Lider SAD najavio ulaganja, borbu protiv klimatskih promena i smanjenje nejednakosti

Predsednik SAD Džozef Bajden će predstaviti plan da se dva biliona dolara uloži u renoviranje infrastrukture, borbu protiv klimatskih promena i suzbijanje nejednakosti u bogatstvu, što je deo velikog finansijskog paketa koji bi mogao da definiše ekonomsku zaostavštinu američkog lidera.

Bajdenov plan uključuje „istorijske i podsticajne“ investicije u tradicionalne infrastrukturne projekte kao što su putevi, mostovi i auto-putevi, kao i stotine milijardi dolara za učvršćenje električne mreže, proširenje brze internet-mreže i obnovu vodovodnog sistema da bi se obezbedio pristup čistoj pitkoj vodi, saopštila je administracija u utorak, preneo je Gardijan.

Takođe nastoji da poboljša pristup nezi za starije građane i ljude sa invaliditetom i investira u istraživanje i razvoj i poslovnu obuku.

Bajden će takođe predložiti da se za nove troškove sredstva izdvajaju tako što će se znatno povećati korporativni porezi, što će kompenzovati osam godina potrošnje tokom 15 godina, rekli su zvaničnici.

Između ostalog, on će zahtevati povećanje stope korporativnog poreza sa 21 na 28 odsto kao i mere da multinacionalne korporacije plaćaju veći porez u SAD na profit koji ostvare u inostranstvu.

Planom o porezu će se preinačiti glavni delovi zakona o smanjenju poreza Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa, kojim je stopa korporativnog poreza smanjena sa 35 na 21 odsto.

Paket poznat kao plan za američka radna mesta predstavlja tek prvi deo predsednikove agende o infrastrukturi.

Njegovi saradnici su rekli da će on uskoro predstaviti drugi zakonodavni paket kojim će akcenat biti stavljen na investicije u zdravstvo, negu dece i obrazovanje.

Očekuje se da za taj paket, bar delimično, sredstva budu izdvajana povećanjem poreza onima koji ostvaruju najveći profit.

Bajden je u izbornoj kampanji obećao da neće povećavati porez pojedincima koji zarađuju manje od 400.000 dolara.

Plan za koji se očekuje da će ukupno koštati čak četiri biliona dolara se zbog svog opsega upoređuje sa Nju dilom Frenklina Ruzvelta.

„Kao što je bio slučaj s velikim projektima iz prošlosti, ovaj plan predsednika će ujediniti i mobilisati zemlju da odgovori na velike izazove našeg vremena – na krizu izazvanu klimatskim promenama i na ambicije autokratske Kine“, navodi se u memorandumu koji nudi nacrt predsednikovih ambicija.

Bajdenovi saveznici na Kapitol hilu se pripremaju za borbu u vezi sa zakonima o infrastrukturi za koje će se najverovatnije ispostaviti da su još sporniji nego što je bilo brzo usvajanje Bajdenovog zakona o ekonomskoj pomoći od 1,9 biliona dolara, a koji je nedavno usvojen samo uz pomoć glasova demokrata.

Iako je vanredna situacija zbog pandemije pomogla demokratama da savladaju nekolicinu prepreka za usvajanje Bajdenovog plana za pružanje pomoći tokom krize izazvane virusom korona, postoje nesuglasice u okvirima stranke šta ovaj paket uključuje i da li administracija treba da posveti vreme pokušajima da postigne dvopartijski konsenzus.

Demokrate i republikanci dele cilj da se poprave dotrajali putevi, mostovi i druga važna infrastruktura u zemlji.

Oni se, međutim, ne slažu u vezi s detaljima – koliko na te projekte treba potrošiti, šta čini „infrastrukturu“ i kako platiti investicije.

Ni Tramp ni Barak Obama nisu uspeli da prevaziđu te nesuglasice. Zvaničnik američke administracije je na brifingu s novinarima u utorak uveče rekao da Bajden smatra da sadašnji trenutak nudi retku priliku „za demonstraciju da SAD i demokratije mogu da čine za narod kojem služe“.

„Ulozi ovog trenutka su veliki“, rekao je zvaničnik i dodao da je predsednik uveren da će paket ponovo dokazati da se velikim programima državnih investicija mogu stvoriti milioni novih radnih mesta.

Republikanski članovi Kongresa već pokazuju nevoljnost da prihvate projekat zbog njegovog opsega i upozoravaju da će povećanje poreza ugroziti američku konkurentnost i usporiti ekonomski rast zemlje koja se bori da se povrati od udara pandemije.

Zbog njihovog protivljenja demokrate bi mogle da budu prinuđene da predlog zakona usvoje preko legislativnog procesa koji bi im omogućio da „izbegnu“ republikance u Senatu.