za građane da se vidi i da se zna ko radi transparentno i da opravdamo svaki utrošeni dinar“, rekao je Mali.

Ministar je govorio o rezultatima u 2019. godini kada su ukupni prihodi bili 1.328 milijardi dinara, rashodi 1.296 milijardi dinara, i suficit 32 milijarde dinara.

Naveo je da je budžet u protekle četiri godine beležio suficit, a da je učešće javnog duga u BDP-u 2019. godine bilo 52 odsto, odnosno 23,9 milijardi evra.

„Odgovorna ekonomska politika i teške reforme koje je počeo Aleksandar Vučić dok je bio premijer, doveli su do toga da smo četiri godine zaradom imali suficit“, kaže Mali

On je naveo da nas je ove godine omela pandemija korona virusa, ali i napomenuo da budžet za 2021. daje nadu da ćemo se, sa nikad većim investicijama i stopom rasta od šest odsto, vratiti na dobre rezultate postignute prošle godine.

Mali je rekao i da je u budžetu za 2020. bilo dovoljno prostora za podršku veću od šest milijardi evra tokom najveće ekonomske krize uzrokovane korona virusom.