Pevač Dobrivoje Topalović preminuo je danas posle teške bolesti. Poslednje dane proveo je u rodnom selu sa suprugom. Svojevremeno je, inače, govorio kako se „na selu može preživeti i u najteža vremena, dok u gradu glad brzo pokuca na vrata.“ Čitavo njegovo detinjstvo bilo je vezano za jedno, a imao je običaj i da tvrdi kako su „ljudi koji su ceo život proveli u gradu hendikepirani u odnosu na one sa sela“.

„Pogotovo je to izraženo danas u vreme velike ekonomske krize. Na selu se može preživeti i u najteža vremena, dok u gradu glad brzo pokuca na vrata – pričao je on za života.“

„Živim u rodnom selu Preljini, a zimu provodim u Beogradu. Živim sa suprugom, a najviše vremena provodim sa unukom Radovanom. Pevačku karijeru polako privodim kraju pa izbegavam koncerte i nastupe na televizijama. Trudim se da se što više odmaram u krugu porodice i održavam imanje, kosim travu…”, rekao je Dobrivoje Topalović pre nekoliko godina.

Za mlade je imao jednu poruku:

„Ipak sam po prirodi optimista, mora biti bolje, jednom će se točak okrenuti na našu stranu. Nismo mi toliko proklet narod da nam ovako bude non-stop. Nažalost mislim da bolji život ovde neće doći još dugo, dugo. Žao mi je samo ove mlade generacije danas, jer oni su ostali bez budućnosti. Ipak i pored svega, ne treba se predavati, treba se boriti. Savetujem mladima da krenu da se bave sportom ili neka se učlane u kulturno umetničko društvo. Važno je da se sklone sa ulice. Kroz rad i angažovanje u te dve oblasti doći će polako i sve ono što traže i o čemu maštaju“, govorio je on.

Na pitanje kako je gledao na početke svoje karijere Topalović je odgovarao sa setom u glasu:

„Čovek kada je mlad sve mu je lepo. Karijeru sam počeo sada već davne 1969. godine. Bilo mi je veoma teško, jer tada nije bilo mnogo medija, i nisam imao priliku da se pojavim negde gde bi me publika zapazila. Kada sam snimio prvu ploču, morao sam stalno sa sobom da je nosim u džepu da bih dokazao svima da je imam. Tada nije bilo reklama i niko nije znao za mene. Tek posle deset godina karijere i nastupa uspeo sam da se pojavim na radio Beogradu, to je u to vreme bila velika stvar i prilika da šira javnost sazna za mene. Dobro je što danas ima toliko emisija za mlade. Ali njima je danas teže nego nama jer moraju da plate pesme i muziku. U moje vreme to je sve bilo regulisano u okviru kuće za koju izdajete album, i onda se svi naplate od prodaje ploča. Sada je potpuno drugačija situacija. Čini mi se da sam sada mlad i da sam na početku karijere da bih odustao od svega toga i nikada ne bih postao pevač.“

On je smatrao da se danas muzika više gleda, a manje sluša.

„Pomešane su babe i žabe. Pop izvođači nisu imali posla, i onda su krenuli da prave miks muzike pop-folk ili kako ga već zovu i onda smo došli ovde gde smo danas. Ne zna se nikakv red. U moje vreme se uz muziku tugovalo, i najtananije emocije su se budile u nama i publici. A sada se samo skače i divlja i budi ono agresivno u ljudima. Treba mnogo vremena da prođe da bi se videlo šta će od svega toga opstati“, siguran je bio on.