Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 9. decembra da se nada da će nova američka administracija imati drugačiji stav prema Srbiji i pitanju Kosova u odnosu na ono što je po tom pitanju izneto 8. decembra u Predstavničkom domu Kongresa.

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara nakon sastanka sa ministrima u Vladi Srbije i direktorima javnih preduzeća zaduženim za strateške projekte, rekao da je „sada jasno da je bio u pravu kada je govorio o posledicama izbora u SAD na Srbiju, te dodao da se nada da će administracija Džozefa Bajdena imati drugačiji stav od onoga što je izneto u Kongresu”.

Na pomenutom pretresu pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa, bivša državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Medlin Olbrajt (Madeleine Albright), između ostalog, istakla je i da Srbija ne treba da blokira nezavisnost Kosova.

Nezavisnost Kosova spomenuo je i predsedavajući Odbora, kongresmen Eliot Engel, koji je pozvao Srbiju da prizna Kosovo, jer je, kako je rekao, “Kosovo nezavisno, da se to neće promeniti i da nema koraka unazad, a da će Srbija morati da prizna Kosovo kako bi postala članica Evropske unije”.

Uzajamno priznanje Srbije i Kosova spomenuo je i Daniel Server (Serwer), profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins) i stručnjak za Balkan, koji je izjavio je da i dalje postoje problemi između Srbije i Kosova, kao i unutar BiH, gde je Srbija, takođe, factor, „zbog čega bi SAD trebalo da pritisnu Evropljane da sankcionišu one koji zagovaraju nezavisnost Republike Srpske”.

„Nije samo Engel, svi su to rekli. Ovakvi stavovi nisu nešto što ide na ruku Srbiji. Neću ni jednu lošu reč da kažem ni o Olbrajt, ni o Engelu ni o Serveru. Neka oni o meni govore loše, moja je obaveza da čuvam zemlju“, rekao je Vučić i istakao da Srbija mora da vodi računa, jer su to važni ljudi u SAD i da na odgovoran i ozbiljan način mora da odgovori.

Govoreći o zahtevima da novi američki predsednik Džozef Bajden privoli Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, Vučić je dodao da očekuje pritiske ne samo u vezi s Kosovom, nego i u vezi s Republikom Srpskom.

„Mislim da se sada vidi koliko sam bio u pravu kada sam pre nekoliko dana govorio o tome da će nam sa Bajdenom biti teže po pitanju Kosova. Ali ja sa pojedinim članovima njegove administracije imam dobru komunikaciju i nadam se da će nova amdinistracija imati drugačiji stav i politiku u odnosu na ono što je izneto u Kongresu. Da potpišem akt nezavisnosti Kosova, garantujem da bih dobio Nobelovu nagradu za mir”, rekao je Vučić novinarima u Palati Srbije.

On se takođe osvrnuo i na, kako je rekao, pritiske koji su stigli tokom današnjeg dana iz Evropske unije (EU), aludirajući na nacrt izveštaja Evropskog parlamenta (EP) o Kosovu, u kome se pozivaju preostalih pet država članica EU da priznaju nezavisnost Kosova, naglašavajući da bi priznanje bilo “korisno za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije”.

Ovo između ostalog stoji u dokumentu koji se razmatra od strane ostalih evropskih zastupnika, a koji je izradila izvestilac za Kosovo u EP, Viola von Cramon, za koju je predsednik kratko rekao da je “najostrašćenija u borbi za nezavisno Kosovo”.

Uskoro konkurs za sve direktore javnih preduzeća

Vučić je nakon sastsnka sa ministrima u Vladi Srbije i direktorima javnih preduzeća zaduženim za strateške projekte najavio da će uskoro biti raspisan konkurs za sve direktore javnih preduzeća, u kojima je veliki broj njih u v.d. statusu.

On je najavio i da uskoro očekuje otvaranje korejske fabrike „Kjungšin kejbl“ (Kyungshin Cable) u Smederevskoj Palanci, koja će proizvoditi električne delove za automobile, fabriku čokolade „Beri Kalebo“ (Barry Callebaut) u Novom Sadu, i da japanska kompanija „Rojo tajers“ za nekoliko dana polaže kamen temeljac za izgradnju fabrike u Inđiji.

Najavio je da i će kineska kompanija Zidjin, većinski vlasnik Rudarsko-topioničarkog basena Bor, otvoriti rudnik zlata Čukaru Peki u aprilu ili maju sledeće godine i da će država najveći deo proizvodnje zlata kupovati za svoje rezerve.

Dodao je da će do kraja ove godine biti vraćeno 170 miliona kredita uzetog od Azerbejdžana za izgradnju autoputa Čačak-Ljig, te da će do kraja ove godine biti završena i izgradnja gasovoda Balkanski tok kroz Srbiju, nakon čega će se graditi sekundarna mreža.